„Poljud“ je tog dana eksplodirao – Sneškin dan za nezaborav

Skener 23. sep 202212:00 1 komentar
imago/Sven Simon via Guliver image

Pre 52 godine, u Ćupriji je 23. septembra 1970. rođena Snežana Pajkić, nekadašnja jugoslovenska atletičarka i senzacionalna šampionka Evrope u trci na 1500 metara sa prvenstva održanog 1990. godine na splitskom “Poljudu”.

Povezane vesti

Podvig ostvaren u Splitu bio je vrhunac njene seniorske karijere, zapravo prvi i poslednji veliki uspeh koji je devojka iz Ćuprije ostvarila ne međunarodnoj sceni. Imala je nepunih 20 godina kada je sa najviše stepence pobedničkog postolja u gradu pod Marijanom slušala himnu “Hej Sloveni”, pa se činilo da su najbolje godine na stazi tek pred njom. Na žalost, više nikad nije osvojila medalju na nekom velikom takmičenju, a povrede, sankcije uvedene SR Jugoslaviji (1992. godine), kao i drugi faktori su uticali da Snežanina atletska karijera traje znatno kraće nego što se očekivalo.

Pajkićeva se može pohvaliti značajnom kolekcijom odličja sa najvećih takmičenja sakupljenih tokom juniorskog “staža”. Sve ih je osvojila u trkama na 1500 metara, pri čemu se sa šampionata Starog kontinenta dva puta vraćala sa zlatnom medaljom (Birmingem 1987. i Varaždin 1989), dok je na Svetskim prvenstvima bila srebrna (Sadbri 1988) i bronzana (Atina 1985). Uz svog atletskog uzora Veru Nikolić jedna je od dve evropske prvakinje ponikle u Ćupriji, a sa nekadašnjom svetskom rekorderkom na 800 metara povezuje je i to da je obe otkrio i do kontinentalnog trona odveo profesor Aleksandar Petrović.

Za razliku od Vere koja je, nakon odustajanja na Olimpijskom igrama u Meksiku 1968. prekinula saradnju sa trenerom Petrovićem, Snežana mu je ostala verna tokom cele karijere. Njegova reč je – kako je kasnije isticala – bila presudna prilikom donošenja odluke o njenim nastupima na velikom takmičenjima zbog čega nije učestvovala na Olimpijskom igrama u Barseloni 1992. i mitingu u Cirihu. Petrović je te odluke obrazložio procenom da se Pajkićeva ne nalazi u formi koja bi joj mogla doneti dobar rezultat na ovim nadmetanjima.

Nekadašnja šampionka kontinenta smatra da je na atletskoj stazi mogla da ostvari i više da je neke stvari radila na drugi način.

„Trebalao je da napravim presek i malu pauzu posle svih tih medalja osvojenih u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji ali i pritisaka kako bi se moj organizam oporavio i fizički i psihički. Mislim da bih onda još mogla da dam srpskoj atletici, jer smatram da nisam dala maksimum.“

Snežana Pajkić je odrasla u radničkoj porodici u Ćupriji, u kojoj je završila srednju Poljoprivrednu školu. Život u “kraljici sportova” započela je 1980. godine osvajanjem drugog mesta na školskom krosu, posle čega je sa njom počeo da trenira profesor Aleksandar Petrović. Početak nije bio lak. Sneška je imala višak kilograma pa je na zahtev profesora Ace svakodnevno po asfaltu trčala deonicu od Ćuprije do Dobričeva i prepolovila težinu.

„Profesor Petrović mi je bio kao drugi otac, sa njim sam provodila više vremena nego sa porodicom. Kod Ace je bilo teško ali se sve znalo. Deonice te i te, pauza tolika,“ prisećala se Pajkićeva saradnje sa sada na žalost pokojnim trenerom Petrovićem.

Na velikim takmičenjima je debitovala 1985. kada je učestvovala na prvenstvu Evrope za juniore, da bi samo godinu dana kasnije neočekivano osvojila bronzanu medalju u trci na 1500 metara na Svetskom šampionatu koji je održan u Atini. Da to nije bilo slučajnost pokazala je naredne 1987. kada se iz Birmingena vratila kao šampionka našeg kontinenta u konkurenciji juniorki. Seriju uspeha u disciplini 1500 metara nastavila je 1988. u kanadskom Sudberiju, gde se okitila svetskim juniorskim srebrom. Te godine je bila kandidat za učešće na Olimpijskim igrama u Seulu ali je rukovodstvo jugoslovenske reprezentacije procenilo da je “klinka” iz Ćuprije i suviše mlada da bi nastupila u konkurenciji najboljih atletičara planete.

BILDBYRAN BB900901BB013 via Guliver image

Iako je 1500 metara bila njena udarna disciplina, Pajkićeva se prve značajne medalje u seniorskoj konkurenciji domogla na kraćoj stazi, pošto je na Mediteranskim igrama, koje su 1988. održane u Siriji, u trci na 800 metara zauzela drugo mesto, iza pobednice Slobodanke Čolović.

Poslednji nastup na juniorskim šampionatima zaključila je osvajanjem još jedne zlatne medalje, ovaj put sa prvenstva Evrope, čiji je domaćin 1989. godine bio Varaždin. Naredne 1990. godine ponovo je jedan grad tadašnje “Juge”, Split organizovao prvenstvo Starog kontinenta u atletici, ali ovaj put u konkurenciji seniora. Šampionat u Splitu bio je za sve reprezentativce SFRJ glavni događaj sezone pa su se maksimalno pripremali za nastup na stadionu “Poljud”. Junakinja naše priče je deset dana pre početka prvenstva na takmičenju u Sarajevu istrčala novi državni rekord na 1500 metara (4:08,21) i pokazala da se nalazi u dobroj formi.

Ipak, taj rezultat je nije svrstavao među favorite za osvajanje medalja, a njen cilj pred nastup u Splitu bio je plasman u finale. Izborila ga je vrlo teško, pošto je u kvalifikacijama sa tek 12. najboljim vremenom ušla među učesnice završne trke u disciplini 1500 metara koje su trebale da se nadmeću 2. septembra. Glavne kandidatkinje za odličja bile su Rumunka Dona Melinta, Nemica Elen Kislinig i sovjetska reprezentativka Ljudmila Rogačeva, međutim ni jedna od njih nije tokom cele trke forsirala oštar tempo koji bi slomio većinu ostalih rivalki. Bila je to taktička trka sporijeg tempa, u kojoj su su gotovo sve finalistkinje nalazile u grupi, što je potpuno odgovaralo mladoj jugoslovenskoj srednjeprugašici. Uspevala je da prati ritam vodećih konkurentkinja, a pri ulasku u poslednjih 150 metara trke, postavši svesna da može da osvoji medalju, “dodala je gas” i neočekivano sa vremenom 4:08,12 prva prošla kroz cilj kao nova prvakinja Evrope.

U ovoj, za nju nezaboravnoj trci, Snežanu je snažno bodrila splitska publika, iako su prethodno na otvaranju šampionta gledaoci na “Poljudu” zviždali jugoslovenskim reprezentativcima.

„Iako sam pre dolaska u Split imala iza sebe juniorska zlata nisam očekivala da ću pomrsiti račune seniorkama koje su bile znatno iskusnije i starije od mene. Ipak, čari sporta su upravo u tome što su čuda uvek moguća, a ja sam ponosna što sam u tako kratkoj karijeri napravila čudo. U finalu sam bila rasterećena bez ikavih obaveza i pritiska. Kada sam u poslednjih 150 metara postala svesna da mogu osvojiti medalju, već mi nije bilo svejedno. Kada sam videla da mogu finiširati u svom stilu, nastala je euforija. Publika mi je dala snagu i pobedila sam,“ vraća “film” svoje trke života Snežana Pajkić.

Novoj evropskoj prvakinji je čestitao i Franjo Tuđman, koji je iz lože stadiona “Poljud” pratio takmičenje. Predsednik Hrvatske je čak ponudio helikopter kojim bi se Pajkićeva i njen trener vratili u Ćupriju ali je Petrović, zbog straha od letenja, odbio taj predlog.

U rodnom gradu joj je priređen spektakularan doček, sličan onom koji je 1966. imala Vera Nikolić kad se iz Budimpešte vratila u Ćupriju kao nova šampionka kontinenta na 800 metara. Čelni ljudi Ćuprije su Snežani davali velika obećanja koja na kraju nisu ispunjena pošto evropska šampionka iz Splita nikad nije od svog grada dobila stan, niti bilo kakvu drugu nagradu.

Usledile su godine raspada Jugoslavije koje su na žalost donele neuspehe atletičarki iz Pomoravlja. Pajkićeva je 1991. godine otputovala u Tokio na Svetski šampionat samo tri dana pre početka takmičenja i nije uspela da u kvalifikacijama izbori plasman u finale trke na 1500 metara. Ovo razočaranje zbog nastupa u Japanu je uticalo na njenu kasniju formu pa je u olimpijskoj 1992. godini postizala slabe rezultate. Na takmičenju održanom na beogradskoj “Marakani” nije ostvarila željeni rezultat, posle čega je profesor Petrović doneo odluku da Snežana ne putuje na Igre u Barseloni pošto nema izgleda da se bori za medalju.

Suočena sa čestim povredama, kao i sankcijama koje su joj otežavali odlazak na takmičenja u inostranstvo, donela je odluku da okonča atletsku karijeru. Na stazu se kratko vratila na jesen 1995. na poziv tadašnje selektorke reprezentacije Vere Nikolić ali je već naredne godine, zbog novih zdravstvenih problema (išijas), definitivno otišla u takmičarsku “penziju”.

Snežana Pajkić se udala za Milana Jolovića, nekadašnjeg komandanta specijalne jedinice Vojske Republike Srpske “Vukovi sa Drine” i danas živi sa porodicom na Sokocu. Pobedila je tešku bolest (tumor jajnika) i ostala vezana za svoj sport, obavljajući dužnosti člana Upravnog odbora i potpredsednika Atletskog saveza Srbije. Iako je, poput Nađe Higl u plivanju, blesnula na samo jednom velikom takmičenju nekadašnja “klinka” iz Ćuprije je podvigom na splitskom “Poljudu” obezbedila sebi mesto među legendama srpske i jugoslovenske atletike.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare

Pošalji komentar Pročitaj komentare (1)

Najčitanije vesti - Skener

Video - Najnovije

Najčitanije vesti

Najnovije vesti