Inter je pobedom nad gradskim rivalom Milanom pet kola pre kraja Serije A obezebedio toliko željeni 20. “skudeto”, dok je Simone Inzagi ovim trijumfom svoga tima položio “diplomski ispit” osvojivši prvu titulu u trenerskoj karijeri.

Malo je fudbalskih stručnjaka na Apeninima čiji su trenerski kvaliteti, i pored prethodnih uspeha koje je postizao, toliko osporavani od strane brojnih kritičara kao što je to slučaj sa mlađim bratom Pipa Inzagija. Iako je prethodno, vodeći limitirani tim Lacija (od 2016. do 2021) uzeo po jedan trofej Kupa Italije i Superkupa ove zemlje, a zatim sa Interom u prehodne dve sezone došao do dva pehara nacionalnog Kupa i tri Superkupa, te bio senzacionalni akter finala Lige šampiona, čoveku rođenom u Pjačenci 5. aprila 1978. su stalno zamerali da se nije dokazao kao trener osvajač “skudeta” u “kalču”.

Konačno je to učinio u sezoni 2023/2024 položivši na briljantan način “diplomski ispit” jer se samo tako mogu okarakterisati rezultati koji su “neroazuri” pod njegovom “dirigentskom palicom” ostvarili u aktuelnom šampionatu na “čizmi”. Inter je u prethodna 33 kola sa bilansom od 27 pobeda , pet remija i jednog poraza ( i to od “davljenika” Sasuola u Milanu) sakupio impresivna 83 boda i ostvario gol razliku od 79 postignutih i samo 18 primljenih golova. Tim sa stadiona “Đuzepe Meaca” je, uz to, na svakom do sada odigranom prvenstvenom susretu barem po jednom zatrasao mrežu protivnika, dok golman novog šampiona zemlje četvororostrukih svetskih prvaka Jan Zomer u čak 19 utakmica Serije A nije bio savladan.

Inter je tokom cele sezone igrao atraktivan, napadački fudbal, a o njegovoj “produktivnosti”najbolje govore podaci da je Lautaro Martinez sa 23 za sada postignuta gola ubedljivo prvi strelac “kalča”, dok su Markus Tiram i Hakan Čalhanoglu protivničke golmane “matirali” 12, odnosno 11 puta. Inzagi je, naravno, vodio računa i o defanzivi, pa je uspeo da u prošle dve sezone prilično poroznu odbranu u ovoj transformiše u “granitni zid”, koji su, pored već spomenutog golmana Zomera, činili Bastoni, Aćerbi, Pavar i Darmian. Ekipa iz glavnog grada Lombardije je takođe pokazala sposobnost karakterističnu za šampionske timove da osvaja bodove i i mečevima u kojima ne pruža briljantne partije. Psihološku snagu i stpljenje da čekaju svoj trenutak crno – plavi” su ispoljili u mnogim utakmicama, poput duela sa Romom i Udinezeom u kojima ih ni vođstvo protivnika nije sprečilo da na kraju stignu do pobede..

Trenutak istorije: Tri žene sude Interu

Interisti noćas slave: Najbolji snimci sa proslave „skudeta“

Inter „prišio“ drugu zvezdicu pred očima navijača Milana!

Uz fudbalere i direktora Bepea Marotu – koji je uspeo da u letnjem prelaznom roku dovede za male pare značajna kvalitetna pojačanja u Inter- najveće zasluge za osvojenu titulu bez sumnje pripadaju Inzagiju koji se protekle sezone na klupi “neroazura” suočavao sa velikim iskušenjma. Podsetimo da je u milanski klub doveden na leto 2021. kao zamena za Antonija Kontea. Njegov prethodnik, nezadovoljan odlukom kineskih vlasnika (porodica Žang) da zbog teške finansijske situacije u kojoj se Inter nalazio prodaju Lukakua i Hakimija, odlučio je da nakon osvajanja “skudeta” raskine saradnju sa milanskim klubom, a Marota i Zaneti su kao alternativno rešenje izabrali tadašnjeg trenera Lacija. Mnogi su već tada ispoljili rezerve prema trenerskim kvalitetima Simonea Inzagija, ocenivši da je on angažovan prvenstveno zbog toga “što je jefitin stručnjak”, odnosno ”da klub u datim okolnostima nije imao bolje rešenje”.

Inzagi je uspeo da u prvoj sezoni ostvari ono što Konteu prethodno nije pošlo za rukom, tačnije odvede Inter u eliminacionu fazu Lige šampona, gde je, nakon velike borbe, u osmini finala eliminisan od kasnijeg finaliste Liverpula. Ipak, on tim evrpskim “pomakom” nije učvrstio svoju poziciju na klupi branica titule na Apeninima, pošto je u finišu takmičenja u Seriji A Inter lošim igrama omogućio gradskom rivalu Milanu da ga pretekne i popne se na italijanski fudbalski tron.
Naredna sezona (2022 /2023) je izgledala još gora za Simonea Inzagija jer je, njegov tim, ne samo prilično rano ispao iz borbe za titulu, već i serijom loših rezultata u Seriji A doveo u pitanje i plasman u Ligu šampiona. Kritičari su naravno glavnog krivca pronašli u treneru trostrukog prvaka Evrope, a mediji su početkom 2023. godine tvrdili da će Pipov mlađi brat sigurno biti smenjen, pri čemu su jedino bili u dilemi hoće li mu otkaz biti uručen odmah ili na kraju sezone.

Inzagi je, međutim, uspeo da “preživi” ove verovatno najteže trenutke na klupi milanskog kluba zahvaljujući pre svega neočekivanom senzacionalnom uspehu njegovog tima u Ligi šampiona. Nakon što je u prvoj fazi ovog takmičenja uspeo da dobije bitku za Barselonom za drugo mesto u grupi (iza prvoplasiranog Intera), Inter je na proleće iskoristio povoljan žreb i eliminacijom portugalskih klubova Porta i Benfike stigao do polufinala. U borbi za plasman u finale u Istanbulu čekao ga je gradski rival Milan ali “rosoneri” nisu mogli da odole u ovim duelima mnogo kvalitetnijem Simoneovom timu koji je oba meča ostvario pobede (2:0 i 1:0). Iako u duelu za “ušati” pehar nije uspeo da savlada Mančester siti, Inter je bio ravnopravan protivnik velikom favoritu, a već sam nastup u finalu predstavljao je senzacionalan uspeh za klub koji od Murnjove “triplete” uzete 2010. godine nije imao nikakav značajan rezultat u Evropi.

Uz plasman u finale Lige šampiona, ekipa za “Đuzepe Meace” je uspela da u završnici Serije A osvoji treće mesto i tako “vizira” kartu za nastup u najznačajnijem takmičenju Starog kontinenta i u narednoj sezoni, što je, naravno, učvrstilo trenersku poziciju mlađeg Inzagija koji je sada počeo da dobija pohvale od navijača ali i dela doskorašnjih kritičara.

Vicešampion Evrope je u letnjem prelaznom roku ostao bez nekoliko značajnih fudbalera (golmana Onane, Škrinjara, Brozovića, Džeka i Lukakua), dok je s druge strane Marota angažovao veliki broj novih igrača od kojih su se kao najveća pojačanja pokazali golman Jan Zomer i napadač Markus Tiram. Inzagi je uspeo da od pridošlica i starih snaga” složi tim koji je, poput Napolija u prošlom prvenstvu, nezaustavljivo tutnjao Serijom A pri čemu, naravno, nije bilo realmo očekivati da ovako žestok ritam neće dovesti do “zamora materijala” i povremenih kiskeva lidera “kalča”. Inter se, po mnogim ocenama prerarano, “okliznuo” u Kupu Italije (eliminisan od Bolonje) i Ligi šampiona, pri čemu je posebno bolna za sve ljude u klubu i njegove “tifoze” bila eliminacija prošlosezonskog finalste od objektivno slabijeg tima madridskog Atletika u osmini finala najvažnijeg evropskog takmičenja. “Dežurni kritičari” su, naravno jedva dočekali priliku da ponovo odapnu “otrovne streloce” na trenera iz Pjaćence optuživši ga da je izgubio “taktičku borbu” sa Ćolom Simeoneom”, kao i da “zbog preteranog fokusiranja na mečeve u Seriji A nije uspeo osvežiti ekipu za duele sa timom iz Madrida”.

Za Inzagija, kao i sve ljude u Interu, u ovoj sezoni je, ipak, prioritet bio osvajanje “skudeta”. Zbog toga ne treba da čudi što Simone, nakon poslednjeg sudijskog zvižduka u milanskom derbiju, nije skrivao ogromnu radost što je toliko čekana titula konačno “overena”. Mada je i kao fudbaler sa ekipom Lacija bio u sezoni 1999/2000 šampion Italije, verovatno je da mu je ovaj prvi trenerski “skudeto” – kako zbog omaložavanja njegovog rada od strane kritičara, tako i većeg ličnog dopinosa Interovom uspehu – značajniji od onog koga se dokopao kao uglavnom rezervni napadač rimskih “orlova”. U trenucima slavlja nije zaboravio da uputi pohvale na račun svog starijeg brata Pipa, u čijoj se igračkoj senci dugo nalazio, a koga je sada uspeo da nadmaši u trenerskom poslu.

“Pipo mi je oduvek bio primer, kao igrač i trener. On je moj veliki brat, uvek je vodio računa o meni, zato je za mene jako važna osoba. Iako smo odrasli ljudi, moja ljubav prema njemu se nikad nije promenila”.

Simone će nakon ovog uspeha podići svoj treenrski “rejting” i postati jedan od najtraženijih fudbalskih stručnjaka, ne samo na Apeninima, već i u Evropi. U Interu su svesni te “opasnosti” zbog čega žele da ugovor sa njim koji ističe naredne 2025. produže bar za još dve godine. Inzagi će gotovo izvesno nastaviti “misiju” u klubu u kome je ostvario najveća trenerska dostignuća u dosadašnjoj karijeri, mada dobro zna da u njegovom sadašnjem poslu nije veliki korak od aplauza do zvižduka, odnosno otkaza onima koji su uvek “glavni krivci” za neuspehe ekipa. I on, kao i svi u klubu, žele da u narednoj sezoni odbrane titulu na “čizmi” i stignu do same završnice takmičenja u Ligi šampiona ali istovremeno strahuju da bi im realizacija ovih ambicioznih planova mogla biti otežana ukoliko kineski vlasnici Intera budu primorani da, zbog finansijskih dugova, u predstojećem prelaznom roku ponovo prodaju najbolje igrače. No o tim problemima, kao i drugim izaovima, će se razmišljati kada prođe slavlje zbog osvajanja jubilarnog 20. “skudeta” koga su osporavani Simone Inzagi i njegovi izabranci nesumnjivo zaslužili igrama koje je prezentovao novi šampion Italije u sezoni 2023/2024.

Bonus video