Odlaskom Bobija Najta (1940-2023) košarka je izgubila jednog od najoriginalnijih trenera u svojoj istoriji, koji je otvoreno prezirao novinarsku glad za ekskluzivnim informacijama…

Kada mi je Bora Stanković, dok smo pre desetak godina pripremali njegovu autobiografiju, rekao da smatra da je Bobi Najt najbolji američki trener svih vremena, odmah sam iz Amerike naručio knjigu „Bobby Knight: My Story“. Znao sam da je Najt vanserijski trener, ali me je kopkalo zašto je Stankoviću – koji je upoznao sve najbolje američke stručnjake (Džona Vudena, Dina Smita, Reda Ojerbaha…) – baš on bio na prvom mestu…

Povezane vesti

Preminuo trener poslednjih „nepobedivih“ u NCAA – Bobi Najt

košarkaške vesti

2. nov 2023 0

košarkaške vesti

2. nov 2023 0

– Bobija Najta smatram najvećim američkim trenerom svih vremena. Imao je nezgodan karakter, terorisao je igrače, ali po svom shvatanju košarke, novotarijama i svemu što je pružao, bio je izvanredan stručnjak. Spada u onu ređu vrstu trenera-učitelja (a ne trenera-menadžera), koji je ostavio neizbrisiv trag u univerzitetskoj košarci. Dokazao se i na međunarodnoj sceni, kad je osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984.

Kad je o Americi reč, njemu uz rame stavljam još jednog mudraca koledž košarke, Dina Smita… – rekao mi je tada dugogodišnji generalni sekretar FIBA Bora Stanković koji je 60-ih godina prošlog veka bio jedan od najboljih evropskih trenera.

Kada sam pre nekoliko dana čuo vest da je Najt preminuo, prvo mi je prošao kroz glavu taj moj razgovor sa Stankovićem, a zatim i jedno poglavlje iz Najtove autobiografije, koje je na neki uvrnut način vezano s našom (jugoslovenskom) košarkom. Da stvar bude bizarnija, jedna od najčuvenijih izmišljotina u istoriji košarke mogla bi da se smatra i pohvalom jugoslovenskoj košarci (u Americi se zdravo za gotovo uzimala vest da je u Jugoslaviji postojao neki veoma talentovan igrač). U isto vreme, ona je i najveća moguća kritika na račun „sveznajućih medijskih gurua”…

– Sumnjam da sam ikada video zanimanje u kojem ima više međusobne zavisti nego u sportskom novinarstvu. Pitao sam se koliko se tih momaka koji tako znalački govore i pišu o sportu ikada bavilo nekim timskim sportom – naveo, je pored ostalog, u svojoj autobiografiji Najt koji je otišao još dalje od toga, istakavši da smatra da „dobar deo tih ljudi koji pokrivaju sport (novinari) zavidi sportistima i trenerima na načinu života koji vode“.

– Pisci (novinari) varaju se ako misle da sam ja jedini u sportu koji o njima tako misli. Samo sam najgori u tome da to sakrijem, na šta sam na neki način i ponosan…

Trostruki univerzitetski šampion SAD sa Indijanom, Bobi Najt, u svom nadigravanju sa medijima najdalje je otišao krajem januara 1993, kada je želeo da se naruga onima koji misle da imaju informacije iz prve ruke u vezi sa regrutovanjem igrača. U jednoj TV emisiji izjavio je da je prethodnog leta (1992) na trenerskoj klinici u Evropi dobio informaciju o jednom talentovanom momku iz Jugoslavije – Ivanu Renku – koji je zanimljiv Indijani. Čak je naveo i njegovu visinu (203 cm) i težinu (104 kg)…

-„Stručnjaci“ za regrutovanje (igrača) upecali su se na moj mamac. Vode su se uzburkale, guru za guruom je davao svoje komentare. Nekima, poput Boba Gibonsa, svaka čast: oni su rekli da nikada nisu čuli za tog momka, ali da će proveriti. Drugi nisu mogli da dozvole sebi da su uhvaćeni nespremni. Neki su rekli da znaju za tog klinca Renka, da imaju podatke o njemu, i davali su komentare ili da je izuzetno perspektivan ili da sam ga precenio. Najviše mi se dopala grupa onih koji su tvrdili da su videli Ivana Renka kako igra i odmah ponudili detaljnu procenu njegovih veština i njegove budućnosti u koledž košarci. Ivan Renko, naravno, nije postojao. Izmislio sam sve o njemu u toj emisiji… napisao je Najt u svojoj autobiografiji, objavljenoj 2002. godine.

Bonus video