"Politici nema mesta u sportu". Zvuči lepo u teoriji. U praksi je apsolutno nemoguće. Jedan od primera koji najbolje oslikava priču "uspešnog biznismena i političara" koji postaje važna figura u sportu je gazda FCSB Đorđe "Điđi" Bekali.

Ko je Đorđe „Điđi“ Bekali?

Bekali je rumunski preduzetnik i vlasnik FCSB, kluba koji je naslednik nekadašnje Steaue u kojoj je Bekali i počeo svoju karijeru fudbalskog rukovodioca.

Rođen je u porodici stočara u ruralnom delu Rumunije, a obogatio se kada je u ovoj zemlji došlo do pada komunizma. Očekivano – do bogatstva je stigao kroz trgovinu i poslove sa nekretninama.

Nije prošlo mnogo, a Bekali je postao jedan od najuticajnijih ljudi u rumunskom fudbalu. I ne samo u fudbalu već i u političkom životu ove zemlje. Bio je poslanik u Skupštini Rumunije i poslanik u Evropskom parlamentu.

Javni skandali i sudski procesi došli (i dolaze i dalje) samo kao akcesoar. Poznat je po nacionalističkim i izuzetno kontroverznim stavovima, ali i po presudama za zloupotrebu oružja, otmicu, nameštanje mečeva i niz homofobičnih i seksističkih izjava.

Biografija mu je „ukrašena“ i zatvorskim kaznama, presudama za zloupotrebu položaja i slučajeva koji se bukvalno proučavaju kao primeri sukoba interesa i mešanja politike, biznisa i fudbala.

Brzo bogaćenje (zvuči poznato)

U drugoj polovini devedesetih godina prošlog stoleća Bekali je sklopio brojne ugovore o zameni zemljišta sa Ministarstvom odbrane Rumunije.

U toj trampi, vojska je dobila parcele manje vrednosti dok je Bekali preuzeo atraktivno zemljište u severnom delu Bukurešta.

I već tu postaje jasno da Bekal ne posluje kako se posluje – na otvorenom tržištu već da se obilato koristi političkim vezama i da ima uticaj na državne institucije.

Slučaj koji je bio uvod u njegovo bogaćenje predmet je krivičnog postupka u kome tužilaštvo pokušava da dokaže da je ovim potezom Ministarstvo odbrane nanelo veliku štetu državi.

Steaua, obećana (fudbalska) zemlja

Početkom dvehiljaditih Bekali je rešio da je sport njegova nova strast. A kako drugačije iz svog sveta da zagazi u svet fudbala nego parama. Postao je Bekali glavni finansijer Steaue, a to što je u klub donosio novac njemu je u stvarnosti donelo potpunu kontrolu nad klubom.

U javnost je iznosio sve detalje iz klupskog života, na novinare i sportske radnike je išao isključivo đonom. Brzo je postalo jasno da je on neko ko želi da se meša u sve, da se za sve pita i da o svemu ima stav.

A kada kažemo u sve mislimo u sve – od dovođenja i prodaje igrača do toga da (a to radi i dan-danas) je on taj koji određuje početni sastav tima.

Napadi na novinare kao stil života i reputacija homofoba

Sredinom dvehiljaditih Bekalijeva netrpeljivost prema pripadnicima sedme sile dobija na punom zamahu.

Otvoreno je pretio, vređao. Otvoreno je i sam objašnjavao da on nije neko od koga treba očekivati da se ponaša u skladu sa standardima političara i sportskog funkcionera.

To je išlo do te mere da je nakon jedne utakmice radnik firme za obezbeđenje, naravno u njegovom vlasništvu, fizički nasrnuo na novinarku.

Kritike su se nizale i nižu se, ali Bekali za to niti je mario niti mari.

U isto vreme LGBT organizacije u Rumuniji počinju otvoreno da se žale na njegove istupe. Obeležili su ga kao jednog od glavnih homofoba u javnom životu Rumunije.

Mediji su u to vreme zabeležili i odluku kojom je na stadionu zabranio puštanje pesama kultne grupe Kvin jer je Bekali saznao da je Fredi Merkjuri bio homoseksualac.

Afera „kofer“ i nameštena titula

Bilo je proleće 2008. godine kada su se u javnosti pojavile optužbe da je nekolicina ljudi bliskih Bekaliju sa koferom punim novca otputovala u Kluž.

Slučaj je dospeo i na sud, a tužilaštvo je sa svoje strane tvrdilo da je taj novac bio namenjen za premiranje igrača Univerzitatee iz Kluža ako u poslednjem kolu u sezoni pobede CFR Kluž i tome pomognu Steaui da postane šampion.

Istraga je pokazala da su u borbi za titulu korišćene i brojne, nazovimo ih, nesportske metode. Ovaj slučaj ušao je u „paket“ presuda koje Bekaliju povećavaju broj godina zatvora.

Otmica

Početkom 2009. godine Bekali se našao u centru skandala koji je bio na naslovnim stranama svih evropskih medija.

Bekalijevi telohranitelji uhvatili su trojicu muškaraca za koje je njihov šef bio uveren da su mu ukrali luksuzni Mercedes. Trojica muškaraca bilu su Bekalijevi zatvorenici, a telohranitelji su pokušali da ih nateraju da potpišu priznanje da su ukrali automobil.

Bekali je zbog ovog slučaja uahpšen i zadržan u istražnom zatvoru pod optužbom za protivpravno lišavanje slobode.

Slučaj otmice postao je okosnica šire istrage i procesa protiv Bekalija u kome je spojeno nekoliko afera čiji je glavni akter upravo Bekali.

Evropski parlament

Oko njega su se rojile optužbe, israge, sudski procesi, a Điđi Bekali se kandidaovao za Evropski parlament.

I to veoma uspešno pa je kao evroposlanik „odradio“ dva mandata. A to je sa sobom, pre svega, donelo i evroparlamentarni imunitet što je verovatno bio i glavni cilj.

Rumunska javnost glasno je raspravljala o njegovoj ulozi u politici, smatralo se da mandat u Evropskom parlamentu zloupotrebljava kako bi se zaštitio od sudskih procesa koji se protiv njega vode.

Naravno, on je na sve odgovarao lakonski – mene podržavaju birači.

Slučaj pred Sudom Evropske unije

Bekali je u jednom televizijskom gostovanju 2010. ne ustežući se ispričao kako on u svom klubu ne želi gej igrače. Otišao je do toga da je poručio da bi, ako bi neko na to pokušao da ga natera, radije ugasio klub. Nema uvrede i stereoptipa koji u tom gostovanju nisu iz njegovih usta stigli u etar.

LGBT organizacija ACCEPT zbog toga je protiv Bekalija pokrenula postupak pred nacionalnim telima za borbu protiv diskriminacije, a slučaj je na kraju dospeo i do Suda Evropske pravde.

Ovaj sud je 2013. godine doneo presudu u kojoj je navedeno da homofobične izjave osobe koja je povezana sa fudbalskim klubom mogu da predstavljaju direktnu diskriminaciju, da se teret dokazivanja prebacuje na klub kome je naređeno da dokaže da ne isključuje gej fudbalere.

Ova presuda je ušla u pravnu praksu Evropske unije u borbi protiv diskriminacije u sportu. (Da ne bude da iz Bekalijevog ponašanja nije proizašlo ništa korisno).

Presude za otmicu i zloupotrebu (slučaj vojnog zemljišta)

Tokom 2013. sudovi u Rumuniji donose odluke u nizu slučajeva u kojima je Bekali bio optužen.

U februaru je Bekali pravnosnažno proglašen krivim za nezakonito lišavanje slobode trojice muškaraca u slučaju otmice povezanom sa navodnom krađom automobila.

U maju je stigla još jedna presuda. Vrhovni sud Rumunije pravnosnažno je Bekalija osudio na tri godine zatvora zbog zloupotrebe položaja u aferi zamene zemljišta sa Ministarstvom odbrane.

Nedugo nakon toga, sud objedinjuje kazne iz ove dve presude čime je Bekali dobio jedinstvenu kaznu zatvora od tri i po godine.

Povratak u politiku i fudbal

Bekali nakon presude 2013. odlazi na izdržavanje zatvorske kazne. Proveo je u zatvoru oko dve godine pre nego što je pušten na uslovnu slobodu.

To što je bio iza rešetaka nije ga sprečilo da se povremeno pojavljuje na televiziji, naravno ne lično već preko poruka koje je slao preko posrednika. Teme su bile politika i fudbal.

Čim je izašao iz zatvora vratio se u ulogu gazde FCSB u punom „sjaju“. Nije se u načinu njegovog ponašanja i poslovanja promenilo ništa.

Klasika – seksističke izjave o fudbalu žena

Krajem prve decenije dvehiljaditih česta tema bio je Bekalijev stav o fudbalu žena koji je dobijao na zamahu i popularnosti. UEFA je podsticala klubove da osnivaju ženske sekcije, ali Bekali je o tome imao svoj stav.

Za njega, fudbal žena je nešto što se protivi ljudskoj prirodi i on „nikada neće osnovati ženski FCSB“. Slično kao i u stavu o gej igračima, i ovde je Bekali rekao da bi radije sve napustio nego bio na čelu kluba koji ima i žensku ekipu.

Za međunarodne organizacije koje se bave pravima žena i ravnopravnošću polova Bekali je oličenje primera grubog seksiste u profesionalnom sportu. Postao je i bukvalno slika i prilika čoveka koga uzimaju za primer kada objašnjavaju kako deo fudbalskih struktura podriva razvoj ženskih liga.

„Apdejtovao“ je svoje stavove i nedavno, kada se na udaru njegovih kritika našla sudijska organizacija:

„Ja uvek kažem šta mislim. Možete li da zamislite da žena sudi muškarcima? Odlazi čoveče odavde! (obraća se prvom čoveku Sudijske organizacije, Kirosu Vasarasu, prim.aut) Oni žele da mešaju žene i muškarce, da sve bude svejedno. Čoveče! Muškarac je muškarac, žena je žena. On postavlja žene samo da bi zavarao Evropljane“.

Nije da i mi ovde nemamo takve fudbalske delatnike.

„On je sektaš, učiniću ga pravoslavcem“

Nije vreme promenilo Bekalija. Nije ga naučilo korektnosti bilo koje vrste. Jedan od poslednjih primera je Bekalijeva priča o Denisu Politiku, igraču FCSB u čiji gazda potencijal veruje.

„Verujem u Denisa. Kada on ‘eksplodira’ ceo klub će se oporaviti. Niko ne može da mu oduzme brzinu i eksplozivnost koju ima. On je veoma miran, sa dobrim manirima. Upoznao sam ga, mora da stekne samopouzdanje, treba mu jedna velika utakmica“.

Ovo deluje kao sasvim obična, da ne kažemo normalna, izjava zar ne?

Ali, ona ima nastavak:

„Videćemo, možda ću da ga krstim u januaru, na Bogojavljenje. On je sektaš, a ja ću da ga učinim pravoslavcem. Reći ću mu – hajde čoveče da te učinim pravim čovekom sa životom u sebi, hajde da te krstim“.

Denis Politik je baptista, kažu da važi za jednog od najreligioznijih igrača u klubu. I sam je pričao da Bibliju čita kada god ima slobodnog vremena.

Čini se da gazda ima nameru da „malo“ utiče na njegova verska uverenja.

Nacija od dva novčića

Obrušio se Bekali nedavno i na Fudbalski savez Rumunije.

„Kad postaviš stranca kao šefa sudijama i dovedeš stranca za selektora bolje da se upucaš, to znači da si nacija od dva novčića. Upucajte se! Pa zar nemamo muškaraca u ovoj zemlji od 20 miliona ljudi da vode instictucije? Nemamo trenera iz ove zemlje da ga postavimo? Ima da se upucamo ako dovedemo stranog trenera u reprezentaciju“, rekao je Bekali.

Pa je zamerio savezu i na proceduri izdavanja licenci:

Ovi iz Saveza su svi ludaci. Pusti čoveče ljude da dobiju licence, pa nek dođu i kod mene da treniraju. To je ludilo sveta koje mi ovde imamo“.

Mešanje u rad kluba na svim nivoima

Konstanta Bekalijevog postojanja je i uporno, direktno mešanje u rad kluba i sportske odluke u njemu.

Setićemo se i najsvežijeg primera – pred duel sa Crvenom zvezdom Bekali je pričao kako ga taj meč ne zanima pa je novinarima danima pre meča izdiktirao startnij 11 za ovu utakmicu. Nešto posle je promenio stav pa mesec unapred preti zagrebačkom Dinamu da će ga njegov FCSB, sa novim igračima koje će kupiti, „razbiti“.

Javno kritikuje igrače, izdvaja ih imenom, javno priča o tome kako bi trebalo da se igra…

Treneri su tokom godina, naravno tek kada bi otišli, pričali da su radili pod direktnim uticajem vlasnika i da odluke o početnim sastavima i pojačanjima najčešće nisu imali veze sa strukom nego su bile mahom političke i lične.

Sve ovo zajedno svrstava Điđija Bekalija u red jednog od najproblematičnijih i najkontroverznijih vlasnika fudbalskih klubova u Evropi.

A imali bismo šta da dodamo na ovaj spisak, zar ne?

Intervjue, blogove, analize, zanimljivosti koje smo ove godine stavili pod našu jelku, potražite ovde.

Bonus video