Iako je Sampdorija prvenstvo završila na mestu koje vodi u niži rang takmičenja, nekadašnji prvak Italije i vicešampion Evrope iz 1992. godine ipak, neće iduće sezone igrati u trećem rangu fudbala na “čizmi” - Seriji C.

Spas od bruke koja bi značila najveći pad u 79 godina dugoj istoriji kluba iz Đenove (Sampdorija do sada nikad nije nastupala u Seriji C) je stigao zahvaljujući administrativnom kažnjavanju Breše kojoj su zbog finansijskih malverzacija oduzeti bodovi, pa je tim iz rodnog grada Kristofera Kolumba dobio priliku da preko baraža sa Salernitanom izbori opstanak u Seriji B.

Povezane vesti

Možda su neki od njih stari k’o Biblija, ali igraju kao mladići

fudbalske vesti

22. jun 2025 5

fudbalske vesti

22. jun 2025 5

Nemački dragulj stiže u Liverpul: Gde će Virc zapravo igrati?

Bundesliga

13. jun 2025 4

Bundesliga

13. jun 2025 4

Najdosadnije finale? Ne, bio je to najlepši čas profesora Ljupka

Skener

29. maj 2025 12

Skener

29. maj 2025 12

Neočekivana šansa za spas je iskorišćena zahvaljujući u prvom redu dobrom rezultatu ostvarenom u prvom duelu na stadionu „Marasi “ (ili zvanično” Luiđi Feraris”) u kome je domaćin bodren od strane 30.000 svojih “tifoza” ostvario značajnu prednost (2.0) za revanš. U uzvratnom susretu, koji je usledio nakon što se čak osam fudbalera Salernitane otrovalo hranom tokom avionskog povratka iz Đenove, “Sampa” je ostvarila željeni cilj. Pri vođstvu od 2:0 utakmica je u 65. minutu prekinuta zbog divljanja “tifoza” Salernitane i registrovana je službenim rezultatom 3:0 za tim iz Đenove koji je iz ovog nadmetanja u baražu izašao kao ubedljivi pobednik. Tako su navijači “plavo belih” mogli barem privremeno da odahnu, a klub iz srca Ligurije dobio novu priliku da kao član Serije B pokuša pronađe izlaz iz dugogodišnje finansijske, organizacione i igračke krize koja ga je dovela na ivicu ambisa.

A pre samo tri ipo decenije Sampdorija se nalazila na vrhu “kalča” i spadala među najbolje klubove Evrope. Njen put ka vrhu je započeo 1979. godine kada je klub kupio sposobni naftni biznismen Paolo Mantovani i pametnim investicijama počeo da stvara veliku “Sampu” Tri godine nakon njegovog dolaska na kormilo ekipa se vratila u Seriju A, da bi 1985. godine bio osvojen prvi od kasnija četiri trofeja Kupa Italije.

Mantovani je iz Bolonje i Kremonezea doveo supertalentovane momke Roberta Mančinija i Đanluku Vijalija, a na “Marasi” su tih godina iz drugih gradova Italije i inostranstva stizali Đanluka Paljuka, Atilijo Lombardo, Grem Sunes, Trevor Frensis, Srećko Katanec… Možda najvažniji potez gazda Sampdorije je učinio 1986. godine angažujući iskusnog jugoslovenskog trenera Vujadina Boškova, pod čijom “palicom” je ekipa iz Đenove u sezoni 1989/1990 uzela pehar namenjen pobedniku Kupa pobednika kupova (u prethodnoj je bila finalista ovog takmičenja), da bi u narednoj prvi (i za sada jedini) put postala šampion Italije. Kraj Sampdorijine bajke usledio je u sezoni 1991 /1992 u kojoj su “Vujketovi” izabranici stigli na korak od penjanja na evropski fudbalski Olimp ali je u finalnom meču sa Barselonom odigranom 20. maja 1992. na “Vembliju” pogodak Kumana iz slobodnog udarca u 112. minutu produžetka odveo tim iz Katalonije do prve titule šampiona Starog kontinenta.

Već naredne 1993. je sa smrću Paola Mantovanija- koga je na predsedničkoj funkciji neuspešno nasledio sin Enriko – započeo pad kluba iz Đenove. Sampdorija je 1994. uzela svoj poslednji trofej, trijumfovavši četvrti put u Kupu Italije, a naredne sezone igrala u polufinalu Kupa pobednika kupova ali je već 1999. godine, nakon što je sa scene otišao šampionski tim (tačnije rečeno rasprodat je), usledio neočekivani težak šok – ispadanje iz Serije A. Četiri sezone kasnije tim iz administartivnog centra Ligurije se vratio u italijansku fudbalsku elitu ali jedino što je bilo pozitivno u narednom periodu jeste nastup u finalu Kupa Italije 2009. godine (u kome je “Sampa” poražena od Lacija) i plasman u kvalifikacije za Ligu šampiona u sezoni 2009/2010 (tada ih je u kvalifikacijama eliminisao Verder). Tvorac tog tima, čije su “zvezde” bili napadači Kasano i Pacini, bio je sadašnji predsednik Intera Bepe Marota koga je dobar rad u Đenovi preporučio Juventusu.

Posle ovog poslednjeg bleska usledila je nova, mnogo ozbiljnija kriza koja je dovela nekadašnjeg prvaka Italije u sadašnju situaciju. Verovatno najveći krivac za duboki pad Sampdorije je filmski producent Masimo Ferero koji je 2014. postao većinski vlasnik i predsednik kluba. Za razliku od Paola Mantovanija, Ferero je gledao na igrače kao robu koju treba prodati ali su i pored toga dugovi kluba rasli, a Samdorija tavorila pri dnu tabele. Ferero je u decembru 2021. uhapšen zbog optužbe da je lažirao bankrot jedne od svojih firmi, da bi nakon njegovog odlaska klub iz Đenove ostao sa ogromnim finansijskim minusom i skormnim igračkim kadrom koji nije posedovao kvalitet za opstanak u Seriji A.

Epilog takvog stanja bilo je ispadanje iz elitnog ranga italijanskog fudbala na kraju prvenstvene sezone 2022/2023 koju je Sampdorija, pod vođstvom srpskog trenera Dejana Stankovića, okončala na poslednjem 20. mestu tabele Serije A sa samo 19 osvojenih bodova. Umesto željenog povratka među protagoniste “kalča” nekadašnji vicešampion Evrope je prvu sezonu u drugoligaškom rangu okončao na sedmoj poziciji, što je, međutim, bio samo uvod u još crnje dane “Sampe”.

Klub sa stadiona “Luiđi Ferarsis” je, zbog duga od 175.000.000 evra, pred start protekle prvenstvene sezone jedva dobio licencu za takmičenje. Problem je predstavljao i limitirani igrački kadar ali i česte promene trenera na klupi bivšeg prvaka Italije. Start takmičenja u Seriji B Sampdorija je dočekala sa Andreom Pirlom, ali je sportski direktor kluba Pjetro Akardi već nakon tri kola smenio bivše asa Milana i Juvenusa i za trenera doveo Andrea Sotila, koga je kasnije nasledio Leonardo Semplići. Pošto ni ovaj stručnjak nije uspeo da stabilizuje ekipu kojoj je pretilo ispadanje iz lige, u aprilu je angažovan Alberiko Evani (nekadašnji italijanski reprezentativac i član sjajnog Milanovog tima iz druge polovine osamdesetih godina prošlpog veka), dok je za njegovog pomoćnika izabran Atilio Lombardo, važni “šraf” u najtrofejnijoj generaciji Sampdorije. Bivšem klubu je u svojstvu savetnika pritekao u pomoć i Roberto Mančini ali ni to nije pomoglo davljeniku iz Đenove da na kraju prvenstvenog maratona u Seriji B izbegne selidbu niži rang takmičenja.

Nakon što je 13. maja u poslednjem kolu osvojio samo bod na gostovanju Juve Stabiji (0:0) nekadašnji velikan italijanskog fudbala je prvenstvo završio na 18. poziciji Serije B, odnosno kao jedan od tri kluba koji ispadaju u Seriji C. Atilio Lombardo je, teško podneo ovaj debakl kluba sa kojim je nekad uzeo “skudeto” i stigao na korak do evropskog Olimpa, pa je na putu do svlačionice stadiona Juve Stabije prekrio lice šakama i počeo da lije suze. Za razliku od njega i navijača “Sampe”, “tifozi” Đenove su sa radošću dočekali pad velikog gradskog rivala u treći rang italijanskog fudbala, pa su Kolumbov rodni grad obasjali stotinama upaljenih baklji, a zatim na ulicama organizovali i “sahranu Sampdorije”.

Pokazalo se, međutim, da su zbog oduzimanja bodova Breši za “zelenim stolom” tuga navijača Sampdorije i radost “tifoza” njihovog gradskog rivala bili preuranjeni. Evanijev tim je iskoristio neočekivani šansu da u u duelima baraža sa Saletnitanom sačuva status člana Serije B, pa, ipak, taj spas “darovan srećnim spletom okoklnosti” ne donosi preveliku radost onima koji vole “plavo – bele”. Oni su svesni da, sa postojećim velikim dugom, skromnim igračkim kadrom i organizacijom kluba, ono što su izbegli u protekloj može da usledi na kraju naredne sezone . Zbog toga je, čini se, današnjoj Sampdoriji potreban spasilac u liku jednoga novog Paola Mantovanija. Koji verovatno neće, poput nezaboravnog prethodnika, ponovo odvesti ovaj klub do italijanskog trona i podnožja evropskog Olimpa ali će imati sposobnosti da najpre stabilizuje “Sampu” u Seriji B, a zatim od nje načini stalnog i uglednog protagonistu “kalča”.