Gost 26. epizode emisije "Sportlight" bio je potpredsednik Olimpijskog komiteta Srbije i bivši funkcioner FK Partizan Žarko Zečević. On je govorio o nekadašnjim košarkaškim igračkim danima, o upravljanju Partizanom i nizu drugih važnih sportskih tema sa kojima se susretao u karijeri.

Zečević je pre upravljačkog dela sportske karijere imao solidnu košarkašku karijeru, a za Sport klub je otkrio i kada je odlučio da taj sport nije za njega.

„Ja sam iz Kragujevca došao u Beograd. Moj otac je dobio službu u Beogradu i kada se preselio iz Kragujevca, ja sam ostao u Kragujevcu, igrao sam za Zastavu. Dobio sam poziv iz Partizana, tadašnji trener Ranko Žeravica je obavio razgovor sa mnom i prešao sam sa 17 godina u Partizan. Posle dva meseca treniranja, odigrao sam utakmicu u Kupu kupova. To je bilo moje vatreno krštenje. Iz tog perioda se pamti naslov u novinama ‘Zečević protiv Mekenzija’, on je bio izuzetno snažan i jak igrač. Kda smo igrali u Varezeu, imali smo Blagoja Jankovića centra… Ranko mu na poluvremenu kaže ‘uhvati ga, zadrži ga malo’. Na put smo išli autobusom uvek. U drugom poluvremenu sam ga ja ukrotio,bio sam klinac pun želje da igra„, rekao je Zečević i uporedio igranje košarke sa svim drugim organizacionim stvarima kojima se u sportu kasnije bavio:

„Lakše je igrati košarku. Kad izađete na teren osećate tremu, strah, motivaciju, ali kad počne utakmica zaboravite na sve. U ovom drugom, profesionalnom delu posla, vi u svakom trenutku razmišljate o nekom problemu, aktivnosti, ceo dan ste u žiži određenih događaja. Kada radite sa živim igračima, to je najosetljiviji deo sportskog rada. Treneri i sportski direktori su najviše opterećeni, ali svi ostali delovi od plata, nagrada, premija, smeštaja, organizacije njihovog života van terena, to pripada administraciji“.

Zečević je košarkašku karijeru završio u sezoni 1977/1978.

„Ranko nas je skupio na pripremama, ja dođem, trojica igrača Miško Marić glavom dodiruje obruč, Arsenije Pešić zakucava laktom, Boban Petrović glavom. Ja kažem ‘Zečeviću, pakuj se i idi radi nešto drugo, nije ovo za tebe’. I tako sam prestao, praktično. Nisam voleo da grejem klupu mnogo. Kad sam video kakvi su to igrači, nije mi krivo. Na vreme sam doneo pravu odluku. Moja karijera je bila relativno uspešna. Ne bih imao šta ni da dodam, ni da oduzmem“.

Zbog očevih poslovnih obaveza, a kasnije i zbog svojih, Žarko Zečević je obišao skoro ceo svet. Živeo je i u Kanadi koje se, kako kaže, slabo seća, ali i u Etiopiji koju pamti veoma upečatljivo.

„Ono što je karakteristično, kada smo se vratili iz Etiopije… Tamo su već Levi Štraus farmerke bile popularne, a to je tada u Jugoslaviji bila misaona imenica, tako da smo burazer i ja bili manekeni tih farmerki. To moje iskustvo iz Etiopije mi je pomoglo da neke stvari možda bolje razumem i shvatim. Tada je bila velika beda, mogli ste da vidite ljude na ulici kako umiru. To je bila carevina tada i onda za Božić odete kod cara, skupe se deca diplomatskog kora, sleti helikopter na travnjak, izađe Deda mraz i svima deli poklone. Pre toga car Hajle Selasije sa suprugom sedi na prestolu, ceo diplomatski kor prolazi u redu i pozdravlja cara. Moja majka je tada poljubila caru ruku, što je meni bilo jako neobično“.

Zečević po dolasku u FK Partizan imao mnogo posla kada je reč o stabilizaciji i svakodnevnom normalnom funkcionisanju kluba, a bilo je i sukoba sa generalima.

„Posle šest meseci gledanja okolo u klubu, ja sam skupio celu radnu zajednicu i rekao ‘ljudi, danas je vreme samoupravljanja, to znači sam upravljam’. I od tada prelazimo na pravu priču, da ne zvuči ovo sve pretenciozno. Ali, kada sam prešao u FK Partizan, predsednik Izvršnog odbora tada postaje general Zdravko Lončar, on je bio zamenik načelnika Generalštaba. Predsednik je bio Dragan Papović, bivši načelnik Državne bezbednosti Jugoslavije, on je izuzetan sportski radnik i čovek, pola svog života je posvetio Partizanu. Nenad Bjeković je bio trener, tada smo osvojili onu čuvenu Šajberovu titulu, kada nam je Šajber poništio prvenstvo, pola klubova se izjašnjavalo da neće da igra ponovljenu utakmicu, Svi su odigrali osim nas, izgubili smo prvenstvo i bili kažnjeni u sledećem prvenstvu, propustili smo dve Lige šampiona. To je jedan od najtragičnijih događaja u FK Partizan, da vas neko kazni da ne igrate Ligu šampiona. Mi smo tada apsolutno zasluženo osvojili prvenstvo. Kada bi me sada vratili na ono vreme, sada bih odigrao 20 ponovljenih utakmica i svaki put bismo dali jedan gol više“.

Nenad Bjeković je napustio klub i otišao u Nicu, a u Partizanu je ostalo mnogo članova generacije kojea je 1966. igrala finale Lige šampiona.

„Bilo je tu nekih novih ideja i stremljenja u fudbalu i tu dolazi do razmimoilaženja kako treba da se vodi klub. U tom periodu, posle šest, sedam meseci je došlo do jaza između toga šta bi struka trebalo da radi i šta bi ostatak profesionalnog stafa, uprave i ostalih trebalo da rade. Ta vojna lica dok su aktivni vojni službenici, sa njima je milina sarađivati. Kad odu u penziju, jedan veliki deo njih, pogotovo generali, ne mogu da se naviknu da nema više vojska i onih koji neće stajati mirno. Taj sukob koji datira od tada nije bio sukob pojedinaca, nego sukob koncepcija, sukob dve doktrine. Mislim da ovaj koncept koji je pobedio je boi ispravan jer je Partizan posle toga dostigao i prestigao Crvenu zvezdu i postao najjači klub na ovim prostorima“.

Žarko Zečević je u razgovoru sa Igorom Mikljom objacnio i zašto politika mora da se meša u sport, odnosno zašto sport ne može bez aktivnog učešća političara u njemu. Otkrio je ko su mu stalni prijatelji i kako je Partizan priredio oproštajni ručak za genseka Zvezde Vladimira Cvetkovića.

Da li je Mirko Marjanović uticao na rezultate Partizana i da li isti takav uticaj danas ima predsednik Srbije Aleksandar Vučić?

O uspesima, pravljenju modernog Partizana, ali i o ozbiljnim i stalnim pritiscima, od optužbi za nameštanje utakmice sa Romom, problemu sa navijačima, finansijskim istragama i još mnogo čemu.

Na sve ovo je odgovorio popularni Zeka bez uvijanja.

Kompletnu emisiju pogledajte OVDE: