Da sam Arsen Venger, kao što nisam, takođe bih menjao fudbalska pravila, ali to ne bi bio Mundijal sa 48 timova na svake dve godine i naročito ne bi bilo obesmišljavanje ofsajda na putu ka njegovom ukidanju.

SK paketić 26

Priča Darka Gašića: Od pete lige Gane do Ovusua i 2,5 miliona €

Superliga Srbije

9. jan 2026 17

Superliga Srbije

9. jan 2026 17

„Nijedan trener na svetu više ne može da pomogne ovom Partizanu“

košarkaške vesti

9. jan 2026 42

košarkaške vesti

9. jan 2026 42

Ofsajd je fundamentalno pravilo igre i ne bi smelo da bude ukinuto, uprkos tome što bi moglo biti korigovano u vreme moderne tehnologije. Postoje drugi načini da se ova prelepa igra unapredi, ubrza i vrati fudbalerima i navijačima.

Navešću, krajnje subjektivno, svestan da se predlozi neće svima dopasti, šta bih promenio da sam Arsen Venger, kao što nisam.

Žuti karton za skidanje dresa;

Čemu ovo, zaista? Momci treniraju ceo život, rade, odriču se, prolaze kroz iskušenja i izazove, maštajući da će jednog dana postići taj gol koji sanjaju od dečačkih dana i…

Kada se retkima to i dogodi, zašto bi bili kažnjeni za to što su ih obuzele emocije? Mnogi fudbaleri s kojima sam pričao kažu da se nekih trenutaka posle golova, kako svojih, tako i tuđih, uopšte ne sećaju.

Fudbal je emocija i radost. Ako ta emocija i radost nisu uvredile nikoga, nisu provocirale ni rivala, ni protivničke navijače, zašto bi postojala kazna? Kako za skidanje dresa, tako i za proslavu sa publikom iz prvih redova… U tome nema ničeg lošeg, naprotiv.

Lično mislim da se na ovom pravilu insistira zbog straha šta bi moglo biti napisano na majici ispod dresa i da će zbog toga vlasnici fudbalske igre promeniti svako pravilo, ali ne i žuti za skidanje dresa.

Jer, sloboda govora, pravo na protest ili podršku, snažne ljudske poruke uživo u prenosu nisu u interesu onih koji utakmice gledaju iz centralnih loža na stadionima.

Izbacivanje lopte iz igre kod povrede;

Ili bolje da napišem „povrede“? Ovo je više moralna obaveza jednog tima, što bi bilo u redu ako bi svaki igrač koji leži na travi – od finala Lige šampiona do derbija Lige veterana – zaista bio povređen u meri da je prekid neophodan.

Ali, nije i neće biti.

Zato bi trebalo odstupiti od ovog nepisanog pravila koje ponekad i same sudije pretvore u formalno zaustavljanjem igre preko potrebe.

Naravno, kod udarca u glavu ili očigledne teške povrede igrača ne sme da se izgubi ni sekund pre ulaska lekarskih timova, ali u svim ostalim situacijama nema velike razlike između odmah i završetka akcije.

Čak i ako je došlo do uganuća zgloba ili istezanja mišića, 10-20 sekundi gore-dole neće ništa promeniti, ali ono što bi se neminovno promenilo je obesmišljavanje grozne navike da se igrači izležavaju kada im nije ništa.

Zašto?

Zato što su prošli vikend baš izgubili utakmicu u nadoknadi vremena jer se saigrač izležavao, ali nikoga nije bilo briga, pa je i trener tražio da se to više ne radi.

Faul za građenje lopte;

Svedoci smo da sudije iz nekog razloga olako sviraju faul u trenucima kada uglavnom defanzivac u nekoj udaljenoj tački terena telom gradi loptu i, praktično, opstruira igru. Isti taj defanzivac minut-dva ranije odneo je napadača u duelu ramenom i prošao nekažnjeno jer je to bilo školsko remplovanje.

Trebalo bi uvesti znak jednakosti između ova dva duela.

Ako neće da igra, rempluj ga ramenom, neka padne, uzmi loptu i daj gol.

Baš tako.

Manje zaštite golmana u kaznenom prostoru;

Nekih iskoraka u ovom smislu već je bilo, ali bi golmani – koji svakako imaju ogromnu prednost u odnosu na sve ostale – trebalo manje da budu zaštićeni u kaznenom prostoru.

Kako u vazduhu, tako i na zemlji.

Konkretno, ako je start napadača bio na loptu, s namerom da se postigne gol, a tom prilikom došlo do kontakta s golmanom, ne bi trebalo da bude faul. Zašto? Iz prostog razloga što se ne sudi ni kada se sudare napadač i defanzivac.

Igranje rukom u 16 metara;

Definitivno najkontroverznije, odnosno najproizvoljnije pravilo u fudbalu, gde i najupućeniji navijači nisu sigurni šta je penal, a šta ne kod igranja rukom u kaznenom prostoru.

Pomaka ima, definitivno, ali i dalje svako malo zanemimo zbog toga šta je dosuđeno, a šta ne.

Svako igranje rukom kod udarca koji je išao u okvir gola morao bi da bude penal, nijedno igranje rukom kod pasa, centaršuta ili odbijene lopte, sa manje od metar-metar i po, udaljenosti ne bi smeo da bude penal.

Teško možemo da govorimo o nečijoj nameri da zaustavi loptu rukom ako ga ta lopta pogodi iz neposredne blizine. Govorimo o delu sekunde, koliko lopta putuje. Niti igrač ima vremena namerno da igra rukom, niti ima vremena svesno da je skloni.

Prosto, pogodio si ga (a, često si baš to i hteo).

Insistiranje na tome pomoglo bi i publici da se vremenom navikne na to šta jeste, a šta nije penal.

Ukidanje produžetaka;

Apsolutno bih ukinuo produžetke kod dvomeča u „nokaut sistemu“. Ako posle 180 minuta igre na dva stadiona u dva grada, nekada i dve zemlje, nije bilo boljeg, nema šta dalje da se igra.

Kako će novih 30 minuta rešiti nešto što nije rešeno u prethodnih 180?

Očigledno je da nijedna ekipa nije iskoristila domaći teren, navijače, atmosferu, oba tima imala su priliku za to, tako da je ostao samo jedan način da saznamo ko je bolji – jedanaesterci.

Uostalom, navijači vole penal dramu i pamte je do kraja života, tako da bi je trebalo češće priređivati.

Drugo, fudbaleri se pripremaju za 90 minuta igre, mentalno i fizički, što je samo po sebi teško. Dovoditi ih u poziciju da u jeku sezone, uveliko umorni, igraju dodatnih pola sata, pa onda nazad u autobus, terminal, avion, terminal, autobus, pa na novu utakmicu u prvenstvu za 48 sati… Apsolutno nepotrebno i opasno.

Kod produžetaka u utakmicama na 90 minuta već nisam načisto, evropska i svetska prvenstva su već nešto drugo, ali iskren da budem ne bih imao ništa protiv da i tu pređemo odmah na penale.

Stop produžecima.

Jednosmerna VAR komunikacija i „čelendž“;

VAR je potreban, odnosno neophodan fudbalu. Problem je u tome kako se primenjuje i naročito to što se pravila razlikuju od lige do lige, zemlje do zemlje.

Pre svega, pravila komunikacije sa kontrolnom sobom i kada se primenjuje VAR tehnologija moraju biti unificirana na svim krajevima planete. To je prvo i osnovno.

A, ako bi se to već radilo, stvari bi morale da budu pojednostavljene koliko god je moguće. To znači da se VAR „meša“ samo kada je neophodno i kada se radi o gruboj povredi pravila igre koja direktno utiču na rezultat, odnosno ishod utakmice.

Posle skoro decenije posmatranja kako se fudbal menja pod uticajem VAR sobe, odnosno kako se sudije na terenu udaljavaju od odgovornosti, ubeđen sam da bi komunikacija morala biti jednosmerna. Konkretno – od kontrolne sobe prema glavnom sudiji i to samo kada je postignut pogodak uz očigledno kršenje pravila igre.

Tako bi se fokus vratio na teren, sudije bi ponovo preuzele odgovornost da aktivno donose odluke po cenu da pogreše. I prekida igre bi bilo manje.

S druge strane, timovi bi morali da imaju pravo da „izazovu“ odluke na terenu, kao što je to slučaj u mnogim drugim sportovima gde stvari funkcionišu i ne remete toliko tempo utakmice.

Zato – po „čelendž“ trenerima za situacije kada veruju da je sudija doneo pogrešnu odluku i mirna Bačka.

Aut nogom u visini kaznenog prostora;

Decenijama se razgovara da li bi lopta iz auta trebalo da bude uvođenja nogom i nije se dalje otišlo od toga.

Jer, aut rukom jeste neizostavni deo fudbalske igre.

Ali, ako je već ideja da se poveća efikasnost, da bude više šansi i golova, da se lopta zadrži u igri što je više moguće, jedno od rešenja na tom putu moglo bi da bude aut nogom u visini kaznenog prostora. Odnosno u prvih 16 metara od korner linije.

Zašto?

Pa na neki način to već jeste crvena zona u kojoj se prekršaji kažnjavaju drugačije nego na ostalim delovima terena, pa što bi za svesno ispucavanje lopte na tribine bilo drugačije?

Ako odbrana izbaci loptu u aut – pod pritiskom ili namerno – u visini svog šesnaesterca, napad ima pravo da ga izvede nogom, jer nemamo dovoljno Rorija Delapa u svetu fudbala.

Golovi posle kornera daleko su brojniji od golova iz auta, pa bi veći broj kornera značio i više golova. Toliko je jednostavno.

Ograničeno vreme za uvođenje lopte u igru;

Želimo manje mrtvog vremena i više akcije? Želimo. Ograničite vreme za uvođenje lopte u igru, bilo to sa peterca, iz ugla ili aut linije.

I to već funkcioniše u drugim sportovima, nema šta da se objašnjava.

Pravilo „trag stopala“ kod ofsajda;

Vengeru je već uspelo da obesmisli ofsajd uvođenjem novog pravila, ali to je samo varka. Isto pravilo u ogledalu.

Neće se meriti, pregledati, vagati i frejmovati situacije kada je igrač prednjim delom tela „za dlaku“ ispred pretposlednjeg defanzivca, već će se meriti, pregledati, vagati i frejmovati situacije kada je igrač zadnjim delom tela „za dlaku“ ispred pretposlednjeg defanzivca.

Osim što će napad dobiti pola metra-metar prednosti, svi ostali problemi će ostati. Dakle, problem nije rešen.

Verujem da bi problem trajno nestao, a važnost ofsajd zamke ostala da važi, ako bi se mogućnosti tehnologije usmerile ka kopačkama odnosno tragu stopala. Ukratko, ako je napadač s oba stopala iza pretposlednjeg defanzivca, ali su mu glava ili rame ostali ispred jer prosto juri loptu, to onda nije ofsajd.

Zašto?

Zato što se krećemo nogama, odnosno stopalima i da bismo postigli gol tom glavom što viri tri centimetra preko crte, opet je neophodan trk i odraz tim istim nogama, odnosno stopalima.

Tehnički, teren je već digitalno mapiran zbog drugih stvari i praćenje traga kopački je stvar rutine.

Napadu bi se dala mala prednost, ali bi ofsajd nastavio da postoji, jer verujem da mora da postoji.

Bez nagrade za rezultat 0:0;

OK, svestan sam da je ovo možda previše, ali razmislite. Koliko puta ste gledali utakmicu u kojoj je jedan tim apsolutno i isključivo posvećen odbrani svog gola bez ikakve namere da ga postigne na drugoj strani?

Štaviše, pojedine ekipe samo su radikalnije u nameri da ne prime gol, što su bliže isteku 90. minuta. Jer, za to postoji konkretna nagrada. Bod.

Ako bi, kažem ako bi, nagrada za takav „podvig“ bila ista kao i za poraz, nijedan fudbalski tim – od finaliste Lige šampiona do gosta u Ligi veterana – ne bi mogao da pomisli da ne postigne gol.

Možeš da se braniš 90 minuta, ali ti je isto kao i da si izgubio.

Znam da je radikalno, ali radikalno bi nestalo ono što najmanje volimo u fudbalu. Ne toliko razultat 0:0, koliko ideja da je važno samo ne primiti gol.

Fudbal se igra za golove. Tačka.

Bonus video