Utakmica je praznik, a Kup prijateljstva je i više od toga

Skener 10. jun 202410:48 1 komentar
Kup prijateljstva 2024
Kup prijateljstva/Dragana Stjepanović

Ne, nije guranje i tuča na jednoj od 19 utakmica koje smo gledali ono što je obeležilo Kup prijateljstva. A baš je to dobilo najviše medijske pažnje. Nažalost. A manje se pričalo o sjajnim golovima, o dobrim igrama, o preokretima... O tome da su to momci koji su u šest dana odigrali po pet utakmica...

Igrate li Fanzati?

Na ovoj adresi možete pročitati pravila igre, registrovati tim, napraviti privatnu ligu, pozvati prijatelje da vam se pridruže, a najbolji će osvojiti nagrade. Neka Fantasy igre počnu!

Deseti jubilarni Kup prijateljstva, a deveti za koji ponosno kažemo da ste mogli da ga gledate samo na Sport Klubu, dao nam je sve ono što i njegovo ime nosi. Sve ono na šta smo navikli godinama. I još malo preko toga.

Ove godine se nismo borili sa kišom i vetrom

Uvek na turniru ima trenera koji dolaze već drugi, treći, peti put… Ali i oni koji dolaze prvi put gledali su ranijih godina prenose i znaju sve što znamo i mi koji smo tu svake godine.

I onda je sasvim normalno da je pominjanje situacije u kojoj smo se našli pre par godina postalo neka zamena za pozdrav kad se ponovo sretnemo. „Samo da ponovo ne odletiš“ je rečenica koju čujem bar deset puta prvog dana na Zlatiboru.

Tako je bilo i ove godine. Uz šalu trenera iz Osijeka da nismo baš najbolje pričvrstili i ankerisali opremu.

I kad te nešto povuče za jezik pa kažeš „pa ne mogu svake godine da odletim, ove godine možemo da vidimo nešto da me neko pogodi loptom u glavu“, onda dobiješ to što si prizivao.

Već pred prvu utakmicu sam dva puta izbegla da dobijem baš to – loptu u glavu. Jedna je, srećom, išla malo niže, drugu je spremno dočekao igrač Budućnosti. Iskreno, nju nisam ni primetila.

A „spašavao“ me je načelnik Opštine Čajetina i od pauka koji mi je bio na licu.

A onda su me iz Budućnosti još jednom „spašavali“ od lopte. Hvala Marku Vukčeviću koji je taj udarac istrpeo kao da se ništa nije dogodilo.

Ali Pašić

Ovogodišnji turnir ispričao je jednu fantastičnu priču.

Kapiten Željezničara Ali Pašić četvrti put je igrao na našem turniru.

Ali je prve mečeve u omladinskom timu Želja odigrao na Kupu prijateljstva. I na isti način je, noseći kapitensku traku, završio na isti način. Naši domaćini sa Zlatibora počastili su ga vaučerom za vikend na planini koja je obeležila prvi deo njegove karijere.

Igrao je Željo ove godine zaista sjajno, ali je na kraju Pašić sa saigračima zaustavljen u polufinalu.

Uvek se neko istakne

Ono što je još jedna lepa priča ovog turnira svake godine je i druženje sa trenerima svoh ekipa. I zaista, uvek se radujem svima. Ima tu ljudi koji dolaze skoro dugo koliko i ja. Ali, i oni sa kraćim „stažom“ uvek se lepo uklope i donesu neke nove priče. I ono što je najvažnije – žele da dođu ponovo.

I pored toga, uvek se neko na neki način izdvoji. Za mene lično, primer svega lepog godinama unazad su ljudi iz Brere Pandev. I to se nije promenilo ni ove godine.

Ali je zato „pola Zlatibora“ u nedelju posebno kući ispraćalo ekipu iz Rijeke.

Goran Gajzler, Velimir Radman i Bruno Greblički bili su praktično svima, pa i ostalim ekipama, omiljeni gosti ove godine.

Raspoloženi za druženje sa svima, za priču na sve moguće teme, Riječani su privukli pažnju i na terenu i van nega.

Iskren i odmeren u izjavama, ni najmanje štedljiv na pohvalama za rivale, trener Gajzler istakao se i „stajlingom“ za mečeve nok-aut faze. Za ovih deset godina nismo imali trenera koji je meč vodio kao da je reč o finalu Lige šampiona.

Ali, kao što on sam reče pred finale – ljudi, utakmica je praznik.

A praznik je bilo sve u ovih nedelju dana i van terena. Ponovo smo svedočili nekim susretima na koje se čekalo više decenija. Ponovo smo se prisećali tih nekih drugih vremena, nekih utakmica koje su prepričane bezbroj puta, a nisu dosadile nikome…

Fudbal je jedino bitan

Iz godine u godinu, iz utakmice u utakmicu, tražimo tog jednog koji će da odskoči. Koji je bolji od ostalih. I pronalazimo ih po nekoliko u svakom timu.

Tako je bilo i ove godine, ali utisak je da su sve ekipe bile kompaktnije, željnije dokazivanja i igrale na karakter pa je pojedincima bilo i teže da „odskoče“. Hvalili smo svi Breru Pandev, hkomentarisali dobre igre Budućnosti, pričali o karakteru i preokretima Crvene zvezde, isticali vezni red i izdržljivost Rijeke…

I nagledali smo se, više nego ikad, sjajnih golova.

A opet je u centar pažnje izbila tuča do koje je došlo na kraju četvrtfinalnog duela Rijeke i Borca. A i nije to bila baš neka velika tuča da bi se o njoj toliko govorilo. Dešava se i dešavaće se dok je lopte i fudbala.

A iz svega toga trebalo bi istaći reakciju trenera Banjalučana Zorana Dragišića.

Ono što ste mogli da vidite i čujete bilo je da je prvi pritrčao da smiruje situaciju, ali i početak niza grdnji koje je izrekao. A nastavio je odmah posle meča, još na terenu.

Sve utakmice, golove i izjave trenera sa ovogodišnjeg turnira možete pronaći na našem YouTube kanalu.

Na kraju samo može da se kaže – vidimo se i sledeće godine.

Bonus video

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare