Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
ABA liga
Euroleague
Srbija KLS
NBA
Eurocup
ACB
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
US Open
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Ne kažu slučajno, daleko od očiju, daleko od srca, ili da malo parafraziramo drugi deo, daleko i od košarkaškog fokusa. Tako bar reaguju obični smrtnici na pomen Kine kao radne destinacije. Ne i Vlada Vukoičić (51), trenerski vojnik već pune tri decenije, identično posvećen kao nekada davno sa decom na jednom beogradskom otvorenom terenu, preko klupskih i reprezentativnih naslova, pa do obala Južnog kineskog mora.
Nije probijao led srpskoj struci u zemlji o kojoj mislimo da svašta nešto znamo, ali je, ipak, slabo poznajemo. Osim što je svojevremeno stigao, uspeo je i u mnogo izazovnijem delu, da opstane. Iz dva „cuga“, kako reče, prvo slučajno juna 2019. tek da proba, a posle kraće kovid pauze, ponovo na istom mestu, klubu i gradu Ćingdao…I, počinje priča o kineskim (ne)prilikama, pomalo o svemu, vodič kroz sport, život, geografiju…
Povezane vesti
„Kineska liga je dosta specifična, između onog što vodi federacija, pa profesionalno udruženje klubova, sportski biroi, komiteti, neophodno je da se sve idejno uskladi. Dobra stvar, uslovno rečeno, što ne mogu da igraju azijske kupove, kao što je slučaj u Evropi. Ovo je ogroman kontinent, nemoguće je, primera radi, da klub iz Japana igra sa onim iz Libana. Ili, neki igraju jednom nedeljno, a drugi na dva, tri dana mečeve domaćih liga. Sama Kina je velika, a tek Azija, uz ogromne sportske i kulturološke razlike. Ovde se igra samo nacionalna liga, zatvorenog tipa, a ove sezone, po prvi put i Kup takmičenje. Nacionalni tim ima priliku da se relativno dugo sprema za FIBA kvalifikacione prozore. Ali, neophodno je više profesionalnih klupskih rangova, veća otvorenost, protok igrača, samo su neki od elemenata razvoja, a potencijala ima,“ priča Vukoičić za Sport klub.
Za razliku od srpskih fudbalskih stručnjaka, kao nekada Slobodana Santrača, Ilije Petkovića, Radomira Antića, Dragana Stojkovića, da spomenemo samo neke koji su radili u Kini, sa košarkaškim kolegama, stvari stoje malo drugačije.
„Uglavnom imaju trend zatvorenog tržišta za strane stručnjake sa retkim izuzecima. Jedan od njih je i kod nas poznati Pero Kameron, kao što je u Gvandžou radio Kanađanin, dok se klub nije transformisao, drastično menjajući tim, možda i ambicije. Memi Bećirović je skoro postavljen za klupskog šefa struke, pretpostavljam da će biti trajno rešenje. Nas strance uzimaju za pomoćnike, pa je i mladi kolega Jovan Gorec, asistent čuvenom Novozelanđaninu. Kada sam prvi put došao u Kinu, bilo je više stranaca prvih trenera. Ne računajući Evroligu, izgleda mi da je to globalni trend. Logično je da štite svoju struku, toga imate i na nekim drugim geografskim širinama.“
Vežite se, polećemo vozom…
„Moj klub je lociran u istoimenom gradu, koji je za kineske prilike, sa oko 11 miliona stanovnika nevelik, posebno u poređenju sa 26 ili 23 miliona u Šangaju odnosno Pekingu. Inače, svi prvoligaši su iz sredina sa minimum osam miliona duša. Ćingdao je za ovdašnji standard, običan, normalan grad – luka na Južnom kineskom moru, u istočnom delu zemlje, provincija Šangdong. Ali, to nije Mediteran, već hladno more, deo ćudljivog Pacifika. Ipak, klima je umerena, bez monsuna i snežnih nanosa. Inače, Srbija ima tradicionalno dobre veze sa Šangdongom, sportske i ekonomske. Ovde su radili Tomislav Tomović, Aleksandar Kesar, Mile Protić, Dragan Raca, a Radomiru Antiću je bio jedan od poslednjih angažmana. Šangdong je čuven po gradnji brzih vozova, deo je kineske takmičarske selekcije u konkurenciji sa Japanom, Francuskom i Nemačkom. Ova vrsta vozova ide prosečno 300 do 400 km na sat, a već se testira nova generacija, 200 km brža.“
Iako je Aleksandar Đorđević do proletos vodio kinesku reprezentaciju, pa i na SP 2023, klupske pozicije su nešto sasvim drugo.
„Imam odlične relacije i uslove za rad, ali generalno, ne gledaju na nas kao prve trenerske opcije, da previše ne detaljišem, da me neko pogrešno ne shvati. Drugo je Neša Hrvojević, koji je ovde 11 godina, najverovatnije će biti pomoćnik Bećiroviću. Ima naših ljudi, posebno u Ćingdau, kao Miloš Gligorijević, koji je nekada radio u Partizanu pored Duleta Vujoševića, kasnije u Gruziji, ovde je zadužen za mlađe kategorije. Pa, Marko Čakarević, koji igra i trenira „tri na tri“, a sa njim, ali samo kao igrač je i Ivan Pavlović, a u protekloj debitanskoj sezoni, bili su sedmi, što je sasvim solidno. Tu je i crnogorski stručnjak Mladen Jegdić, plus kolega Ukrajinac. Do skora je bio i Slobodan Klipa, ranije Zoran Vraneš… Srpskih trenera ima jako puno po drugim gradovima u mlađim kategorijama, akademijama, klubovima, kao i onih koje rade individualno. Ima košarkaškog sveta iz našeg regiona, ali, kao što rekoh, stranci su retko glavni treneri.“
Pričajući o ligi, klubovima i načinu funkcionisanja, Vukoičić nastavlja:
Kenguri kvare računicu
„Nacionalna selekcija već desetak godina ima rezultatsku krizu, a otkada je FIBA, takmičarski spojila Australiju sa Okeanijom sa Azijom, biće još teže. Ranije je Kina bila superiorna, na kontinentalnom nivou, redovno u borbi za medalje, a sada…Prolaze neke „sitnice“, plaća se ceh zatvorenosti, pa kolika se tek prašina digla oko naturalizacije Andersona još u vreme Đorđevićevog selektorskog mandata. A „kenguri“ imaju tradiciju, neće Kini biti lako. Nemaju igrače koji bi dominirali na međunarodnom nivou, skoro od vremena Jao Minga, koji je bio svetski kalibar. Imali su još nekolicinu, koji su se oprobali u NBA, ali je već duže zatišje.“
„Jedina profesionalna liga (CBA, 20 ekipa) funkcioniše kao američka NBA, odnosno nema ispadanja odnosno ulazaka, a za članstvo imaju određene kriterijume. Otkada sam prvi put došao, novi član je postao samo armijski tim, koji se kasnije, nije takmičio sezonu i po, da bi nastavili pod drugim imenom. Kalendar takmičenja je atipičan u poređenju sa Starim kontinentom, kao što je cela Kina u jednoj vremenskoj zoni, a sve utakmice počinju u terminu od 19.35 po lokalnom vremenu. Klubovi fukcionišu kao kompanije, svi su angažovani pod ugovorom svih 12 meseci, a 30 dana je plaćenog odmora, dok u Evropi imate primanja opciono osam, devet meseci. Kao da radite u pekari ili avio kompaniji.“
Ono što sagovornik Sport kluba naziva praktičnim delom kao zaleđeno u prošlom vremenu i podseća na sportske baze u kojima je lociran smeštaj i dvorane sa pratećim sadržajem, zadržalo se u većini timskih sportova.
Rano za zakucavanje
„Gledam snimke evroligaških utakmica, tek je počelo, pa je glupo da nekoga otpišemo ili zakucamo, čemu smo skloni kao narod. Ne bi trebalo smetnuti sa uma – ne možeš da očekuješ zaštitu sudija u Barseloni ili Madridu. Crvena zvezda je zadržala sistem, dovela nekoliko igrača, kojima je poznat, dok potpuno renovirani Partizan ima neverovatnu energiju. Možda sam očekivao nešto bolje partije, neki su samo u blagom minusu. Ali, jedan Olimpijakos, po imenima je mnogo ozbiljna ekipa, ne za plasman na fajnal for, već evropsku titulu, ali, vratiće se na pravi kolosek, kao i Monako. Tek će da se igra, tako da ne trčimo sa prognozama ili pričama o vrhu…“
„Tekuća sezona je krenula relativno kasno, sredinom oktobra, sve pričam poredeći sa Evropom. Odigrali smo deset utakmica za tri nedelje, praktično, svaki drugi dan prvih osam kola. Trenutno je pauza zbog nacionalne selekcije, koja ima na raspolaganju 20-ak dana za pripremu mečeva sa Mongolijom i Guamom. I ovde su na redu FIBA prozori za kontinentalni šampionat. Ligu nastavljamo krajem meseca, pa je od kraja januara do početka marta pauza (Kup, prozori, Kineska Nova godina odnosno prolećni festival), tako da se prvenstvo igra iz tri dela, sa novim pravilom koje se tiče kvote stranih igrača. Po četvorica u rosteru od 12, u prva tri perioda dvojica, a u poslednjem jedan, uz četiri četvrtine po 12 minuta (ne važi za Kup), što je još jedna „sličnost“ sa NBA.“
Bez obzira što je ranijih godina bila evidentna ozbiljna ekspanzija investicija u košarku, pa i dovođenja poznatih imena poput Trejsija Mekgrejdija (baš u Ćingdao), ili Stefona Marberija, kao i odličnih Evropljana, očekivanja su u međuvremenu „izgubljena u prevodu“.
„Sada je već niži nivo stranih pojačanja, postoje i dalje nama poznata igračka imena ali sa manjim platama, više nema finansijski nepristojnih ponuda. Ali, ovakav zatvoren sistem, sa jednom jedinom ligom (NBL – nacionalna košarkaška liga se igra samo leti), domaćim igračima koji po pet i više godina ne menjaju sredinu, to se reflektuje na kvalitet (reprezentacije). Bez obzira što konstantno pokušavaju da podignu nivo ovog sporta. Potencijala ima, ali bi trebalo drugačije da se radi odnosno uspostavi neki drugi sistem. Ima mnogo mladih talenata, ali bez dovoljno prostora da se bave košarkom. Možda bi rešenje moglo da se nađe u pravljenju liga po regionima. Ovo je velika zemlja sa toliko basket interesa, morala bi da pronađe adekvatniji put za veći prosperitet.“
„Mrtav“ bez prevodioca
„Naučio sam nekoliko osnovnih fraza na kineskom, kao što naši ljudi, znate već šta, uče strance u Srbiji. Ja još uvek ne psujem na kineskom. Ali, teško da ću savladati jezik sa 50 dijalekata, znakovno pismo, ili akcente koji totalno menjaju značenje reči. Iznenađen sam da relativno malo lokalnih košarkaša ili trenera govori engleski, koji povezuje ovaj sport. Zato bi mi treneri, ali i stranci igrači, bili mrtvi bez prevodioca, koji ne staje…Ipak, nema velikih šansi za veću košarkašku komunikaciju u takvim uslovima.“
A gde je u takvom sistemu vaš Ćingdao?
„Protekle sezone smo bili sedmi u ligaškom delu, ali smo u plej ofu završili na devetoj poziciji. Sada je „lestvica“ umereno podignuta, cilj je, naravno, doigravanje, ali malo bolje mesto, recimo, osmo. Nemojte samo da od trenera očekujete „parole“ o finalima, titulama. Ali, ako smo nedavno angažovali Džordana Mikija, koji ima ime na evroligaškom nivou, postoje i ambicije.“
Pod budnim okom Vukoičića, kako u klubu, ali i letos u juniorskoj selekciji do 19 godina, nalazi se možda i naslednik Jao Minga.
„Sigurno je najtalentovaniji mladi igrač Kine, sa 218 sm, već je pod prismotrom skauta, a oprobaće se i na draftu. Na SP u Mađarskoj, uvršten je u drugu petorku šampionata. Kinesko tržište ne može da ostavi ravnodušnim američku profesionalnu ligu. Jer, ako je „mali Japanac“, Juki Kavamura sa 170 sm, svetsko NBA „čudo“ u dresu Memfisa, ne vidim razloga da ne bude zanimljiv i neki Kinez.“
Jeste i Vlada Vukoičić za srpsku košarku, ali, da se vratimo na početak – daleko od očiju…
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare