Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
US Open
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Porastao je srpski klupski fudbal do 11. pozicije na UEFA listi, uprkos evidentnim manjkavostima, napravio iskorak u Evropi i sa pet mesta u kontinentalnim takmičenjima očekivalo se da u 2023. najavi istorijski iskorak napred.
Od svega – ćorak! Nespreman za aktuelan trenutak, sa klupskim glavešinama nedoraslim velike šanse, brzo se najpopularniji nam sport vratio u surovu realnost.
SK paketić
Usko skopčan sa padom integriteta, problem sve manje gledanosti permanentno kalja sliku domaćeg takmičenja.
Trend opadanja linije posete traje intezivno u poslednjoj deceniji. I nije isključivo vezan za elitni rang, naprotiv, očitava se konstantno na svim domaćim terenima i rangovima takmičenja.
Zbog čega je tako – nije lako odgonetnuti. Sport klub je u osam tačaka pokušao da locira uzroke pada gledanosti domaćih utakmica. Sa otvorenim temama i tri tačke na kraju, kao povod za diskusiju i širu elaboraciju.
Erozija poverenja
Domaća takmičenja zabasala su evidentno polje – erozije poverenja. Sumnjive utakmice, posebno izražene u superligaškom rangu u eri Slaviše Kokeze, namnožile su se poslednjih godina. Prečistio se karavan najboljih klubova, međutim, kako se priča spušta na niži nivo, tako je slika sve tužnija. Tek po koji proces, zaključen oduzimanjem bodova i suspenzijama sportskih radnika, nikako ne može da izbriše očigledne neregularnosti i blamaže dogovorenih utakmica.
Dok država ne preuzme konkretne mere – a neće skoro – srpski fudbal plaćaće skupu cenu nameštenih mečeva.
Nezanimljiva takmičenja
Fudbalska Srbija žudi za reorganizacijom takmičenja na svim nivoima. Jasno je i laicima da valja krenuti s vrha, međutim, ne postoji politička volja da se superligaško društvo smanji barem na 12 učesnika.
Vertikala zahteva korenite promene i u prvoligaškom rangu, aktuelni sistem je prevaziđen, jedinstvena Srpska liga mogla bi da bude bingo u aktuelnom trenutku. Srbiji je potreban ozbiljan fudbalski dijalog kao preduslov za bolje sutra. Nezanimljiva takmičenja i dominacija jednog kluba, očigledno, ostavljaju pogubne posledice na celokupan fudbalski sistem.
Klubovi bez integriteta
Većina domaćih klubova udomila se među stranačkim skutama vladajućih partija. Direktno oslonjeni na podršku lokalnih vlasti, ili stranačkih kabadahija, izgubili su sportsku suštinu i postali poligon za ispunjavanje kojekakvih želja i hirova svakojakih persona. Svedočimo neviđenom primeru – po nalogu državnog vrha većina superligaša obaviće pripreme na Kipru, uprkos rezervisanim i plaćenim smeštajima u Turskoj.
I nije to nikakav problem – da se u utakmicama od krucijalnog značaja ne znaju unapred ishodi i ograničavaju „slobode“. Klubovi bez integriteta u Srbiji nisu imali prođu…
Loši stadioni
Stadioni nam nisu dobri, tereni još manje – potreban je hitar zaokret. Nekad se na ove detalje nije obraćala pažnja, međutim, novo vreme nosi isto takvo i breme! Lepo je to konstatovao Žarko Lazetić, u novogodišnjem specijalu Sport kluba.
„Usporavaju nas i lopta i teren. U Evropi, posle greške i ispadanja, totalno si „mrtav“, nema šanse da se odbraniš. Boga moliš da promaši, ili golman odbrani! Kod nas nije tako – kad napravite razliku na terenu, dok dođete do gola, lopta udari u koleno, cevanicu, protivnik te stigne… Zato nam se desi da u Engleskoj naši igrači prime devet golova – kod njih su uslovi savršeni, mi izlazimo iz blata. Razmišljam i pričam fudbalski, veran struci. Dužan sam to kolegama, kao trenutno najdugoverčniji trener u Srbiji. Zbog drlija, ljudi ostaju bez posla, kore hleba! Mnogo se radi na tome, verujem da će tereni biti mnogo bolji.“
Neuslovne tribine, nedovršeni objekti, zjapeće rupe – opšti utisak nije dobar… Bitna rupa u mozaiku boljeg sutra.
Skroman fudbal
U Srbiji i dalje gledamo skroman fudbal. Spor, često bezidejan, u disproporciji sa idejama i zahtevima nadolazeće garnture mladih stručnjaka. Ovaj problem direktno je povezan i za prethodnim – na novembarsko-decembarskim kaljugama nema ni dobrog fudbala.
Fudbalska Srbija, poslednjeg leta, svedočila je usvajanju niza novih pravnih okvira, u direktnoj disproporciji sa domaćom realnošću i potrebama bazičnog fudbala. Umesto da se orijentiše ka formiranju lige mladih i evidentnom nestajanju fudbalera u fazi takozvane postformacije, na prelazu iz omladinskog u regionalni staž, FSS je otvorio vrata strancima i vratio dvojne registracije! Navala inostranih fudbalera sumnjivih kvaliteta skupo je plaćen, i protekle jeseni gledali smo skroman fudbal, uprkos porastu ugleda Mocart bet Super lige.
Posrnuli velikani
Nema fudbala i punih tribina u Srbiji – bez velikih gradova i jakih giganata. Zdravi niški i kragujevački Radnički, Napredak, čačanski Borac, užička Sloboda, Spartak… preko su potrebni domaćem fudbalu. Jaki, autentični, kočoperni i sebi posvećeni, imaju snagu da mobilišu navijače i podignu najpopularniji sport. Pokazalo je to i moderno doba.
Nema boljeg primera od Zrenjanina, grada drugačije arome bez ugašenog Proletera, čiji Karađorđev park je umeo da mobiliše i po 10.000 navijača.
„Veliki ožiljak srpskog fudbala! Stručan rad nosio je Proleter, treneri poput Miloša Vidovića, Žarka Solda, Radivoja Draškovića, velikog Tomislava Manojlovića, Sučevića, znali su materiju, fudbal, umeli sa mladima i formirali mnogo igrača za velika, evropska, dela. Uz organizaciju, uz inicijaciju Grada Zrenjanina, verujem da bi Proleter mogao na veliku, staru i prepoznatljivu stazu“, konstatovao je Vladimir Ivić u nedavnom razgovoru za Sport klub.
Na Čairu se 2017. okupljalo i do 18.000 gledalaca, mečeve Radničkog 1923 do pre desetak godina gledalo je i po 15.000 ljudi, Slobodu kao superligaša i maksimalnih 10.000… Kvaziprodukti, pojedini bez stadiona, mobilišu tek nekoliko desetina „plaćenika“, prijatelja i članova rodbine.
Novi trendovi
Običan, pogotovo novi, navijač traži mnogo više od njegovog oca, takođe, fudbalskog zaljubljenika.
Moderan stadion, osim što bi trebalo da nosi zanimljivije sadržaje uoči i tokom utakmica, trebalo bi da odgovori zahtevima novih navijača. Amerikanizacija dobro trese evropski fudbal ne samo u novim zahtevima prema takmičenju, već i u trendu da svaku utakmicu pretvori u spektakl. Jeste Srbija daleko od toga, međutim, razni pokušaji mobilizacije navijača, prethodnih decenija, porađali su efektne rezultate. Vredi pokušati i u 2024, doneće sigurno boljitak…
Zamrla navijačka scena
Lagano, poslednjih godina, zamire navijačka scena u Srbiji. Mnogi navijači infiltrirali su se u klubove i preuzeli dizgine vlasti, profesionalizovali tribinu i oskrnavili uvek buntovnički orijentisan i tradicionalan pokret.
Sve je manje najvatrenijih pristalica iz čistih pobuda podrške sopstvenom klubu. Tek po koja utakmica popuni značajnije sektore namenjene najglasnijim navijačima.
Trend, o kojem se retko priča, uticao je dobrim delom i na globalan pad posete na domaćim stadionima.
Osam tačaka o kojima vredi diskutovati. Nijedna sama nije dovoljna za rešenje problema. A, ima ih još, tu među nama…
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare