Nasmejala nam se 2023. u lice kada smo pomislili da ne može da bude gramzivija od prethodnih i da ne može više da nas zaboli.

Maj 2023. zauvek će najcrnjim slovima biti upisan u istoriju Srbije i u poređenju sa dve tragedije koje su se tada dogodile malo šta može se nazvati teškim.

A opet, svakome je njegov gubitak najteži, a sa smrću sportista i sportskih radnika svi se poistovećujemo sa njihovim porodicama u seti i tuzi.

Tužna vest je u Srbiju stigla 8. januara iz Sidneja gde je dan pre 60. rođendana preminuo Borislav Dević.

Bio je član Zadra, Sarajeva, Crvene zvezde i Sokola iz Vrbasa i atletski reprezentativac Jugoslavije. Bio je učesnik Olimpijskih igara 1996, Svetskog prvenstva 1995, Svetskog prvenstva u krosu 1995. i Svetskog prvenstva u polumaratonu 1998. i 1999. godine. Prvak Jugoslavije bio je 12 puta (10 km, kros, polumaraton, maraton) i dva puta kao junior. Rekorder Jugoslavije je bio dva puta (maraton) i dva puta kao junior. Godine 2000. odselio se u Australiju, u Sidnej, gdje je živeo i radio kao amaterski trener.

Istoga dana preminuo je trener svih trenera, Miroslav Ćiro Blažević. Blažević je nakon višegodišnje borbe na kraju izgubio utakmicu sa kancerom u svojoj 88. godini.

Trenersko ime je stekao donevši Dinamu, nakon 24 godine čekanja, u sezoni 1981/82, četvrtu i kasnije će se pokazati poslednju titulu šampiona Jugoslavije. Sa Modrima je naredne sezone uzeo i pehar Kupa Maršala Tita, da bi kasnije u prvenstvima Hrvatske sa klubom iz Maksimira još dva puta (1993. i 2003) prvi presecao ciljnu vrpcu. Pod njegovom dirigentskom palicom Grashoper je u sezoni 1983/84. trijumfovo u šampionatu Švajcarske, deceniju ranije odveo je ekipu Siona do trofeja Kupa u toj neutralnoj zemlji, a u uspehe mu se svakako može upisati i to što je sačuvao Prištinu u elitnom fudbalskom rangu SFRJ, te uveo tuzlansku Slobodu u Premijer ligu Bosne i Hercegovine.

Mada mu nije donela trofej, njegov najveći trenerski uspeh je verovatno avantura na Mundijalu u Francuskoj 1998. godine kada je reprezentacija Hrvatske pod njegovim vođstvom osvojila treće mesto. Kao selektor uspeo je deceniju kasnije da preporodi reprezentaciju BiH ali mu, ipak, nije pošlo za rukom da preko Portugala u baražu odvede Zmajeve na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi.

Prvog dana marta oprostili smo se od još jedne legende. U 90. godini preminuo je Žist Fonten.

Ostaće upamćen kao jedini fudbaler koji je na jednom Svetskom prvenstvu (u Švedskoj 1958) postigao rekordnih 13 golova.Iako je nastupao na samo jednom Mundijalu, Fonten se nalazi na četvrtom mestu večne liste najboljih strelaca svetskih šampionata.

Legendarni vlasnik Milana i premijer Italije Silvio Berluskoni preminuo je posle teške bolesti u 87. godini 12. juna.

Silvio Berluskoni je najpoznatiji kao dugogodišnji faktor prvog reda kako na političkoj, tako i na fudbalskoj sceni Evrope. Bio je premijer Italije u tri mandata, ukupno skoro 10 godina. Sa druge strane bio je 30 godina predsednik Milana, za čije vreme je ovaj klub postao najtrofejniji u elitnom evropskom takmičenju posle neprikosnovenog Reala iz Madrida. Preuzeo je klub kada je tavorio između Serija A i Serije B i momentalno od njega napravio silu prvog reda, kako u Italiji, tako i u Evropi. Među mnogobrojnim trofejima Milan je u tom periodu bio i pet puta šampion Evrope. Svetsku slavu stekao je kao medijski magnat. Poslednje godine javne delatnosti obeležile su brojne afere, ali i kao čovek koji je duboko zašao u devetu deceniju života imao je snage i vitalnosti da vodi jedan fudbalski klub. On je Moncu digao do istorijskog statusa prvoligaša.

Poslednjeg dana juna rekli smo poslednje zbogom Vahidinu Musemiću. Najbolji napadač u istoriji Sarajeva preminuo je u 77. godini.

Legendarni igrač je rođen 29. oktobra 1946. godine u Janji. U svojoj petnaestoj godini postao je član FK Sarajevo, a ukupno je za Bordo klub sakupio 182 zvanična nastupa. Uspeo je da postigne 83 gola, što ga svrstava među pet najbolji strelaca u istoriji Sarajeva. Računajući i nezvanične utakmice, Musemić je upisao 293 nastupa i postigao 169 golova. Reprezentativni dres je nosio na 17 utakmica, a postigao je devet golova. U šampionskoj sezoni FK Sarajevo (1966/67.) postigao je u tri takmičenja 23 gola, čime je imao značajan doprinos u prvom, istorijskom trofeju Sarajlija. Posle Sarajeva, nastupao je i za francuskog prvoligaša Nicu gde je već u prvoj sezoni postigao 11 golova u 21 utakmici, ali je već naredne sezone zbog sve češćih povreda morao da ozvaniči kraj karijere. Zbog čestih povreda nije uspevao da dostigne svoju maksimalnu formu, budući da je kao glavni igrač Sarajeva gotovo uvek bio na meti defanzivaca koji nisu birali način da ga zaustave.

Mirko Novosel, legendarni hrvatski i jugoslovenski košarkaš i trener, preminuo je u 86. godini 20. jula.

Košarka je odlaskom Novosela izgubila jedno od najvećih imena u istoriji, ne samo na ovim prostorima. Novosel spada među najtrofejnije trenere 20. veka. Bogata karijera hrvatskog stručnjaka prelila se na nekoliko era tog sporta i obeležila generacije, a Novosel će zauvek ostati upamćen kao čovek koji je transformirao košarkašku filozofiju sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Novosel je rođen u Zagrebu 30. juna 1938. godine, a igračku karijeru je proveo igrajući u lokalnom klubu Lokomotivi za koji je nastupao 14 godina, a zatim je vrlo brzo ušao u trenerske vode. Već 1967. je preuzeo Lokomotivu i rukovodio sa klupe do 1971, a klub je četiri godine posle toga dobio ime po kojem ga danas svi poznaju – Cibona.

Popularni „Cibosi“ su pod Novoselom ostvarivali i svoje najveće uspehe. Vodio je Cibonu u periodu između 1976. i 1985. i sa njom osvojio dve titule jugoslovenskog prvaka, čak sedam kupova SFRJ, a ono što se najviše pamti su dve titule klupskog prvaka Evrope, 1985. i 1986. godine. Ti su mu uspesi obezbedili i da dobije priznanje za najboljeg evropskog trenera.

Novosel nije bio uspešan samo u Ciboni, već i na mestu selektora Jugoslavije. Osvojio je srebro, zlato i bronzu na Olimpijskim igrama u Montrealu, Moskvi i Los Angelesu, srebro na Svetskom prvenstvu 1974, zlato četiri godine kasnije, dve bronze (1982. i 1986.), kao i dva zlata na Evrobasketu, 1973. i 1975. Pred kraj trenerske karijere je sa Hrvatskom ostvario još jedan veliki uspeh, osvojio je bronzu na SP u Nemačkoj 1993. Posle Cibone, Novosel je od 1988. do 1990. godine vodio italijanski Napoli, a posle posla hrvatskog selektora otišao je u penziju. Zatim je bio Cibonin počasni predsednik, a 1991. dobio je nagradu Franjo Bučar za životno delo, a 2007. godine primio je najveće individualno priznanje kad je primljen u košarkašku Kuću slavnih u Springfildu.

Tužna vest sve nas je zatekla 9. oktobra – preminuo je Petar Porobić.

Porobić je rođen 28. maja 1957. godine. Samostalnu tenersku karijeru je počeou Jadranu iz Herceg Novom. Postavio je sistem moćnog kluba iz Herceg Novog, koji je tokom mandata Petra Porobića stigao do finala Lige šampiona u kome je izgubio od Honveda. Tokom bogate karijere, Poroboić je bio selektor Srbije i Crne Gore, Crne Gore, Nemačke i Kine.

Sa selekcijom Srbije i Crne Gore osvojio je zlato na Svetskom prvenstvu u Montrealu 2005. godine, Svetski kup 2006. godine, da bi sa Crnom Gorom osvojio zlatnu medalju na šampionatu Evrope u Malagi 2008. godine, Svetsku ligu 2009. godine u Podgorici, srebrnu medalju 2010. godine na Svetskoj ligi u Nišu. Bio je selektor vaterpolo reprezentacije Kine i Nemačke. Sa ženskom reprezentacijom Kine je bio učesnik Olimpijskih igara u Japanu.

Legendarni fudbaler Mančester junajteda i reprezentacije Engleske ser Bobi Čarlton preminuo je u 86. godini 21. oktobra.

Tokom 17 godina u dresu Junajteda, Čarlton je odigrao 758 mečeva i postigao 249 golova. Treći je najbolji strelac u istoriji reprezentacije Engleske sa kojom je 1966. osvojio Svetsko prvenstvo. Na 106 nastupa u dresu nacionalnog tima bio je strelac 49 puta. Po završetku igračke karijere, bio je direktor u Mančester Junajtedu gotovo 40 godina.

Možda nikad nije bio popularan kao njegov tadašnji saigrač Džordž Best ili kasnije Pol Gaskoin, niti je davao golove kao Gari Lineker, Alan Širer ili danas Hari Kejn, ali nijedan fudbaler u istoriji engleskog fudbala nije poštovan kao Bobi Čarlton.

Legendarni fudbaler Partizana Mustafa Hasanagić preminuo je 12. novembra u 83. godini.

Rođen je 20. aprila 1941. godine u Priboju. Prvo je igrao u FAP-u, a onda je 1962. godine potpisao za Partizan i tu ostao do 1969. Iz Humske je otišao u Švajcarsku i nosio dresove Serveta i Šo de Fona. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je pet mečeva. Hasanagić je bio na terenu u crno-beloj opremi 11. maja 1966. u Briselu, kada je čuvena generacija crno-belih igrala finale Kupa šampiona i izgubila od Real Madrida. Upravo je on bio jedan od najzaslužnijih za plasman „Parnog valjka“ u finale pošto je dao gol za pobedu u polufinalu protiv Mančester junajteda u Beogradu (2:0).

U dresu Partizana Mustafa je odigrao ukupno 337 mečeva i dao 355 golova i prema statistici na zvaničnom sajtu kluba on je jedan od retkih igrača koji je dao više golova nego što je odigrao utakmica. Dao je 112 golova na prvenstvenim utakmicama, 21 na internacionalnim, 190 na prijateljskim mečevima.

U 81. godini je 30. novembra preminuo Josip Čorak, legendarni jugoslovenski rvač, osvajač srebra na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine i zlata i bronze na evropskim prvenstvima.

Čorak je čak 11 puta bio prvak Jugoslavije, najviše u poluteškoj kategoriji. Osvajao je odličja i na Mediteranskim igrama i to zlatno 1971. i srebrno 1967. Sa klubom Lika, koji je osnovao 1971. godine, 1973. je osvojio Kup evropskih šampiona. Pošto je završio profesionalnu karijeru, Čorak se nije prestao da se takmiči i čak 11 puta bio je svetski prvak u konkurenciji veterana. Rvanjem se počeo baviti u 16. godini u Rvačkom klubu Partizan iz Gospića. Pošto je došao da živi u Zagreb, takmičio se za Lokomotivu, Liku i Sljeme.

Legendarni golman Pero Giljen je preminuo 23. decembra u 67. godini.

Giljen je ponikao u Sutjesci u kojoj je proveo kompletnu karijeru, iako je imao ponude velikih fudbalskih klubova poput Partizana, Crvenen zvezde, Dinama i Hajduka… Giljen je u Sutjesci radio i kao trener, a kasnije je njegovim stopama krenuo sin Vladan, koji je sada kapiten Nikšićana i bez ikakve dimele jedan od najboljih golmana u regionu.

Da se ne zaboravi…

Dejvid Gold, Đanluka Vijali, Modest Mbami, Roberto Dinamite, Borislav Dević, Ruslan Otverčenko, Džesi Lemonije, Bobi Hal, Ken Blok, Anton Volks, Kajl Smejn, Slobodan Stanić, Feliks Sienra, Miroslav Ćiro Blažević, Markos Alonso Penja, Arne Espel, Toni Vidović, Greg Foster, Amansio, Ejup Turkaslan, Žist Fonten, Felton Spenser, Mustafa Sila, Naonobu Fudži, Dik Fosberi, Petar Nadoveza, Vilis Rid, Dalibor Destanović, Josip Duvančić, Rejmond Savada, Kris Smit, Vladimir Božinović, Aleksandar Stefanović, Gordan Milenković, Viktorija Divak, Kreg Brin, Hulio Cesar Kastriljo, Havijer Alvares, Amon Rakić, Damir Šolman, Predrag Badnjarević, Džim Braun, Tori Bouvi, Paula Borgo, Felipe Kolares, Džim Hajns, Silvio Berluskoni, Stefan Demol, Sedrik Rusel, Pavel Kotvica, Kreg Braun, Rajan Malet, Vahidin Musemić, Luis Suarez, Patrik Gasienica, Đino Meder, Andrej Petreski, Mirko Novosel, Trevor Frensis, Vladimir Savić, Dragan Solomun Sole, Dilano van t’ Hof, Džon Berilson, Magnus Vajt, Blagoje Krivokuća, Slobodan Pura Uljarević, Nermin Crnkić, Marko Terić, Aleksandar Matanović, Ivan Ćorović, Mihajlo Stojiljković, Miroslav Bošković, Karlo Macone, Aleks Kolins, Ludovik Vati, Bladimir Regalado, Ilija Mitić, Majk Vilijams, Brendon Hanter, Naomi Mendoza, Medi Kusak, Valevksa Oliveira, Janis Joanidis, Žoao Viktor Penja, Bobi Čarlton, Bil Kenrajt, Adam Džonson, Anfisa Rezcova, Bob Najt, Volter Dejvis, Janko Lukovski, Mustafa Hasanagić, Rafael Dvamena, Roman Čehmanek, Sead Jesenković, Terens Teri Venebls, Josip Čorak, Mia Sofija Litke, Di Džej Hejden, Hanes Stridom, Antonio Julijano, Džordž Mekginis, Bo Larson, Boro Jovanović, Garli Soho, Zakarija Buzijani, Halid Muftah, Pero Giljen.

Slava im!