Na stadionu JNA meč Partizan – Sarajevo prati Jordan Ivanović…

Skener 4. feb 20257:00 52 komentara
xMarkoxMetlasx xMNxPressx via Guliver Image

Postojala je jedna mladost puna radoznalosti, smeha, veselja... Muška populacija rođena, pedesetih, šesdesetih, sedamdesetih godina prošlog veka još uvek se odlično seća kako su provodili nedeljno poslepodne.

Naravno, uz radio i legendarnu emisiju „Vreme sporta i razonode” koja je prvi put emitovana 13. marta 1960. godine i trajala je sve početka nesrećnih ratova na prostorima nekadašnje SFRJ. Urednik neponovljivi Svetislav Vuković, sa svojim vernim saradnikom Predragom Kneževićem.

Povezane vesti

Voditelj emisije „Vreme sporta i razonode” Svetislav Vuković je ostao je upamćen kao rodonačelnik niza sjajnih emisija na Radio televiziji Beograd. Osim novinarstvom bavio se i poezijom koja je objavljivana u nekoliko knjiga. Napisao je i oko hiljadu tekstove za pesme raznih žanrova. Veliki hitovi i najpoznatije su svakako „Ljubav je samo reč” (Bisera Veletanlić), „Odiseja” (Leo Martin), „Maestro i violina” (Dragan Stojnić), „Kad bi znao da je sama” (Miki Jevremović)… Jednom rečju Svetislav Vuković je bio čovek sa viškom talenta za sve čega se u životu dohvatio. Legenda.

„Vreme sporta i razonode” je počinjalo nezaboravnim uzvikom Radivoja Markovića i njegovog čuvenog: „Gol, gol, gol”, izrečenog posle trećeg izjednačenja na utakmici Paragvaj – Jugoslavija (3:3) na Svetskom prvenstvu u Švedskoj 1958. godine. Zatim bi usledio džingl: „Ovaj je program kao torta, red muzike, pa red sporta, nikad ne izlazi iz mode vreme sporta i razonode”.

Ako bi utakmice počinjale ranije odmah bi usledila i sledeća najava: Radio Beograd prvi program, Radio Zagreb, Radio Sarajevo i Radio Titograd. Voditelj Predrag Knežević bi zatim u prepoznatljivom stilu nastavljao:

„Počinjemo kombinovani prenos utakmica fudbalskog prvenstva Jugoslavije. Širom zemlje, na svim stadionima, gde se igraju prvoligaške utakmice nalaze se i naši reporteri. Na stadionu JNA meč Partizan – Sarajevo prati Jordan Ivanović. Sa Grbavice u Sarajevu sa utakmice Željezničar – Radnički javljaće se Mirko Kamenjašević. U Mostaru Pod Bijelim Brijegom je Jovo Jovanović, koji će da posmatra duel Veleža i Osijeka. Sa gradskog derbija u Maksimiru Dinamo – Zagreb izveštavaće Ivan Tomić. U Skoplju je stadion Vardara krcat jer gostuje Crvena zvezda, a tu se nalazi i naš Marko Marković. Edo Peci će sa Poljuda raportirati šta se dešava u okršaju Hajduka i Slobode. OFK Beograd na Omladinskom stadionu na Karaburmi dočekuje ekipu Vojvodine. Reporter je Mijailo Kostić. U Titogradu se sastaju Budućnost – Olimpija. O zbivanjima na stadionu Pod Goricom će vas obaveštavati Budimir Bućin”.

Osim spomenutih i od reda majstora radio prenosa sa stadiona širom SFRJ su se javljali i doajen Radivoje Marković od kojeg je i krenula ideja za kombinovane radio prenose. Ostao je upamćen kao prvi radio komentator koji je stekao slavu „Od Vardara pa do Triglava”. Bili su tu još Miodrag Stoiljković, Milan Anđić, Zdravko Lipovac, Jovo Dimitrijević, Bato Kokolj, Željko Šoć, Zoran Đorđioski…

Svi oni su imali nešto karakteristično po čemu su ostali u sećanju. To su radili zavodljivo, sa ličnim pečatom, sa mnogo strasti i energije. Toliko ljubavi i emocija na jednom mestu. Njihovi glasovi su još u ušima i ostaju deo fudbalske istorije na ovim prostorima. Rečima su znali da verno opišu svaku šansu, gol, atmosferu sa tribina i svi su bez greške mogli da dočaraju šta se dešava na terenu. To je nezaboravno i ne može se platiti.

Mlađe generacije su, ipak najviše volele Ivana Tomića. Kao komentator bio je poeta, decentan, inovator, uveo je u prenose leksiku ulice, eksplozivan jezik, neobičan rečnik, citate, nove žanrove, a iznad svega je bio veoma duhovit.

„Bio je to Borotin let, za ocenu pet”, „Seda Partizan u avion kao novi šampion”, „Moca Vukotić, tata mata iz antikvarijata”, „Dževad Prekazi dobro gazi”, „Partizanova iglica, Klinčarski Nikica”, „Gol je dao Miloš Šestić Šele, Zvezdin Pele”, „Mila majko kako igra Janjanin Rajko”, „Protutnjala crna strela, to je bio Mitar Mrkela”, „Pitaju me zagrebački dečki, zašto ode Robert Prosinečki”… su samo neki od nezaboravnih njegovih komentara.

Jednom je na nekoj dosadnoj utakmici bez šansi, a kamoli golova, u pravoj uspavanki, Ivan Tomić u mikrofon zavapio:

„Ljudi, ova utakmica ja zanimljiva kao direktan prenos plime i oseke”.

Bio je reporterski genijalac!

Stadioni su u to vreme bili puni i svake nedelje su se igrale velike utakmice. Oni koji su ostajali kod kuće, jer su njihovi ljubimci gostovali, sedeli su u sobama i uz radio prijemnike slušali prenose, gledali u listiće sportske prognoze, a da ih ne bi „uznemiravale” supruge su slali u bioskop koji su bili prepuni dama. Ulice i kafane su bile puste. Bilo je mnogo i onih koji su sa sobom nosili i tranzistore i uz šetnju slušali vesti sa fudbalskih terena negde u nekom parku, ali i na izletištima.

Od tih prenosa proleteše decenije, a sa njima i mnogi životi. Većina od pomenutih radio reportera je odavno na rajskim nebeskim poljima. Treba im odati priznanje što su ulepšali mladost i detinjstvo mnogim generacijama, slobodno se može reći, milionima ljudi širom SFRJ. Vremeplov ih je odneo u prošlost, tamo gde je sve bilo lepše i prikladnije.

Iako sam već odavno ostario mladost me ne popušta. Što je bilo lepo preselilo se u uspomene. Kao neko ko je pripadao tom vremenu napisah ovu priču. U našim tunejdžerskim godinama fudbal je bio izuzezno važan, daleko važniji od svih partijskih sastanaka, sednica, kongresa. Malo je ko znao ko je predsednik Skupštine, ali su svi znali radio komentatore i sastave svih prvoligaša. Majka mu stara, vreme je da se podsetimo bezbrižne prošlosti i radio prenosa kojim se starije generacije ponose. Bez njih bi bivša Jugoslavija bila daleko dosadnija.

Bonus video

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare

Pošalji komentar Pročitaj komentare (52)

Najčitanije vesti - Skener

Najčitanije vesti

Najnovije vesti