Košarkaši francuskog Metropolitena stigli su na mini turneju po Crnoj Gori. Ekipa koju sa klupe vodi Jure Zdovc, svojevremeno jedan od najboljih igrača planete, poražena je od Mornara u Baru sa 89:78.

Momci iz Pariza ostaju u Crnoj Gori, jer već u petak 11. decembra igraju odloženi meč sedmog kola drugog po rangu evropskog takmičenja protiv Budućnosti u Podgorici.

Budućnost i Metropoliten, su zajedno sa Unikahom obezbedili mesto u TOP 16 fazi Evrokupa, a poslednje kolo će dati odgovor na pitanje, da li će im se pridružiti Mornar ili Ulm.

Jure Zdovc nije bio zadovoljan izdanjem svoje ekipe u Baru.

“Nismo izgledali onako kako je trebalo na parketu. Prva deonica je bila posebno loša. Znali smo da Mornar ima ogroman ofanzivni potencijal, a mi smo radili sve što ne treba. Greškama u napadu smo omogućili rivalu mnogo lakih poena iz tranzicije, mnogo otvorenih pozicija za šut, a Barani su to umešno kažnjavali. Nekako smo preživeli prvo poluvreme, ostali u igri, ali je Mornar u nastavku imao mnogo više energije u oba pravca, pa je potpuno zasluženo stigao do pobede”, naglasio je Jure Zdovc za Sport Klub.

Pre utakmice, razgovarali smo sa jednim od omiljenih igrača sa prostora stare Jugoslavije o mogućnostima i krajnim dometima Metropolitena u sezoni koja je u toku.

“Uvek sam bio izuzetno ambiciozan i kao igrač i sada kao trener. Uvek sam težio vrhunskim ciljevima, pa isto to tražim i od svojih igrača. Zadovoljan sam što smo izborili plasman u TOP 16 fazu Evrokupa, u šampionatu Francuske imamo odličan učinak za sada. Međutim, sezona je izuzetno duga, pa je teško govoriti o krajnjim dometima. Od momaka koje vodim, tražim da svaki meč igraju kao da je biti ili ne biti, kao da je finale. Samo na taj način možemo da se umešamo u borbu za sam vrh u kvalitetnom prvenstvu Francuske, kao i za što bolji plasman u Evrokupu. Ponavljam, zadovoljan sam rezultatima koje smo ostvarili do sada, a raduje me što ekipa ima mnogo prostora za napredak”.

Zdovc je kao igrač branio boje Olimpije, Knora iz Bolonje, Limoža, Iraklisa, Tofaša, Panioniosa, Slovana i Splita… Sa ekipom Limoža, koju je tada vodio Božidar Maljković, osvojio je titulu klupskog prvaka Evrope 1993. godine. Sa Olimpijom je osvojio Jadransku ligu 2002. godine, dva puta je bio šampion Francuske, dva puta šampion Slovenije, u vlasništvu ima i tri trofeja u Kupu Slovenije, kao i titulu šampiona u Hrvatskoj. Sa Iraklisom je izborio plasman u Ligu šampiona.

Naravno, bio je nezamenljiv u reprezentaciji Jugoslavije, sa kojom je osvojio zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Argentini 1990. godine, srebro na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine, zlatnu medalju na šampionatu Evrope 1989. godine, a nema nikakve dileme da mu pripada i zlatna medalja sa Evropskog prvenstva 1991. godine, iako je pre odlučujućih mečeva, morao da donese odluku i saopšti da zbog sukoba u Sloveniji, ne može više da igra za državni tim.

Jure Zdovc – The Golden Slovenian

Hit the link to ? more about the latest great! #EUROLEAGUEUNITED

— Turkish Airlines EuroLeague (@EuroLeague) September 7, 2020

“Zadovoljan sam naravno igračkom karijerom. Igrao sam u velikim klubovima, jakoj reprezentaciji, osvojao sam trofeje kako na klupskom nivou, tako i na velikim evropskim i svetskim takmičenjima. Samim tim, jako je teško izabrati jednu utakmicu i reći, da to je bez ikakve dileme nešto najbolje što mi se dogodilo. Naravno, emocije uvek probudi finale protiv Benetona u finalu Lige šampiona, kao i Svetsko prvenstvo u Argentini. Ako baš moram da biram krunu igračke karijere, onda je to planetarna smotra u Argentini”, naglasio je Jure Zdvovc i nastavio:

“Mnogi na pobedu Limoža protiv Benetona u finalu Lige šampiona gledaju kao na veliko iznenađenje. To jeste bilo iznenađenje, ali je tada sve u košarci bilo drugačije nego sada, pa su iznenađenja i bila moguća. U ekipi ste mogli da imate dva stranca, pa su onda i uslovno rečeno manji klubovi, kao što su Jugoplastika, Cibona, Partizan, Limož mogli uz dobar rad i veliki broj talentovanih igrača da stignu do evropskog trona. Sada je to daleko teže, jer konkurentnost u Evropi zavisi od budžeta. Sa jedne strane imate finansijske gigante, koji u sastavu imaju po desetak vrhunskih stranaca, a sa druge strane, manje ekipe nastoje da budu konkurentne. Nekada uspevaju u tome, ali brzo ostanu bez najboljih igrača, koje kupe pomenuti giganti i sve kreće iz početka. Ali, ono što ostaje, nama, uslovno rečeno, manjim klubovima je da nastavimo da radimo, treniramo, da se borimo”.

Zdovc je nastavio sa izlaganjem:

“Iskreno, ne volim da pričam o dešavanjima na Evropskom prvenstvu u Italiji. Na kraju, odluka je bila moja, tačnije rečeno, ja sam je saopštio stručnom štabu i saigračima. To je trajalo kratko, vratio sam se kući, nemam medalju iz Italije, a objektivno, ona mi ne pripada jer nisam bio u timu do kraja takmičenja. Kasnije se sve raspalo i naravno da mi je žao zbog toga. S druge strane, neizmerno me srećnim čini činjenica, da je posle svih dešavanja na prostorima stare Jugoslavije, upravo košarka bila ta koja je uspela da utiče na normalizaciju odnosa”.

Sjajnu igračku, Jure Zdovc je zamenio uspešnom trenerskom karijerom. Bio je strateg Krke, Splita, Slovana, Iraklisa, Bosne, Olimpije, Sankt Petersburga, Gaciantepa, AEK-a, Cedevite, Metropolitena, a bio je selektor Slovenije i najbolji trener godine u Evrokupu – 2012. godine.

Osvojao je titule u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, dva puta je osvojio trofej u Kupu Hrvatske i tri puta u Kupu Slovenije. Sada želi da stigne, tačnije rečeno da se umeša u borbu za trofeje sa ekipom Metropolitena.

“Zadovoljan sam osvarenim rezultatima, rekao sam da sam izuzetno ambicozan bio i ostao, tako da u sezoni koja je u toku, zajedno sa igračima koje imam u ekipi imam vrhunske ciljeve. Želim da se borimo za trofeje u Francuskoj, te da dogurama što dalje kada je Evrokup u pitanju. Konkurencija je zaista izuzetno jaka, ali smo do sada pokazali da smo jaki i mi, pokazali smo da možemo da pariramo najboljim klubovima u Francuskoj, kao i najboljim klubovima u drugom po rangu evropskom takmičenju”, zaključio je Jure Zdovc.