Hemofarm je nekada bio predvodnik prosperiteta vojvođanskih klubova, ali od kako je farmaceutska kompanija iz Vršca prešla u ruke nemačkog giganta, klub se skoro izgubio sa košarkaške mape Srbije.

Nije za poređenje, bar još nije, ali subotički Spartak krupnim koracima grabi da postane stabilan klub. Za godinu dana mnogo toga pozitivnog dogodilo se na severu Srbije. U sezoni 2023-24 osvojena je ABA 2 liga i prvi put u istoriji obezbeđen plasman u elitni rang, a nedavno je Spartak igrao finale Superlige Srbije i četvrtfinale regionalnog takmičenja.

POPULARNO NA NAŠEM SAJTU

Đoković: Pumpanje? Svaku pobedu ću tako da proslavljam

Jokiću će biti lakše: Denver dodatno ojačao bekovsku liniju

Vasa Micić ima novi klub! Ponovo

Ponosni su u Subotici kako klub osnovan 21. aprila 1945. napreduje i kako su igrači trenera Vlade Jovanovića predstavljali svog grad. Ponosan je i i sam Jovanović, trofejni strateg, koji je posle Partizana, Donjecka, Igokee, Lokomotive iz Krasnodara, Šenžena, Mege i Budućnosti prihvatio poziv Spartaka.

„Promenilo se mnogo od juna prošle do juna ove godine, imali smo mnogo posla. Nije bilo samo formiranje tima koji je trebalo da bude skoro 80 odsto drugačiji. Znali smo koji nas izazovi čekaju što se tiče ABA lige i samim tim morali smo da dovedemo igrače koji mogu da iznesu novi sistem takmičenja. Ceo sistem i ceo klub da podignemo na viši nivo. Spartak je pretrpeo ogromnu, pozitivnu, transformaciju. Naša dvorana je doživela najveću promenu, sredili smo teren, izgleda vrlo dobro, i imali smo verovatno jednu od najlepših košarkakih atmosfera u regionu. Svaka utakmica puna dvorana, navijači su bili sastavni deo svega što je Spartak napravio,“ ističe Jovanović za Sport klub i nastavlja:

„Renovirali smo prostorije, sredili svlačionice, napravili teretanu i salu za sastanke i svako ko je imao priliku to da vidi bio je iznenađen. Zaista izgleda na evropskom nivou. Sistem je morao da se podigne i organizaciono u svakom smislu. Tu smo imali ogromnu pomoć našeg generalnog sponzora Ofis Šuza i ljudi koji tamo rade, a čije dužnosti nisu sportske. Svesrdno su nam pomagali jer imaju kvalitetan kadar koji se bavi organizacijom raznih događaja. Sonja, Ceca, Peca, to su ljudi koje moram da spomenem. Naše domaće utakmice su izgledale vrlo kvalitetno, evropski, kao da smo već duže godina na tom nivou, a bili smo početnici. Mnogo stvari se promenilo po svim paralelema kluba.“

Uz pomenutu tranziciju, koliko je bilo teško voditi ekipu i da li je rezultat i za vas bio iznenađenje?

„Sigurno su rezultati iznenađenje. Znao sam da će za prilagođavanje na novi sistem, bez obzira što smo doveli igrače koji su imali iskustvo igranja na tom nivou, biti potrebno neko vreme. U julu smo počeli da sređujemo dvoranu na šta sam posebno ponosan. Skoro dva meseca smo bili van Subotice. Znao sam šta je ABA liga i većina igrača je znala, ali ABA nije znala šta je Spartak i Spartak gde mu je mesto. Radovao sam se pobedi protiv Krke kao da smo dobili Barselonu, toliko smo svi bili srećni, naša prva u ABA ligi u istoriji, to je bio neki početak. Imam sreću da radim, rekao bih u malom klubu po broju ljudi, ali sa ljudima koji su se u punom obimu i intenzitetu i sa mnogo emocija posvetili Spartaku ne štedeći ni sebe ni svoje vreme da klub bude što bolji. Ja sam od onog kova ljudi „sto puta meri jednom seci“, uvek sam pesimista tako da je i mene sve ovo potpuno iznenadilo da je tako brzo došlo.“

Želeli ste bolji tim, dobili ste bolji tim, sada su, logično, i očekivanja veća. Da l’ je to i obaveza više?

„Treneri obično žele uspeh, a plašiš ga se jer svaki uspeh podrazumeva da će ljudi da traže da se on ponavlja. Ja sam sada u nekim iskusnijim godinama. Kada sam počinjao, sećam se, ostvarimo veliku pobedu u Partizanu, dobijemo veliki tim, a ja se ne radujem neverovatnom trijumfu protiv Reala. Zašto se ne radujem? Zato što sledeću utakmicu igramo protiv Krke. To je ludilo, to više neću da dozvolim ni sebi ni ljudima oko sebe. Pokušavamo da uživamo u momentu koji mislim da smo svi zajedno, sa predsednikom Boban Jaramazovićem, ljudima iz stručnog štaba i pre svega igračima, pošteno zaslužili radom. Odnosom kluba prema igračima, kluba prema mom stručnom štabu, meni samome,“ kaže i dodaje:

Podrška kumu i zahvalnost podorici

Jovanović je uspešnu sezonu svog kluba posvetio kumu Nenadu Grujiću, profesoru fizičkog u Osnovnoh školi „Filip Filipović“ u Čačku.

„Ima zdravstvenih problem. To mi je drug iz detinjstva, zajedno smo seli u prvi razred, prvi dan, u istu đačku klupu, i evo preko 40 godina smo nerazdvojni drugovi. Hoću da zna da smo svi uz njega i borimo se zajedno. On i njegova porodica su meni bili podršku svih ovih godina dok sam se ja borio da u svom poslu budem dobar, da zna da smo svi sa njim. Pomenuo bih i suprugu Jelenu, ćerku Martu i sina Matiju. Preozbiljno shvatam ovaj posao, Spartak i Suboticu svojom kućom, i familija mnogo trpi. To sam radio i ranije i želim da im se zahvalim. Nije me lako trpeti.“

„Bio sam deo jednog ciklusa u Partizanu kao pomoćni, posle i kao prvi trener, a treneri uvek žele da jedan ciklus bude njihov. Od Bobana sam dobio ono što sam želeo. Želeo sam da uspostavim sistem od početka do kraja. Stvarno uživam u tome. Trenutni uspeh i podizanje kluba sa jednog na drugi nivo je produkt rada ljudi koji vole to. Sada ćemo da pokušamo na isti način da spremimo sledeću sezonu. Nemaš garancije, možeš da pogrešiš jednog igrača, u obimu i intenzitetu treninga, loša taktika i da sezona bude slabija. Najmanje volim da pričam o rezultatu, više volim o načinu na koji je uspostavljena neka kultura košarke, način na koji navija publika, da imamo po 3.000 navijača, da znamo kako igramo svaku utakmicu… Ako je produkt toga rezultat – super, ali nekad ćeš da naletiš na boljeg protivnika i izgubićeš. Ako napravimo iskorak našoj sreći neće biti kraja s obrizom na to da igramo dva takmičenja. Način treba da bude isti, a da li će rezultat da bude malo bolji ili nešto malo gori, čovek ne može svaki put da utiče na njega. Bitno je kako radimo i odnosimo se prema obavezama. Pritisak je na kraju krajeva deo posla, ako možemo zbog tog pritiska da budemo bolji prihvatićemo i pritisak, nikakav problem.“

Pričali ste i posle finalne serije sa Partizanom da nimali nije lako dovesti kvalitetnog igrača u Suboticu. Kolio će vam direktno učešće u FIBA Ligi šampiona olakšati posao na letnjoj „pijaci“?

„Provlači se priča oko broja utakmica, broja treninga, pripremnog perioda… Svi su čuli priče da se igrači nikad nisu žalili na broj mečeva, ali jesu na broj treninga. Nedavno sam čuo podatak da će, primera radi, Barselona sa eventualnim plej-inom i završnicom ACB lige odigrati oko 100 utakmica. Znači to nije problem, a problem je broj treninga. U Megi smo imali jednu utakmicu nedeljno, ali Mega je izuzetak koji ne potvrđuje pravilo s obzirom na to da se radi o mladim momcima i klubu koji je opredeljen da od njih napravi vrhunske igrače. Međutim, prošle godine kada je trebalo da napravimo tim za ABA ligu i dovedemo igrače – problem. Ljudi misle da će cena igrača da bude veća ukoliko igraš dve lige, ABA i FIBA Ligu šampiona, a činjenica je da ne možeš da dođeš do pregovaranja za kvalitetnog igrača ukoliko nemaš dva takmičenja. Igrači jednostavno neće da dođu da igraju jedan meč nedeljno i da treniraju šest dana. Mi možemo da dođemo do priče o novcu tek onog trenutka kada ponudimo dva kvalitetna takmičenja. Na kraju dana naćićeš igrače, ali će oni pre toga pokušati da prođu sve druge opcije sa dva takmičenja pa tek onda da dođu do tebe.“

Partizan, klub sa kojim ste dva puta bili šampioni Srbije i jednom ABA lige, blistao je u finalu domaćeg prvenstva. Za mnoge je to bilo iznenađenje, da l’ i za vas?

„Moj utisak je da je Partizan sa jednom idejom počeo KLS, a završio sa potpuno drugom. Njihova ambicija se u toku kratke Superlige promenila i porasla. Za razliku od ostalih timova unutar plej-ofa, Partizan je ima najnoviji tim. Bez obzira što su svi ti igrači bili u rosteru i dobijali neke minute, većina ih nije dobijala velike minute. ‘Pionir’ je Partizanova kuća i bez obzira u kakvom sastavu izađe ne može Spartak da bude favorit. Oni su rasli, uloge koje su podeljene igračima vrlo su im prijale. Pre svega mislim na Duejna Vašingtona koji je u polufinalu i finalu blistao, bio je prvi igrač Partizana. Lopta je bila kod njega, on je navikao tako da igra, a u punom sastavu nije mogao da računa da će mu neko dati da igra na taj način i da će imati veliku ulogu. Kad se tim „očistio“ i kada je dobio ulogu, on je pokazao sav raskoš svog talenta. Takođe, Arijan Lakić, Balša Koprivica, Aleksej Pokuševski… Pokazali su talenat koji definitivno imaju. Jesu me malo iznenadili. Tokom sezone nisu igrali previše i već u prvoj utakmici pokazali su da su spremni da idu do kraja, da se bore i da su izuzetno motivisani. Pitanje je kako bi Partizan izgledao da je izašao na teren sa onim superkvalitetnim, ali poprilično istrošenim timom zbog svih obaveza. Ovi ljudi nisu bili potrošeni, a možda je za Bogdana Karaičića znak pitanja bio kako će reagovati na nove uloge. Reagovali su na najbolji mogući način i odigrali jako kvalitetno polufinale i finale.“

Kako vam se čini aktuelni sistem takmičenja u prvenstvu Srbije, konkretno, FMP i vaš klub su od polufinala do finala imali pauzu od mesec dana? Provlači se ideja da klubovi iz ABA lige ne bi trebalo da se priključuju završnici KLS već da o šampionu odlučuju timovi koji su od prvog dana u takmičenju.

„Postoji ogroman prostor za razmišljanje koja je svrha takmičanja kakvo je sada bilo. Ogroman prostor. Svi mi volimo našu koršaku, da imamo našu ligu… ali ne znam da li ovo što smo igrali, iako je Spartak odigrao najpoštenije, u ful sastavu, ima smisla. Ušli smo u 11. platu, 5. avgusta smo krenuli sa pripremama, pričam o mojim problemima, a verujem da ih svaki klub ima. Izračunajte koliko to hiljada evra košta. Imali smo problema sa igračima, probili su ugovore, a kad probiju imaju pravo da ostanu ako ih želimo i plaćamo, a čak i da mi hoćemo oni ne moraju da ostanu. Bukvalno mesec dana smo bili bez utakmice. U pripremnom periodu radiš 15 dana i posle toga krećeš da igraš pripremne mečeve. Sad to nismo imali. Mesec dana bez utakmice i nema šanse da nađeš protivnika. Više niko ne radi. Mesec dana sa tim ljhudima, to je na ivici depresije… Ja jesam za to da srpska košarka bude kvalitetnija i srpska liga bude kvalitetna. Postoji veliki prostor za mudre košarkaške glave, kojih imamo, da sednu za sto i odluče u kom pravcu treba da ide. Meni se čini da ovo sad nije dobro. Mi smo mogli da pustimo sve igrače, ali trudili smo se da budemo ozbiljni koliko je do nas, da izađemo u najjačem sastavu, a to nije ni malo lako i mnogo je skupo. Šta god je rešenje možda je bolje nego ovo što sad imamo. Da li možda bez ovih klubova, da li da ABA napravi više mesta našim ekipama… šta god. Ne znam da li ovo nekome izgleda da smo napravili nešto kvalitetno, meni ne,“ naglasio je Jovanović.

Bonus video