SK intervju: Teodora Injac – nova superzvezda svetskog šaha

Teodora Injac
Šahovski savez Srbije

Vrlo brzo bismo i formalno mogli da proglasimo mladu Teodoru Injac najboljom srpskom šahistkinjom svih vremena. Zvuči preuranjeno? Zapravo, ne.

Sve tekstove iz Novogodišnjeg SK Paketića za 2024. godinu pronađite NA OVOM LINKU.

Što više saznajete od karijeri ove 23-godišnje Beograđanke, 29. igračice sveta, to je jasnije da se radi o svetskoj superzvezdi u nastajanju. Trostruka šampionka Srbije već je ostvarila mnogo u svojoj profesionalnoj karijeri. Međutim, kako je rekla u velikom intervjuu za Sport klub, tek je očekuju velike stvari.

Šah u Srbiji:

Bila je 2023. odlična godina za najbolju srpsku šahistkinju – pozitivna na više nivoa. U stvari, na pitanje „koji je Teodorin najveći uspeh u 2023. godini“ valja dobro razmisliti.

Svetska šahovska javnost fokusirala se na Teodoru Injac u avgustu, kada se u Bakuu održavao FIDE Svetski kup. Injac je na fantastičan način došla do četvrtog kola. U trećoj rundi eliminisala je tada aktuelnu prvakinju Svetskog kupa i nekadašnju svetsku šampionku – Ruskinju Aleksandru Kostenjuk, koja se sada takmiči pod švajcarskom zastavom.

„Ta pobeda me je definitivno najviše medijski eksponirala. FIDE Svetski kup je veoma zanimljiv turnir jer je jedini na kojem se igra na ispadanje – velika je napetost. Ipak, ne mislim da mi je to najveći uspeh u 2023. godini“, govori Teodora Injac za Sport klub.

On je došao u novembru i pomalo je ostao u senci još jednog velikog ostvarenja srpskog šaha. U Budvi je održano Ekipno evropsko prvenstvo, na kojem je muška reprezentacija Srbije došla do istorijske zlatne medalje. Međutim, izuzetno je igrala i ženska reprezentacija, a naročito Teodora, „prva tabla“ u srpskoj selekciji.

Srpske šahistkinje su na kraju bile osme, a do poslednje runde mogle su da dođu do bronzane medalje. Ekipu je predvodila Teodora Injac, koja je na kraju takmičenja dobila zlatnu medalju jer je u poretku „prvih tabli“ bila najbolja na turniru! U muškoj konkurenciji, ta čast je pripala Magnusu Karlsenu.

„To je baš bilo lepo“, ponosno kaže Teodora Injac – s punim pravom!

Teodora Injac
foto: Šahovski savez Srbije

Međutim, ni zlato „rame uz rame“ sa Magnusom nije bilo kruna nastupa u ovoj godini. Odličnim igrama u Crnoj Gori, Injac je uspela da se upiše u istoriju srpskog ženskog šaha. Postala je prva srpska šahistkinja koja je ostvarila prvu normu (od potrebne tri) za najprestižnije zvanje u svetu ovog sporta – univerzalnog velemajstora.

Pomalo iznenađujuće, normu za VM titulu nikada nije ostvarila ni legendarna Alisa Marić, sada selektorka srpske ženske reprezentacije.

„Već sam se uspaničila da do kraja godine neću ostvariti normu, a to mi je bio cilj za 2023. godinu. Iskreno, ako mogu već u 2024. godini, volela bih da postanem velemajstor. Možda zvuči preambiciozno, ali želela bih da se približim toj tituli. Iznenadilo me je da to niko pre nije uradio od naših šahistkinja, a selektorka Marić se raduje zbog mene“, objašnjava Teodora Injac.

Kako bi postala univerzalni velemajstor, Teodori su potrebne još dve norme i Elo rejting od 2500 u bilo kom trenutku, što je apsolutno ostvarivo. Trenutno, njen rejting iznosi impresivnih 2439.

Koliko je daleko Injac od samog svetskog vrha? Trenutno je najbolje rangirana na FIDE listi Kineskinja Jifan Hou sa impresivnih 2632.

„Zaista mnogo radim i ne mislim da postoji razlika u kvalitetu između mene i najbolje plasiranih na svetu. Na Turniru kandidatkinja igraće šahistkinje sa kojima se družim i razgovaram o šahu , pa sam sigurna da ne postoji razlika u kvalitetu. Trenutno, one su u prednosti jer su igrale bolje na takmičenjima koja se najviše boduju. Nisam daleko od njih“, objašnjava najbolja srpska igračica.

Ko bi u narednom periodu mogao da ugrozi svetsku šampionku Đu Venđun, takođe Kineskinju?

„Indijka Vaišali je ‘iskočila’ u poslednje vreme. Jednu godinu je mlađa od mene, ali je dobro poznajem jer smo se u kadetskim danima često sastajale. Postala je velemajstor, igra sa muškarcima od 2650, dobija ih i mislim da je favoritkinja. Generalno, u Indiji se svake nedelje pojavi neka nova vrhunska igračica. To je već postalo normalno. Neverovatno je koliko se tamo ulaže u šah i koliko se ovaj sport razvija. Svaka im čast!“

A kakva je situacija sa ženskim šahom u Srbiji?

Dobar primer pružilo je Evropsko prvenstvo u Budvi. Reprezentacija Srbije imala je meč protiv Azerbejdžana u kojem je mogla da dođe do bronzane medalje. U srpskoj ekipi polovinu igračica čine profesionalne šahistkinje, a druga polovina se opredelila za studije i šahom se bavi „sa strane“. Nasuprot Srpkinjama bile su devojke iz Azerbejdžana – svojevrsni „državni projekat“ i odlične šahistkinje potpuno su fokusirane na taj posao.

„Zato nije ni realno, ali ni fer imati neka očekivanja. Nadam se da će se to promeniti“, kaže Teodora.

Šahovski savez Srbije

Ipak, možda malo kontraintuitivno, ženski šah nudi mogućnosti. Postoje ženska kategorija, u kojoj mogu da nastupaju samo žene (logično) i otvorena kategorija, koja je rezervisana za sve uzraste oba pola. Nagrade u ženskoj kategoriji su niže nego u otovrenoj, ali su više nego respektabilne, uz limitiranu konkurenciju.

„Možda neke šahistkinje neće da priznaju, ali su zapravo povlašćene u odnosu na muškarce. Žene čine manje od 10% svih šahista na svetu. Sada postoji mnogo mogućnosti da se zarađuje od šaha i može da se živi od tog sporta. Ponekad mi zaista nije jasno zašto se više devojaka ne opredeli da se profesionalno bavim ovim sportom.“

Neke od od tih mogućnosti vezane su za digitalne medije. Popularnost strimera na tviču, jutjubu i drugim platformama „eksplodirala“ je tokom pandemije kovida, a tu je i komentatorski posao u kojem se Teodora Injac uspešno oprobala. Bila je jedan od komentatora FIDE Gran priju koji je održan u Beogradu.

„Dvoumila sam se da li da prihvatim ponudu da komentarišem – odgovornost je velika. Kada sam gledala prenose uvek sam mislila da je to prilično prijatan posao u kojem pustiš ‘mozak na ispašu’, a ipak govoriš o onome što voliš. Međutim, to je veoma teško. Nekada partija traje šest ili sedam sati, pa treba da nađeš o čemu ćeš da pričaš sa kolegom. Svidelo mi se i drago mi je što sam se oprobala u tome. Ne bih isključila tu mogućnost u narednom periodu, ali trenutno sam fokusirana isključivo na igru. “

Šahovski „influenseri“ su poslednjih godina doživeli veliku popularnost – među njima se naročito ističu devojke. Sestre Botez, Aleksandra Prado, Ana Kramling, čak i veoma uspešna Ruskinja Dina Belenkaja.

Teodora Injac
Šahovski savez Srbije

„Razmišljala sam i o tome, naročito tokom pandemije. Sa strane, to deluje zanimljivo i ne preterano zahtevno. Kako sam čula, ljudi fenomenalno žive od toga. Ali, jednostavno, ja ne volim da se toliko prikazujem u javnosti i da toliko pričam – ja sam zatvoreniji tip i najviše volim da igram. Na kraju krajeva, ni to čak ne bih isključila, ali trenutno ne mogu da se zamislim u tom svetlu“, kaže Teodora Injac.

Kako funkcioniše plan treninga za šahistkinju koja je došla do samog vrha FIDE rang-liste? Teodora trenira svakog dana, ali ključni cilj joj je da osmisli konkretan plan kojeg će se pridržavati i koji će joj štedeti vreme i pojačati efikasnost.

„Šah sada funkcioniše tako da mora da se radi preko kompjutera. Oni su sada zamenili šahovske table, ali i trenere. Međutim, kada ste na kompjuteru, vrlo lako pažnja može da vam odluta, pa je najbitniji dobar fokus. Vremenski ne radim puno – tri ili četiri sata dnevno. Trenutno nemam trenera, ali od 2013. godine sarađujem sa internacionalnim majstorom Zoranom Arsovićem. On mi više nije trener, ne radimo kontinuirano, ali i dalje mi daje podršku, konsultujem se sa njim pre i posle turnira, kada sam u krizama. On je na neki način moj mentor, veoma je važna figura za moju karijeru. Zahvaljujući njemu sam i odlučila da se bavim šahom profesionalno i mnogo mi je pomogao. Poslednjih nekoliko godina radim i sa svojim dečkom Vahapom Šanalom, on je velemajstor iz Turske i mnogo mi pomaže“

Kako bi Teodora opisala svoj stil igre nekome ko nije imao priliku da prati njene partije?

„Nisam preterano agresivna, moj stil je više strateški, pozicioni. Volim mirnije pozicije. Nije da sam lenja pri računanju, ali ne volim da mi preti opasnost. Iskreno, ne volim da gubim – to je jedna od stvari na kojima bi trebalo da radim. Baš ne volim da gubim, još od malena. Možda i zbog toga tako igram. Prioritet mi je da nemam šansu da izgubim, pa odatle polako idem ka pobedi. Volim da se osiguram.“

Šahovski savez Srbije

Velemajstor Hikaru Nakamura, trenutno treći najbolje ranigrani igrač sveta, rekao je da je ono što razdvaja najbolje igrače od ostatka konkurencije to što ne prave krupne greške čak ni kada su pritisnuti manjkom vremena. Najbolji čak i tada mogu da prave velike proračune o tome kako će se partije razvijati. Kako se Teodora snalazi u takvim situacijama?

„Mislim da sam dobra u proračunima. Možda ne toliko u odnosu na Nakamuru, ali u odnosu na konkurenciju… To je nešto na čemu može da radi svaki šahista na svetu, pa čak i Nakamura. Toliko vebsajtova postoji za unapređivanje taktike, bezbroj pozicija – to je matematika. Svakog dana radim na tome. Mislim da imam problemčić sa situacijama u kojima mi nedostaje vreme. Mislim da sam loše prošla u Uzbekistanu na Svetskom prvenstvu u ubrzanom i brzopoteznom šahu, nisam zadovoljna. U bržem tempu mozak mora da se naštimuje drugačije jer se ‘blanderi’ (krupne greške) daleko češće dešavaju. Čak i Jan Nepomnjaščij, za kojeg svi znamo kakav je igrač, pravio je neke previde da je to bilo za ne poverovati. U šali kažem ‘Moj tata ne bi pravio takve greške’… Baš je zbog toga šah i zanimljiv – limitran je vremenom i tada mogu da se dese neke zaista čudne stvari. Svakako, moj stil igre, pozicioni, lakše je primeniti u klasičnom šahu, nego u ubrzanom tempu“, kaže Injac.

Šah je sport koji, više od bilo kog drugog, zavisi od mentalne pripremljenosti. Kako se Teodora nosi sa velikim pritiskom koji je nesumnjivo prisutan na velikim turnirima ili u periodima kada rezultati nisu u skladu sa željama i planovima?

„Ne mislim da sa tim izlazim na kraj dobro. Zapravo, zavisi u odnosu na koga. Neki ljudi to podnose tako teško da moraju napuste turnir. To je stvar koja pravi razliku na najvišem nivou. Nemam neki poseban mehanizam pripreme, samo se trudim da se okružim ljudima koji me podržavaju – to je veoma važno. Na turnirima partija traje pet-šest sati, pa kad je završiš, onda praktično imaš skoro čitav dan da se resetuješ, ali i da razmišljaš o tome šta si mogao i šta si propustio. Jako je bitno s kim tada pričaš, da ti neko ne širi negativnu energiju, pa se trudim da tako biram društvo. Razgovaram sa roditeljima, oni su mi najveća podrška. Nije nikad lako, ali ponavljam – ne volim da gubim, pa se trudim da što manje gubim“, zaključuje kroz osmeh razgovor za Sport klub najbolja srpska šahistkinja.

Nikola Novaković (@nikolanvkvc)

Bonus video

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare