Prilagođavanje za vremenske uslove je bio problem za sve ekipe, osim domaćina i možda Kazahstan. Prvog dana smo se posle samo jedne utakmice vratili u hotel svi crveni u licu.

Nije to bilo ništa. Za vreme večere je zavladao pravi muk kada se pojavio Miroslav Bešlin, zadužen u stručnom štabu za snimanje utakmice. Snimao je svih osam, bio je potpuno „pečen“. Sreća da je sledio dan odmora pa popularni Beli mogao da se oporavi i bolje opremi za naredne snimajuće dane.

Uoči Fukuoke (1): Prazne baterije, topla voda, navijača nema

Skener

15. jul 2023 0

Skener

15. jul 2023 0

Jugoslaviju su predstavljali Šoštar i Šefik na golu, Jelenić, Vukanić i Peković na centrima, Trbojević, Ćirić i Uskoković sa nezgodne strane, Šapić, Ikodinović sa zgodne, Vujasinović, Zimonjić i Savić sa mesta beka.

Protiv Slovaka je bilo gusto. Tek u poslednjoj četvrtini za dva minuta Jugoslavija je sa tri gola obezbedil pobedu 7:6. Videlo se već tada da je suva drenovina počela da se cedi.

Derbi sa Italijom je bila repriza evropskog finala. Koliko su odbrane bile dobre govori podatak da je meč završen 3:3 a da su „azuri“ dva gola postigli iz penala, tada su to bili četverci. Poslednja utakmica u grupi je bila trening, prilika za ubedljiv trijumf protiv Brazila. Nije bilo sve po željama, čak je treća četvrtina izgubljena 2:1. Na kraju je bilo 13:5, dovoljno za drugo mesto u grupi iza Italijana koji su imali bolju gol razliku.

Nastavak takmičenja doneo Jugoslaviji grupu u kojoj je morala da igra protiv Mađarske, Grčke i Kazahstana. Prva utakmica protiv Grčke je bila katastrofalna i pored pobede 4:3. Jugoslavija je posle dva dela vodila 4:2 a zatim, bez gola u naredne dve četvrtine, ostala živa zahvaljujući Šoštaru koji je odbranio četvetac Mazisu a u samom finišu sjajnom intervencijom spasao pobedu.

Duel sa Mađarima je bio biti ili ne biti. Pobeda je vodila u polufinale, remi nas držao na žeravici a poraz je predstavljao oproštaj od svih nadanja. Tada su kockice poklopile. Posle dve izjednačene četvrtine, Jugoslavija je u trećoj odličnom igrom odmakla na 6:3. Početkom poslednjeg dela Trbojević je pogodio za 7:3. Uspavao se tada Manojlovićev tim. Mađari su sa tri gola vratili neizvesnost. Šapić je 48 sekundi pre kraja rešio sve dileme, Jugoslavija je na kraju pobedila 8:7.

Duel sa Kazahstanom 16:6 je bio predigra za veliki polufinalni okršaj sa Rusijom. U prvom polufinalu, dosadnom i teškom za gledanje Španci su pobedili Italiju 4:2. I dok je to bilo dosadno i teško, Jugosloveni i Rusi su odigrali vaterpolo spektakl. Prva četvrtina bez odbrana 4:4. Kasnije je gard podignut,posle druge 6:6, na kraju treće 7:7. Ikodinović je 2,5 minuta pre kraja bio strelac za vođstvo. Imali smo zatim igrača više ali lošu realizaciju. Rusima se ukazala takva šansa minut pre kraja.

Selektor, pukovnik Kabanov, koji nikada nije ustajao sa klupe, je zatražio tajm aut. Balašov je 25 sekundi pre kraja najavio produžetke, bilo je 8:8. Jugoslavija je krenula u poslednji napad. Lopta je kružila, mahalo se prema golu Smirnova. Kada je vreme isticalo, kada su ostale dve sekunde, Vladimir Vujasinović, taj velemajstor vaterpola, je sa osam-devet metara pustio parabolu prema mreži visokog Smirnova. Dugo je lopta putovala ali je ispunila dva cilja. Ostala je vam domašaja ruku ruskog golmana i završila je gde treba – u mreži.

Verujem da je to jedan od najdražih golova u karijeri jednog od najboljih igrača sveta svih vremena.

„ Šta sam mislio? Ništa, znao sam da moram da šutiram. Šutirao sam i eto, ušla je“ lakonski je pričao Vujas, kao da se ništa nije dogodilo.

Ostalo je još samo finale sa Španijom.