Vasilije Micić i Filip Petrušev, dvojica važnih članova reprezentacije Srbije, karijeru će nastaviti van domovine. U prvi mah deluje čudno, ali zapravo – logično. I već je trend da se vrhunskim domaćim igračima u Srbiju – ne vraća.

Otkad su Crvena zvezda i Partizan postali platežno moćniji, konstantno se spekuliše o povratku onih najvećih imena. Neki su se i dogodili – poput Nikole Kalinića ili Vanje Marinkovića – ali mnogi su ostali u domenu teorije.

Novac jeste delom razlog u nekim slučajevima, ali sve što trenutno nosi život u Beogradu i Srbiji nije zanemarljiva stavka. Igra se za iste ili veće sume drugde – ali i bez pritiska i van senke političkih i društvenih tenzija koje danas u Srbiji prate i sport.

Marko Gudurić odabrao je Milano uprkos nadanjima navijača Zvezde, Nikoli Milutinovu se nije vraćalo u Srbiju, baš kao ni Vladimiru Lučiću, Alen Smailagić je na odlasku govorio o “negativnoj energiji” i “spoljnim faktorima koje je osetio u Srbiji”, a za Petruševa se spekuliše da je iz “privatnih razloga” odbio Zvezdu.

Micić u Hapoelu – OK, ali Petrušev u Dubaiju…

Druga ravan teme jeste – ako ne u Srbiju, zašto baš u klubove koji nemaju tradiciju uspeha u Evroligi?

Navodno, Micić je imao na stolu ponude i Zvezde i Partizana, ali se odlučio za Hapoel. Trogodišnji ugovor vredan 14 miliona evra, deonice kluba… Micić ima 31 godinu, već je osvojio dve Evrolige i bio MVP, oprobao se u NBA ligi, a ovo mu je verovatno poslednji veliki ugovor u karijeri. S tog aspekta, njegov potez je razumljiv, iako ostaje žal što ćemo ga gledati u jednom instant projektu umesto u velikanu poput npr. Real Madrida ili Olimpijakosa.

Vasilije Micić u Izraelu bio 24 sata: Odmah se vratio u Beograd

Davidovac: Oni su bili lice Zvezde, žao mi je…

S druge strane, Petrušev… Ima 25 godina, u zenitu je karijere i pred njim su najbolje godine. Ako su ga od Zvezde odmakle i druge priče koje nemaju sa košarkom veze, izbora je sigurno bilo. Da, ponuda Dubaija jeste verovatno bila najizdašnija, ali spominjao se i Fener i brojni drugi finansijski i te kako dobrostojeći klubovi. Uz sve dužno poštovanje prema Dubaiju i projektu koji se pravi u UAE, oni pravi košarkaški zaljubljenici voleli bi da jednog od nosilaca igre reprezentacije – pogotovo u godinama budućim – vide u klubu jačeg imena i tradicije.

Trend nevraćanja 

Uprkos nadi i želji publike, Micić i Petrušev nisu izabrali Beograd. Ne zbog manjka emocija, već viška svega drugog. Jer domaći teren više ne znači sigurnost. Već dolazi sa dodatnim koferima: pritisci, tenzije, očekivanja izvan sporta. U takvom ambijentu, ni komfor kuće i onog poznatog, ni baklje, ni pesme, ni transparenti nisu uvek dovoljni da pretegnu.

Nekad je dovoljno – samo igrati košarku.

Bonus video: