Srpski internacionalac Nemanja Vidić javio se u Kini, rekao šta je imao (postigao oba gola za Sečuan u pobedi nad Ksindžangom – 2:1), odigrao bez greške i evo ga pred Sport Klubom. Ne viri kroz rešetke, iako tamošnji fudbal - zbog okolnosti u kojima se odvija - naziva zatvorskim, ovo je, ipak, vreme kada uživa...

„Lep dan za mene, ali i sredinu čije boje branim, ostvaren je prvi trijumf u tekućoj, drugoligaškoj sezoni“, ističe Vidić (31) za SK.

Ne jedan, već dva gola, sjajno za defanzivca?

„To ćemo još da vidimo.“

Kako, zašto?

„Svuda je objavljeno da sam dvostruki strelac, hajde da sačekamo šta će da odluči rukovodstvo Lige. Objasniću: kod pobedonsnog pogotka. u 72. minutu. loptu sam, sa gol linije, ćušnuo u mrežu, ma, ne mora ni da mi se zvanično pripiše, tri boda su u džepu i to je najvažnije.“

Osećaj za gol je i te kako izražen, sredinom prvog poluvremenu ste ispratili akciju, došli nadomak stative, sa pet metara savladali golmana, možda se u predstojećim kolima preselite u napad Sečuana, ili je dovoljno, po ugledu na minulo izdanje, da dva puta pređete centar i rešite brige Sečuana?

„Kasno je u ovim godinama da se menjam, prešao sam tridesetu, ostajem štoper“, nasmejao se Vidić.

U Kini od četvrtog avgusta 2020?

„Divna zemlja, dobri ljudi, nisam mrdao iz Kine ni tokom dvomesečne pauze između sezona, dane sam provodio sa Stefanom Mihajlovićem, prvotimcem Gvidžoua, na takav korak naterale su nas epidemiološke mere, procedura vezana za povratak sa odmora, obavezni karantini…Pogodili smo, naravno. A, što se mog prošloletošnjeg transfera tiče: iznenađujuće, svakako, pošto je opšte poznato da se ovde u više od 90 odsto slučajeva angažuju napadači, budući da ima mesta samo za dvojicu stranaca. Pripadam toj manjoj grupi, klub je zadovoljan, ja sam zadovoljan, sve je u najboljem redu, finansijski uslovi čak i primamljiviji nego u mnogim evropskim državama… Ne bih se ljutio da sve ovako ostane do moje 35. godine“, jasan je Vidić.

Ekipe su podeljene u tri grupe i nalaze se u kampu, Sečuan je iz čretiri runde izvuksao pet bodova, uz gol razliku 2:2, domaćin je Mejdžo, grad na jugu Kine?

„Nema izlaska iz kampa, život se svodi na hotel, trening i zatvorski fudbal. Nekako se snalazimo, predviđeno je 50 dana ovakvog sistema, sve do devetog juna i tronedeljnog predaha. A, potom… Nadam se da će se nešto promeniti, da će se timovi vratiti u svoje gradove i tamo dočekivati rivale, pa ići na gostovanja… Svi igrači su vakcinisani, u Kini je život odavno ušao u normalne tokove, uskoro će i fudbal, pretpostavljam.“

Slobodno vreme?

„Tu je Nikola Đurđić iz Grintauna, s njim sam se družio od mog dolaska u Kinu, ranije sam pomenuo i Stefana Mihajlovića, društvo malo, ali odabrano. U petak ću na terenu da se pozdravim sa Milanom Ristićem, on trenira Mejdžo“, otkrio je Nemanja Vidić za Sport Klub.

Ponikao u Zemunu, igrao za Goricu, Javor („fudbalski sam stasao u Ivanjici, tri godine proveo na stadionu kraj Moravice“), Radnički 1923, Rad, Novi Pazar („voleo bih da Pazarci zadrže elitni status“), kazastanski Kizišhvar, malezijski Negeri („beležio sam dobre rezultate, rušio rekorde i neočekivano se rastao“), Budućnost iz Dobanovaca i Inđiju („za Srbiju me veže neprestana borba i motivacija da zaigram u inostranstvu, pamtim odličnu saradnju sa trenerom Srđanom Blagojevićem, pogotovo sa Aleksandrom Janjicem, koji je na mene ostavio upečatljiv, neizbrisiv utisak“), pre nego što je potpisao za Sečuan (ugovorna obaveza traje do isteka 2021. godine).