„Ostajao sam bez ugovora zbog ljubavi prema Partizanu“

Skener 8. jan 202420:00 8 komentara
Privatna arhiva

Od razočaranja u fudbal i praktično odluke da rukavice okači o klin u 29. godini do slučajnog odlaska u Nepal, daleki Nepal, i priznanja za najboljeg golmana tamošnje Superlige.

Stefan Čupić, zlatni srpski orlić iz 2013. u poslednje dve godine proživeo je sve i svašta, od rata u Jermeniji i odlaska iz Ararata, gde je, kako kaže, proveo najlepše dane karijere, do epizoda u koje je svesno ulazio ne razmišljajući o posledicama. Uvek je išao srcem i čista obraza, a ljubav prema Partizanu, pre svega Košarkaškom klubu, bila mu je omča oko vrata i na profesionalnom planu.

Povezane vesti

U fokus srpske javnosti dospeo je leta 2021. uoči duela Ararata i Crvene zvezde, a pojedine izjave iz tog perioda nikako se nisu dopale navijačima crveno-belih. Jedan je od retkih sportista koji bez mnogo okolišanja priča o onome što vidi i zna isključivo na sopstvenu štetu.

Nakon što tokom minulog leta nije našao adekvatan angažman ubedio je sebe da je to kraj. Razočaran i psihički isceđen nije više imao snage da se bori. A onda se nenadano pojavio Nepal, azijska zemlja udaljena o Srbije skoro 6.000 kilometara.

Čuvar mreže koji je ponikao u OFK Beogradu pod budnim okon sadašnjeg trenera golmana Crvene zvezde Duleta Gašića u razgovoru za Sport Klub je nikad otvorenije pričao o neverovatnom iskustvu u Nepalu, propalim ugovorima u poslednjem trenutku, prepremaka zbog navijačke pripadnosti, srpskom fudbalu…

„Tokom letnjeg prelaznog roka bio sam aktuelan na tržištu, tražio sam klub, pojavile su se neke opcije za našu Drugu ligu, ali, iskreno, nisam bio zainteresovan. Bilo je nešto i za Albaniju, odgovor je takođe bio negativan. Čekao sam ponudu iz Superlige, bio sam u kontaktu sa jednim klubom, međutim, nije došlo do konkretnih razgovora. Potom su se pojavile dve opcije za grčku Drugu ligu, ali na kraju nisam potpisao. U tom trenutku, a već je bio početak septembra, odlučio sam da se okrenem nekim drugim stvarima. Počeo sam da radim za jednu rusku firmu u Beogradu, da vozim, jer sam želeo da prekinem sa fudbalom. Mnogo sam se razočarao. Sa svojom karijerom i biografijom nisam mogao da nađem ‘kršten’ klub, a nisam želeo da se ponovo spuštam na nivo koji, realno, nije moj,“ počinje priču Čupić za Sport Klub i nastavlja:

Navijao sam za Vidića, ali to je Srbija…

„Na Nepalu uglavnom prate englesku Premijer ligu. Primerio sam da su im autobusi i automobili izlepljeni napelnicima Mančester Junajteda, Čelsija, Liverpula, Arsenala… Mnogo vole Nemanju Vidića. Ko voli Mančester Junajted voli i Vidića. Nemanja je za mene jedan od najvećih srpskih fudbalera u istoriji. Nadao sam se da će biti izabran za predsednika FS Srbije jer bi sigurno doneo nešto dobro našem fudbalu, nešto čisto i zdravo, ali… tu smo gde smo jer fudbal u Srbiji ne vode fudbalski ljudi.“

„Bio sam u Radu i video sam na šta to liči. U Radu sam izgubio fudbalski identitet, srozao sam svoje ime u tom klubu i nisam želeo više to da radim. Jednostavno ne umem da funkcionišem u takvim uslovima. Želeo sam da napustim fudbal. Otvorio sam školicu fudbala „Viktori“ za golmane, a imao sam i program za dečicu koja su počinjala da se bave sportom. Počeo sam da treniram jednog mladog golmana iz Rusije i tako sam sebe ponovo fudbalski pokrenuo. Nakon mesec dana pojavila se opcija sa Superligom Nepala, koja u tom formatu postoji poslednje dve sezone. Poslao sam CV u dva kluba, dobio dve ponude, jednu od Lalitpura, međutim, nisam bio zadovoljan uslovima i posle nekoliko dana stigla je dosta bolja ponudu od Džape. Dogovorili smo se za pet minujta. Najvažnije mi je bilo da mi obezbede adekvatne uslove. Dobio sam fantastičan apartman, lepu platu za tih 45 dana koliko traje liga, sve plaćeno.“

Drugi kontinent, nepoznata zemlja, druga kultura… Supruga i sin su ostali u Srbiji, a Čupić je krenuo u avanturu koja ga je fudbalski oživela i vratila osmeh na lice.

„Imam 29 godina i smatram da sam u najboljim godinama. Bio mi je potreban izazov da ponovo igram u inostranstvu, da se oprobam na azijskom tržištu, što nije ni malo lako, pogotovo ako si bez menadžera i zavisiš sam od sebe. Znao sam od prilike gde odlazim, iako o tamošnjem fudbalu i klubu nisam imao nikakvu informaciju. Gledao sam na Jutjubu dokumentarce o Nepalu i stekao površnu sliku pta me očekuje. Pomoglo mi je. Video sam mnogo toga i bio sam upućen gde treba da se krećem, šta da vidim, šta da probam, šta da ne probam. Nisam znao kakav me smeštaj čeka, kakva je hrana… Dobio sam najbolji apartman u hotelu sa fenomenalnim pogledom. Osvežio sam sebe i mozak i lepo funkcionisao. Bio sam vrlo zadovoljan izborom gde da rehabilitujem karijeru.“

Prvi utisak o Nepalu bio je, kaže, šokantan.

„Gužva, nenormalna gužva i mnogo motora. Drugo, kada sam ušao u hotelski restoran sačekao me je prizor koji nikad neću zaboraviti. Pozdravljam se sa trenerom, a sto pored nas Nepalci umaču ruke u piričan sa sve mesom i jedu! Umazani, prave grudve i tako jedu. To je bio neverovatan šok, oči su mi ‘ispale’. Gledam u trenera, inače Španca, i njegove sunarodnike saradnike koji se smeju jer su videli da sam izbezumljen. Onako u šoku sam ga pitao da li treba da odem u sobu da uzmem kašiku, nož i viljušku. Nisam znao kako da se ponašam. Kada sam dobio odgovor da je takav način ishrane deo njihove kulture bilo mi je lakše. Iz Beograda sam poneo sve, od sporske opreme do pribora za hranu. Celog života sam profesionalac i ne znam drugačije da funkcionišem.“

Siromašni i srećni

„Koliko su ljudi u Nepalu siromašni i u isto vreme srećni to je neverovatno. Nemaju dodir sa lošim stvarima, kladionicama, pornografijom… Deca na ulici igraju fudbal, a puno mi bude srce kada im kupim i podelim čokoladice. To su male stvari koje njima mnogo znači, baš kao i meni njihov osmeh. Nema ništa vrednije od dečijeg osmeha.“

Uporedo sa životom u gradu od skoro milion stanovnika srpski fudbaler se upoznavao i sa onim zbog čega je otišao na dalek put.

„Nepal ima fudbalsku ligu, ali je nivo vrlo loš. Superliga je nešto drugo. To je takmičenje od osam klubova i osmišljeno je za igrače koji u tom trenutku nemaju angažman. Traje 45 dana, svaki klub ima petoricu kvalitetnih stranaca i vreme provedeno u Nepalu im posluži da pronađu posao za drugi deo sezone. Bilo je Afrikanaca koji su igrali nemačku, italijanskoj, englesku, francusku ligu, koji su u karijeri imali transfere od po 10 miliona evra. Iskreno, iznenadio sam se, nisam to očekivao. Novca ima, svi klubovi plaćaju redovno, nisu to neki ugovori s obzirom na to da su na 45 dana, a koliko znam maksimalano je 10.000 dolara. Zadovoljan sam i finansijski kako sam prošao.“

Posle iznenađenja u restoranu usledilo je i iznenađenje na terenu.

Privatna arhiva

„Trening u vojnoj bazi, teren užasan. To me je dočekalo i prvih dana nisam znao gde udaram. Tvrdo, bole listovi, boli sve. U hodu su rešavali probleme, a kasnije smo otišli na teren njihovog nacionalnog saveza sa veštačkom travom. Sve utakmice su na Nacionalnom stadionu, sasvim korektnom zdanju sa sve četiri pokrivene tribine. Liga je imala vrlo dobar marketing, dobro je bila ispraćena, televizija je prenosila svaku utakmicu.“

Džapa zbog gol razlike (4:4) nije izborila plasman u top 4, ali Čupić nema razloga da bude nezadovoljan. Naprotiv.

„Proglašen sam za najboljeg golama lige što je za mene velika stvar. Fudbalski sam ponovo oživeo. Od osam utakmica u pet nisam primio gol. Branio sam u životnoj forma. Od momenta kada sam udario u zemlju i dve godine tapkanja u mestu bilo mi je potrebno ovakvo iskustvo. Slučajno se dogodilo da poptišem za klub u Nepalu i mogu da kažem da nikad u životu nisam ovoliko uživao u fudbalu. Prvi put sam bio posvećen fudbalu 101 odsto. Kad se samo setim šta mi se sve pre toga dešavalo… Propalo mi je bar pet angažmana ne znam ni sam iz kojih razloga. Već sam izgubio veru u sebe i u fudbal… Veliko hvala i treneru Oriolu Mohedanu, koji zaslužan za moje dobre igre. Uvek sam imao dobar odnos sa Špancima, i u Ararati i u Olimpijakosu dok je trener bio Lukas Alkaraz.“

Veruje Čupić da je ponovo došlo njegovih pet minuta i da će dobre igre u proteklih dva meseca neko prepoznati.

Privatna arhiva

„Od dolaska iz Jermenije nikako nisam mogao da se snađem. Sve klubove u karijeri sam sam našao osim Olimpijakos sa Kipra. To mi je najveća greška jer sam požurio. To je život, ne možeš uvek da pogodiš sa klubovima. Nije trebalo da odlazim iz Jermenije. Najlepši deo mog života je bio u Jermeniji. Proveo sam dve najlepše godine života u Jerevanu i najkvalitetnije fudbaske godine u Araratu. Posle toga nisam uspeo da se snađem, karijera mi je bila u padu posle Olimpijakosa. Nadam se da će karijera opet da mi krene uzlaznom linijom. Imam želju da se vratim u našu Superligu, ostao sam nedorečen, voleo bih sad, u najboljim godinama, da dobijem šansu šansu i pokažem da sam jedan od najkvalitetnijih golmana u Srbiji. Ja to stvarno smatram, znam u kakvoj sam formi i kada bih našao klub verujem da bih bio najbolji golman u Superligi.“

Stigli smo i do Partizana, a zbog navijačke opredeljenosti Čupić je znao da bude i „meta“ tabloida.

Nadam se da OFK neće biti Zvedina filijala

„Volim OFK Beograd, to jeklub koji mi je dan parče hleba, koji me je napravio fudbalerom i školovao. Sve što sam naučio, naučio sam na Karaburmi od Duleta Gašića, sada trenera golmana u Crvenoj zvezdi. Zajedno smo rasli, sarađivali smo desetak godina, debitovao sam kod njega, postao profesionalac… OFK je veliki klub, vraća se na staze stare slave, a videćemo šta će biti. Ne bih voleo da postanu filijala Crvene zvezde, ali čini mi se da ide ka tome,“ kaže Čupić.

„Ljubav prema Partizanu nikad ne može da me košta jer to je neizmerna ljubav. Deda me je naučio da volim Partizan i verujem da bi danas bio ponosan da je živ. Moj sin Vidoja nosi njegovo ime i učim ga da voli Partizan jer to je porodična tradicija. Dešavale su se situacije da sam gubio ugovore zbog Partizana, odnosno, bolje da se izrazim, ne zbog Partizana već zbog moje otvorene podrške i ljubavi prema tom klubu. To nikad nisam krio jer to je moj stav, bunt protiv cele situacije u državi, ugnjetavanja Partizana, slobodno mogu da kažem i fudbalskog i košarkaškog kluba. To je jednostavno moj personaliti. Partizan je za mene nešto više od same košarke i fudbala, za mene je Partizan način života. Ponašam se kao dete, ali taj klub u meni budi neke najčistije, dečije, emocije. Kroz život sam prošao mnogo toga i kad god mi je bilo teško, pogotovo u protekle dve godine, uvek sam dolazio u „Štark arenu“, bio uz Paritzan i kada je bilo dobro i kada je bilo loše. U toj dvorani se potpuno smirim, opustim se, osetim duhovni mir, toliko je lepa atmosfera. Budim se sa Partizanom i ležem sa Partizanovim pesmama. To je način života,“ ističe i potom se okreće fudbalskom kolektivu iz Humske:

„Koliko mi je drago zbog Košarkaškog kluba toliko mi je žao fudbalskog koji nema upravu, fudbalske legende, ljude koje imaju iole nekog značaja da stanu i pruže podršaku momcima koji igraju za Partizan. U kontaktu sam sa mnogima, sve su to moji drugači, počev od golmana Ace Jovanovića, Antića, Žileta, Belića… Žao mi je što naše legende ne brane Partizan kao što to čine Zvezdine. Žao mi je što ljudi nemaju hrabrosti ili ne smeju da zaštite FK Partizan jer je klubu potrebna velika rekonstrukcija. Svaka čast Igoru Duljaju i igračima koji se bore lavoski. Niko nije očekivao da će da budu prvi u jesenjem delu sezone i da se sa Zvezdom, za koju znamo koliku podršku ima države, za prvo mesto. Partizan je posle Marka Nikolića izgubio identiten u fudbalu. To sam ja, to mi je na srcu i morao sam da kažem. Kada bih se ponašao drugačije izgubio bih sebe. Gubio sam ugovore i ovde i u inostranstvu baš zbog navijačke opredeljenosti. Neću da kažem da imam dugačak jezik ali uvek kažem ono što mi je na srcu. To nekome smeta i dešavalo mi se da mi već potpisan ugovor propadne. Izgubio sam značajnu sumu novca u protekle dve godine, ali ne žalim, ponovo bih isto postupio. Ja sam ponikao u OFK Beogradu, njihovo sam dete, volim taj klub, ali ja sam košarkaški navijač Partizana. Idem i na fudbalske mečeve, pratio sam ih i na gostovanjima u Pančevu, Bačkoj Topoli i Novom Sadu.“

Privatna arhiva

Bonus video

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare

Pošalji komentar Pročitaj komentare (8)

Video - Najnovije

Najnovije vesti