Selektor reprezentacije Srbije Svetislav Pešić je nedavno objavio širi spisak imena igrača koji će ovo leto posvetiti svojoj zemlji s željom da je predstavljaju na predstojećem Svetskom prvenstvu koje će biti održano u Japanu, Indoneziji i na Filipinima od 25. avgusta do 10. septembra.

Pročitajte još

Srbi i košarka: Šta smo ovde imali i šta ćemo imati

Skener

26. jul 2023 53

Skener

26. jul 2023 53

Paspalj za SK: Ne čude me Jokić i Micić… Pitanje je vizije

FIBA World Cup

25. jul 2023 25

FIBA World Cup

25. jul 2023 25

Kada se pogledaju izostanci nacionalnog tima, kao što su Nikola Kalinić, Luka Mitrović, Vasilije Micić, pa naravno i najbolji košarkaš na svetu Nikola Jokić interesantno je primetiti da su pomenuti igrači doneli ličnu odluku da se – bez obzira na značaj ove akcije – ovoga leta ipak okrenu i posvete sebi. U tom kontekstu, nemoguće je ne zapitati se da li takva odluka nekolicine važnih igrača takođe može da bude posledica nedostatka vere u sistem rada koji je uspostavljen u proteklih četiri godine.

S tim u vezi, legitimno je postaviti i pitanje da li se među njima možda razvio nedostatak poverenja u odluke i viziju trenera Svetislava Pešića kao selektora, a potom i u – u najmanju ruku – bizarnu odluku Košarkaškog saveza Srbije da se renomirani stručnjak zadrži na klupi reprezentacije nakon neuspeha na Evropskom prvenstvu prošlog leta? Poređenja radi, jedan Aleksandar Đorđević je bio smenjen nakon što je s reprezentacijom ostvario peto mesto na svetu, a sveukupno posle petogodišnjeg ciklusa u kojem je osvojio tri srebrne medalje. A da se i ne pominje Igor Kokoškov (prvi srpski NBA trener) koji je to doživeo nakon samo jednog nesnađenog leta. Za razliku od svojih prethodnika, trener Pešić je zadržan uprkos porazu od Italije u osmini finala Evropskog prvenstva u Berlinu, gde je naš izuzetno talentovan sastav bio vidno tehničko-taktički nadigran.

Imajući sve to u vidu, nije nerealno da je takav niz događaja uticao na odluke gorepomenutih pojedinaca, međutim, nezavisno od svega, čast i privilegija je braniti boje svoje zemlje i zaista je teško shvatiti kada neko svojevoljno donese odluku da to i ne radi. Ko god da je trener.

S druge strane, jedan igrač se oduvek odazivao na akcije reprezentacije, bez obzira na okolnosti, bezuslovno, a to je Miloš Teodosić. Prošlog leta Teo je otpao sa spiska, nakon četiri dana priprema, dok je selektor reprezantacije trapavo (i poprilično nejasno) obrazložio kako – u svojoj koncepciji igre – nije bilo mesta za Miloša, te da je smatrao da na raspolaganju ima boljih, adekvatnijih rešenja. Verovatno je pogrešio, ali sasvim je opravdano da trener donese jednu takvu odluku za koju smatra da će učiniti njegov tim boljim. Međutim, sam način na koji se Teodosiću – nakon svega – saopštio ishod tog neočekivanog raspleta je istovremeno zagarantovalo da se naš as više neće pozivati, niti da će se – pretpostavljamo – odazvati na poziv u (malo verovatnom) slučaju da on i dođe.

Uzgred, trenutno na spisku od plejmejkera nalaze se Stefan Jović i sada 18-godišnji Nikola Topić, dok je Ognjen Jaramaz upitan zbog povrede, a Aleksa Avramović ipak kombo bek više nego čisti plejmejker. Objektivno gledano, slobodno se može reći da bi Miloš Teodosić izuzetno značio reprezentaciji i ovog leta, ne samo u svojstvu vođe, već i kao evroligaški plejmejker koji je prošle sezone beležio 10,3 poena i šest asistencija po utakmici. Samo na osnovu ovih brojeva Miloš je nadigrao sve ostale domaće igrače na svojoj poziciji (izuzev Micića). U tom smislu, deluje kao da je teška, a izhitrena odluka o njegovom odstranjivanju iz tima prošle godine ipak bila velika greška. Uostalom kakva se tačno poruka šalje drugim igračima kada čovek koji je Srbiji doneo šest medalja u svojoj karijeri bude eliminisan iz reprezentacije na taj način?

Može i mora da se priča o tome kako napraviti bolji pristup u regrutaciji igrača da igraju za svoj nacionalni tim, kao i o tretmanu i vrednovanju njihove posvećenosti. To su zaista stavke koje treba analizirati jer predstavljaju ključeve mehanizma kojim se može obezbediti kontinuirano prisustvo velikog broja najkvalitetnih igrača.

Stavljajući ovu važnu temu (za sad) po strani, treba pogledati u spisak igrača koji se jeste odazvao i dati im svu našu pažnju i podršku jer i oni zasigurno poseduju dovoljno visok kvalitet da uđu u borbu za medalju. Dozvolimo im da se fokusiraju na košarku, trening i građenje prekopotrebne hemije u ekipi. Posedujemo fuziju mladih, gladnih i ambicioznih pojedinaca željnih dokazivanja, koji dolaze rasterećeni pritiska, ali i ega, dopunjenim iskustvom i liderstvom koje ćemo imati od strane kapitena Bogdanovića, Milutinova, Gudurića i ostalih “veterana”.