Muški tenis ima novi motor – Janik Siner i Karlos Alkaraz. Sedam uzastopnih grend slem titula. Dva mlada lica. Rivalstvo koje već pravi istoriju. A šta se dešava sa ženskim tenisom? Da li još lutamo kroz eru bez jasnih junakinja? Ili ne gledamo dovoljno pažljivo?

Posle iznenadnog povlačenja Ešli Barti 2022. godine, ženski tenis ušao je u period haosa. Iga Švjontek jeste dominirala, ali su iza nje često bile teniserke koje su se tamo našle spletom okolnosti – i kratko se zadržale. Najbolji primer jeste Estonka Anet Kontavejt, koja je dogurala do drugog mesta, a da je u karijeri odigrala samo jedno grend slem četvrtfinale.

„Najviše nedostaje rivalitet. Ako pogledamo period pre deset ili petnaest godina, bilo je tu mnogo igračica iz vrha – sestre Vilijams, Šarapova, Voznjiacki, Jelena, Kuznjecova… i uvek se znalo da će od četvrtfinala biti fenomenalni mečevi”, rekla je Ana Ivanović za Sport klub i dodala:

“Sada to malo nedostaje. Često vidimo u finalima i polufinalima devojke koje su tu prvi put. To je nešto što nova generacija mora da ima kako bi ženski tenis ponovo postao popularan”.

NAJČITANIJE NA PORTALU SPORT KLUBA:

Drčelić otvoreno govorio o Miciću, Petruševu, Guduriću…

Zašto ne Beograd? Odluke Petruševa i Micića nisu čudne

„Metalac ne ispunjava uslov za Prvu ligu, nismo uz vlast i FSS!“

Đoković odmara u društvu hrvatske legende i predsednika UEFA!

Anina dijagonza deluje kao tačna. Finale Vimbldona završeno je 6:0, 6:0 – prvi put još od 1911. godine. Ali… da li je to cela slika? Jeste, nema baš takvog rivalstva kao što su Janik Siner i Karlos Alkaraz, ali već skoro tri godine zna se ko su glavne favoritkinje.

Arina Sabalenka ima 11 uzastopnih grend slem četvrtfinala, a takav kontinuitet nije postigao niko još od Martine Hingis.

U isto vreme kada su Siner i Alkaraz osvajali trofeje kao u transu, ženski slemovi imali su pet različitih šampionki. Po dva Sabalenka i Iga Švjontek, uz Koko Gof, Medison Kiz i Barboru Krejčikovu.

Gof i Krejčikova već su ranije osvajale slemove – i njihova nova pojavljivanja nisu iznenađenja, već potvrda klase. Krejčikovu su u međuvremenu kočile povrede. Jedina prava senzacija bila je Medison Kiz, ali ne i slučajna. Njena titula u Melburnu došla je na najteži mogući način – redom su padale Ribakina, Svitolina, Švjontek i Sabalenka.

Možda ženski tenis nema svoju verziju duela Siner-Alkaraz, ali konture stabilne elite tu su već tri godine. Harizma, mladost, iskustvo, kvalitet. I taman dovoljno iznenađenja da sve bude uzbudljivo.

Ženski tenis je u dobrim rukama.

Bonus video: