Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Retki su dobri pičeri. Retki su izuzetno dobri udarači, odnosno, "slageri". Ali, kada imate jednog igrača koji je vrhunski u oba, onda je to zaista nešto posebno. Dobro došli u svet Šoheija Otanija, MLB verzije jednoroga.
Najbolji bejzbol igrač današnjice rođen je 5. jula 1994 u mestu Ošu, prefektura Ivata, u poljima pirinča, daleko od Tokija. Ali, iako se nije gurao u mravinjaku Šibuje i Šinđukua, dobio je na genetskoj lutriji. Majka mu je bila među najboljim igračicama badmintona na svetu, dok je otac bio sasvim solidan u bejzbolu.
„On nije gradski momak iz Tokija. Ako su tamo svi skromni, on je još skromniji. To je možda jedan od razloga što ga svi toliko vole. Ljudi mogu da se povežu sa njim“, rekao je Bred Lefton, koji govori oba jezika i pokriva sve kategorije bejzbola i u Japanu i Sjedinjenim Državama.
Otani je počeo da trenira bejzbol i igrao je za svoju srednju školu. Krupan i brz, bio je i pičer i udarač, što se veoma retko viđa. Na čuvenom letnjem turniru srednjih škola „Letnji Košien“, gde su se svetu predstavile legende kao Ičiro Suzuki, Daisuke Matsuzaka i Masahiro Tanaka, možda nije osvojio titulu, ali je zadobio pažnju svih prisutnih skauta, pošto je bacio pič od 99 milja na sat (160 km/h), što je brzo i za MLB uslove.
„Otani je bio drugačiji od početka. Bio je rešen da bude i pičer i slager, iako su mu mnogi govorili da se specijalizuje za jedno. Mlađi navijači bili oduševljeni, dok su stariji negodovali, zato što se to protivilo tradiciji. Ali, on je već rešio i to je bilo to“, rekao je Džim Alen, koji već godinama piše za „Kyodo News“ o japanskom bejzbolu, za koji biste se šokirali koliko je popularan ako jednog dana odete tamo.
Šohei je malo iznenadio kada je 2012. odlučio da ostane u Japanu umesto da se odmah otisne u MLB, imao je ponude bukvalno svih velikih timova. Ali, obukao je na kraju dres Hokaido Nipon-Hem Fajtersa.
Malo ljudi je znalo da je on sa svojim timom trenera imao plan. Plan je nazvan „put ka realizovanju snova Šoheija Otanija“. Smatrali su da je bolje da počne u Japanu, sa prijateljima i porodicom uz sebe, bez prevelikog pritiska i da korak po korak stigne do MLB.
Otani nije bio japanski Bejb Rut, niti je bio Samuraj. Malo su ga i mučile povrede, navijači su pitali da li baš mora da radi sve poslove na terenu, ali plan je bio plan.
„Znao sam da mogu da budem dobar u oba na profesionalnom nivou. Nije bilo lako, morao sam mnogo da se borim, ali znao sam da mogu da budem dobar“, izjavio je Šohei.
Druga sezona u japanskoj ligi bila je bolja, zabeležio je 10 houm-ranova kao udarač, a kao pičer je imao učinak od 11-4. Onda je došlo vreme da se 2014. predstavi i američkoj publici, kada je bio član japanskog Ol-Star tima koji se suprotstavio najboljem timu MLB-a. Malo je reći da je Otani bio dobar, igrači kao Džastin Monro i Evan Longorija mogli su samo da gledaju bombe Japanca kako zuje pored njihovih palica.
Ali, nova povreda članka odložila je odlazak u Sjedinjene Države. Bio je šampion i MVP Pacifičke lige 2016. a „tim Otani“ je procenio da je definitivno sazreo za MLB tek 2018. i on se prijavio na neki način da bude „draftovan“. Evo i izveštaja skauta u tom trenutku:
„Sve ukazuje na to da je on „totalni paket“. Pravi sportski jednorog. Talenat koji bi mogao da promeni MLB iz korena. On je visok 191, ima 100 kg, a izuzetno je brz. Trči za 3.80 sekundi do prve baze. Odličan je pičer, odličan je udarač, mada postoje neki detalji koje treba da se iskristališu, ali potencijal je nesaglediv. Osim toga, izgleda kao filmska zvezda, kao da je lik iz stripa ili crtanog filma. Bio bi savršen za bilo koje tržište.“.
Pobednici „Otani lutrije“ bili su Los Anđeles Ejndželsi a Šohei je imao samo dva zadatka: Da se smeje i da što bolje i brže nauči engleski.
„On zna kako to sve ide. Japanci znaju kako to ide. Ako nešto nisi dokazao, moraš da se potrudiš i da se iskažeš radom“, rekao je Lefton, koga smo već pomenuli ovde i koji je verovatno jedan od retkih koji je mogao da predvidi erupciju koja se sprema.
Od debija za Ejndželse 2018. Otani se indirektno smeje u lice svim kritičarima i piše rekorde bejzbola. Postao je prvi igrač od Bejba Ruta koji je došao do 30 houm-ranova i bio pičer na 100 ili više ininga u istoj sezoni. Osvojio je MVP nagradu za najboljeg igrača Američke lige 2021. Sledeće godine, bio je i među najboljim udaračima i među najboljim pičerima, završivši treći u Američkoj ligi tako što je „izbacio“ čak 219 protivničkih udarača tokom sezone.
2023. Otani je imao 44 houm rana i zabeležio 10 pobeda kao startni pičer. Postao je prvi japanski igrač koji je jednoglasno dobio nagradu za MVP-ja Američke lige, pa je tako nagrađen desetogodišnjim ugovorom vrednim 700 miliona dolara od strane gradskih rivala Dodžersa, sa kojima je imao i veće šanse za timski uspeh. Već sada, može se reći da se isplatio svaki cent.
Zbog operacije lakta 2023. godine dogovor je bio da Šohei ne baca 2024. godine. Ali, zato je bio prvi udarač. 21. aprila prešao je Hidekija Matsuija kao Japanac sa najviše postignatih houm-ranova, na Ol Star utakmici postao je prvi igrač koji je kao bacač i udarač doneo pobedu svom timu. Postao je prvi igrač koji je imao „50 -50“ sezonu, odnosno, sezonu sa 50 houm-ranova i 50 ukradenih baza. Ali, najbolje je došlo u plej-ofu.
Potpuno je dominirao u finalu Nacionalne lige protiv Metsa, osvojio je devet poena za svoj tim i ukrao 17 baza, što su bili rekordi franšize. U Svetskoj seriji, doživeo je povredu ramena protiv Njujork Jenkisa, ali nemojte samo reći Japancu koji je još pritom stoik da je povređen. Možda nije dominirao kao protiv Metsa, ali je bio veoma koristan na terenu i Dodžersi su došli do MLB titule, a MVP Šohei je odmah morao pod nož.
U sezoni 2025. ponovo je bio prvi udarač Dodžersa, a imao je i 14 startova kao pičer nakon što su mu u junu lekari odobrili da se vrati toj ulozi. Završio je sezonu kao vodeći u Nacionalnoj ligi u skoro svim kategorijama i proglašen je za MVP-ja nacionalne lige, to mu je bila četvrta MVP nagrada u karijeri i postao je prvi u istoriji koji je više puta bio MVP i Američke i Nacionalne lige.
Malo je reći da je ponovo bio glavna figura i u plej-ofu. Dok su na sve strane padali houm-ranovi, bio je i startni pičer u prvom meču divizionalne runde protiv Filadelfija Filisa izbacivši devet protivničkih udarača, a onda je kao pičer protiv Milvoki Bruersa u četvrtoj utakmici finala Nacionalne lige oborio mnoge rekorde i tako samo začinio „metlanje“ velikog rivala i plasman Dodžersa u svetsku seriju.
Svetska serija protiv Toronto Bludžejsa je, bez preterivanja, jedna od najboljih u istoriji. Treći meč je bio najduži u bogatoj istoriji velikog finala MLB-a, umesto devet, odigrano je čak 18 ininga, navijači su proveli šest i po sati na tribinama i Dodžersi su pobedili sa 6:5, a na kraju su dobili i epsko veliko finale sa 4:3. MVP je, pogađate, bio Šohei Otani.
Oni koji prate bejzbol već znaju, ali za one koji ne znaju, najbolje smo ostavili za kraj. Zbog njega su promenjena pravila, 2022. je u MLB uvedeno „Otani pravilo“ da, ako igrač počne utakmicu kao pičer, nakon što završi taj deo posla, ima pravo da ostane na terenu kao udarač. Možda se ostali timovi sada kaju što su pristali na to… A što je najgore za njih, Otani je sada na vrhuncu karijere i moraće da se nose sa njim kako znaju i umeju još mnogo godina.
„Koliko mogu da postignem? Ne znam, videćemo kada završim karijeru“, upozorio je Šohei ostatak bejzbol sveta, koji je mesecima čekao da sazna kako će nazvati svog štenca (Dikoj), ali vrlo dobro znaju šta im sledi na terenu protiv njega.
On je kao retka kometa koja proleti iznad prelepo pokošenih travnjaka bejzbol stadiona jednom u sto ili možda hiljadu godina, grčki bog sa kačketom koji baca i udara s istom lakoćom s kojom drugi samo sanjaju jednu ulogu. Na terenu pomera granice bejzbola, spajajući snagu, smirenost i preciznost, potpuno menjajući samu perspektivu o tome šta je moguće, a šta nije u MLB-u.
Van terena, spojio je nespojivo: u Americi simbol nove ere njihove omiljene razonode, u Japanu nacionalni ponos i tiha inspiracija generacijama, i sve to u samo dve reči: Šohei Otani.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare