Svi su šerovali tu fotografiju. Ili makar, svi u svetu borilačkog sporta. Možda ste je dosad i videli, bez sumnje se radi o jednoj od slika koje su obeležile 2023. godinu kada je svet borbe u pitanju. O čemu se zapravo radi?

Sve tekstove iz Novogodišnjeg SK Paketića za 2024. godinu pronađite NA OVOM LINKU.

Fotka je zabeležena na meču muaj taija (tajlandski boks), koji je na legendarnom stadionu „Radžadamnern“ u Bangkoku organizovala promocija .

Muaj tai je sport bogate tradicije koji je, najprostije opisano, kik-boks u kojem su dozvoljeni udarci kolenima i laktovima. Taj sport je veoma poštovan širom sveta, ali kao što možemo da vidimo – vrlo surov.

Ko je momak na fotografiji i zbog čega je krvav kao statista u horor-filmu?

Priča je zapravo prilično neverovatna, a njen glavni lik ju je detaljno predstavio u velikom intervjuu za Sport klub. Onakav prizor zaslužuje da mu se posveti puna pažnja i da se ispriča od samog starta, zar ne?

Ako vas zanima muaj tai, pročitajte i:

Srbin u Bangkoku juri večnu slavu: Topićev intervju za SK

SK Fight

10. mar 2022 6

SK Fight

10. mar 2022 6

SK intervju: Srbin postao muaj tai šampion u srcu Tajlanda!

SK Fight

14. jul 2022 3

SK Fight

14. jul 2022 3

„Iskreno, nisam ni mislio da će ugovoriti borbu, već sam bio spreman da se vratim u Srbiju“, kaže 25-godišnji Stefan Dronjak, Kanađanin srpskog porekla, koji živi u Beogradu, ali se bori u Tajlandu.

Da, dosta je komplikovano. Zato je najbolje krenuti ispočetka.

Stefan Dronjak je odrastao u Kanadi – otac mu je Srbin, a majka Kanađanka. Stefanov dom je grad Najagara Fols – logično, u blizini je čuvenih Nijagarinih vodopada. Srpska zajednica u tom kraju Ontarija je prilično brojna i Stefan je odrastajući prisustvovao je raznim manifestacijama srpske dijaspore. Ipak, nikada nije naučio srpski jezik.

Kao dete počeo je da se bavi boksom, ali sa 15 godina ozbiljno pristupa kik-boksu. Vrlo ozbiljno. Napustio je roditeljsku kuću i uselio se u dom svog trenera još kao 16-godišnjak. Borio se širom sveta, a sa 19 godina prvi put odlazi u Tajland, gde ostaje osam meseci. Kao i kod mnogih zaljubljenika u borilački sport, dovoljan je bio samo jedan boravak u ovoj državi jugoistočne Azije kako bi se zaljubio u sve što tajlandski boks nosi.

„Izbila je pandemija i morao sam da se vratim u Kanadu. Tamo sam počeo da boksujem kao profesionalac. Boks je zabavan, novac je bio solidan, ali to nije ono što ja zapravo volim. Moje srce je naklonjeno kik-boksu i muaj taiju. Znao sam da moram da se vratim u Tajland i da se tamo takmičim“, govori Dronjak za Sport klub.

To se i dogodilo – Stefan se vratio u Bangkok, vežbao je i čekao sam da mu ugovore borbu. Međutim, veoma je teško u Tajlandu naći protivnike koji mogu da nastupaju u Stefanovoj kategoriji – do 76 kilograma. U pitanju je država koja proizvodi neke od najčvršćih boraca na svetu, ali je genetika ljudi sa tog podneblja prosto drugačija – mnogo su sitniji od „zapadnjaka“.

„Bilo mi je krivo jer ne mogu da nađem protivnika. Došao sam čak u Tajland i vredno sam trenirao – sve uzalud. Pristao sam da se borim i u kategoriji do 73 kilograma, što nikada ranije nisam radio. Bio je to očajnički pokušaj.“

Dronjak je bio voljan i da dodatno spusti kilažu, ali nije bio optimista. Kako kaže, već je kupio kartu da otputuje u Srbiju, kada je dobio poziv. Menadžeri su mu našli rivala – i to kakvog!

Tajlanđanin Pečmai je treći najbolje rangirani muaj tai borac u diviziji do 73 kilograma i odlučeno je da se sa Dronjkom sastane na legendarnom stadionu „Radžadamnern“. Radi se o kultnom zdanju, na kojem se borbe održavaju od 1945. godine i čija je istorija neraskidivo povezana sa razvojem ovog sporta. Kao brazilska „Marakana“ za fudbal ili „Medison skver garden“ za boks, na primer.

„Kada sam čuo ko mi je protivnik, nisam mogao da verujem. Pomislio sam samo – u redu, moram da promenim rezervaciju za svoj let. Gledao sam snimke i znao sam da je momak zaista, zaista dobar.“

Meč je održan 12. novembra prethodne godine, a razumljivo, Pečmai je u njega ušao kao ogrman favorit sa neverovatnim skorom od 71 pobede, 21 poraza i 2 remija. Dronjak je u svojih pet profesionalnih muaj tai borbi imao svih pet pobeda, ali nijedan od njegovih dotadašnjih rivala nije bio ni blizu Pečmaiju.

„Mislio sam da ću imati mnogo veću tremu, ali sam se pre svega osećao lagodno. Iskreno, bio sam veoma srećan. Razmišljao sam: ‘Ovo je neverovatno’, da li je moguće da se ovde borim? Baš me briga. Ne bitno da li ću pobediti, izgubiti ili remizirati, daću bukvalno sve što imam. Šta god da se desi, želeo sam da odem ‘na štitu’ i pokažem ljudima da mi je tu mesto“, kaže Dronjak.

Stefan je pred meč imao plan da što manje koristi „nožnu tehniku“. Ukoliko sa Tajlanđaninom krenete u razmene „kikovima“ – izgubićete. Zbog toga je Dronjak rešio da boksuje („Ako me on pogodi nogom, ja ću njega triput pesnicom“).

I krenulo je zaista dobro po Stefana, strategija je upalila. Prvu rundu je Stefan dobio prema mišljenju sve trojice sudija, a to su borci znali jer je bodovanje u RWC javno. U drugoj rundi je Pečmai je skroz promenio pristup. Počeo je da boksuje, ali šake su najjače oružje Stefana Dronjka. Godinama je njima zarađivao za život, budući da se profesionalno bavio boksom.

Zatim je Pečmai počeo sa udarcima laktovima. Nekoliko puta je majstorski pogodio i na nešto više od dva minuta i 20 sekundi do kraja druge runde, napravio je veliku posekotinu na čelu Stefana Dronjka. Baš veliku.

„Kakav je to lud osećaj kada ste posečeni… Dešavalo mi se pre da zadobijem posekotine u borbi, a da to ni ne znam. Perifernim vidom bih ugledao nekoga da je napravio zgađeni izraz lica i onda bi mi bilo jasno. Međutim, ovo je bilo drugačije. Kao da je neko pustio vreo tuš po mom licu. Iskreno, taj lakat koji me je otvorio, nije čak ni zaboleo. Ali onda, kada je vrela krv krenula da se sliva, bilo mi je jasno kakva je situacija. U jednom trenutku ništa nisam mogao da vidim od krvi. Kao u nekom filmu kada vam se sve zacrveni pred očima. Samo sam pokušavao da pogodim svoje udarce i to naslepo. ‘Možda ga pogodim’, razmišljao sam. Odgovoriću mu na svaki udarac. I tako sam krenuo da razmenjujem laktove sa Tajlanđaninom. Iz ove perspektive, to verovatno nije bio najpametniji potez, ali je svima bilo zabavno“, objašnjava Dronjak.

Do kraja runde Dronjak je, iako apsurdno krvav, uspevao bude više nego konkurentan. U više navrata je čak i izazivao protivnika da krene još jače. Udarci su „sevali“, a šorc Stefana Dronjka, koji je na startu borbe bio beo, ubrzo je postao skoro skroz crven.

Sudija je jednom prekinuo meč kako bi se krvarenje donekle zaustavilo. Borba je ubrzo nastavljena. Međutim, kada je drugi put zaustavio borce, bilo je jasno – lekari neće dozvoliti da se ovo nastavi. Meč je prekinut na 34 sekunde do kraja druge runde i zaveden kao tehnički nokaut u korist Pečmaija.

Stefan je odmah otišao u „bekstejdž“ kako bi mu se ukazala lekarska pomoć i dobro se seća o čemu je mislio dok su ga ušivali na licu mesta.

„Plašio sam se da će moj trener, stari Tajlanđanin, biti vrlo besan zbog mog nastupa. Ljutio se posle nekih borbi koje sam dobio, šta li će tek reći sada?! Ali kada se vratio, bio je jako srećan. Rekao mi je da sam pokazao srce i naterao protivnika, velikog favorita, da promeni strategiju i krene sa laktovima. Tako oni razmišljaju. Mnogi Tajlanđani pribegavaju laktovima samo ako gube jer tako mogu da vas poseku i da stignu do pobede prekidom. Rekao mi je da sam bio bolji čak i dok sam krvario jer sam pogađao kolena, laktove… ‘Pokazao si svima da te nije uzdrmao.’ Bili su ponosni na mene – čitav stadion. Svi su želeli da se slikaju sa mnom i shvatio sam da zbog takvih stvari nikada ne treba odustati, čak i kada ne deluje da ćeš uspeti. Uvek daj sve od sebe, isplatiće ti se“, rekao je Dronjak za Sport klub.

Kontraintuitivno, ovaj poraz je mnogo doneo Stefanu Dronjku. Ostavio je odličan utisak pruživši veliki otpor ogromnom favoritu, a šira borilačka javnost saznala je za njega. Najbitnije od svega, nastup u Bangkoku dao je samopouzdanje Stefanu, koji ima velike ambicije za nastavak karijere.

Sprema se za velika dela trenirajući u – Beogradu. Kako je Dronjak završio u Srbiji, tačnije u kik-boks klubu „Sinđelić“ na Voždovcu?

U Kanadi se sprijateljio sa Srbinom koji mu je oduševljeno pričao o radu u beogradskom klubu i velikim momcima koji tamo treniraju. Godine 2021. Stefan Dronjak dolazi u Srbiju prvi put kao odrasla osoba. Prethodno je Srbiju posetio samo kao dete, kada je obilazio rodbinu sa svojim ocem. Dronjak je ostao u Beogradu tri meseca i bio je oduševljen je svime što je video u „Sinđeliću“, pa je ubrzo odlučio da se doseli u srpsku prestonicu.

„Obožavam način na koji se ovde trenira. Dopada mi se i holandski kik-bokserski stil koji je ovde zastupljen, a ja volim da umešam i malo ‘svog’ tajlandskog stila. To je savršena kombinacija. Planiram da u budućnosti malo živim u Beogradu, a malo u Tajlandu“, kaže Stefan Dronjak.

„Sinđelić“ trenutno raspolaže fantastičnim „rosterom“ boraca. Najveće ime je, bez ikakve sumnje, teškaš Rade Opačić – zvezda promocije „Van čempionšip“ (ONE Championship). Tu su još Nikola Filipović, Gordana Stanković, Nikola Cvetković, Marko Petrović…

„To je i moj cilj – da se borim u promociji ONE, baš kao i Rade. Želim da probam muaj tai sa malim rukavicama. Otkad sam video te borbe, znao sam šta mi je životni cilj. Međutim, probao bih i kik-boks, ali možda i MMA“, kaže Dronjak.

Kako je bilo navići se na život u Beogradu?

„Postoje prilične razike u odnosu na Kanadu. Ovde može da se pije alkohol u svako doba dana, to mi je neverovatno. Obožavam hranu u Srbiji! Zapravo, možda je i previše dobra, moram da pazim. Uglavnom živim veoma mirno. Spavam, jedem i radim u sali – treniram, dajem časove… Čak i živim blizu dvorane. To je moj život. Nije mi dosadno, želim tako da živim. Lude stvari sam radio kada sam bio tinejdžer, sada mi nisu važne žurke“, zaključuje Stefan Dronjak razgovor za Sport klub.

Nikola Novaković (@nikolanvkvc)

Bonus video