Intervjuisao nas je danas Stefan, kolega sa
francuske televizije. Bilo mu je zanimljivo kako smo opušteno posmatrali
polufinale dubla, gde su igrali jedan protiv drugog Zimonjić i Troicki. Mi
lagano pijuckamo kafu jer, ko god prođe – imamo finale, a tu je još i Novak u
singlu. Francuz je iz petnih žila navijao za Zimonjića, jer mu je partner
Lodra. Stefan, čovek iz zemlje sa takvom teniskom tradicijom, sa toliko velikih
šampiona, sada je srećan zbog finala dubla i gleda nas kao na nekoga ko nije
svestan šta ima. I verovatno je u pravu. Finala Novaka Đokovića i Nenada
Zimonjića za nas su nešto najnormalnije, sve ispod je neuspeh. Ali super je
biti razmažen…  

   I sad mogu da zamislim koliko će biti
konstatacija „stručnjaka“ da je ovo veliki Novakov neuspeh. Samo polufinale…
Da se ne lažemo, za njegove standarde i jeste, ali kontinuitet vrhunskih
rezultata morao je jednom doći na naplatu. Mnogo više od poraza brine povreda,
koja je deja vu. Vrlo slična
situacija kao u Sinsinatiju, tokom finala sa Marijem. Novak kaže da narednih
par dana verovatno neće ni uzeti reket u ruke, što znači da je Pariz pod
velikim znakom pitanja. I verovatno bi bilo dobro za Đokovića da zaobiđe
Ajfelovu kulu. Masters kup u Londonu – to je ono što Novak sad nišani.

   Nišikori? Svaka čast. Da je on za nijansu
slabije odigrao, Novak bi ipak danas pobedio. Ali Japanac je rešio i toga se
pridržava – da ceo svet sazna koliko moćno može da igra tenis.

   Danas su u švajcarskom fudbalskom prvenstvu
igrali Lozana i Bazel. Ne fatalno, ali ipak dovoljno zaražen bet virusom
odigrao sam na iznenađenje – da dobija Lozana. Ali, džepovi mi se nisu
popunili. Jer, danas je Bazel razbijao Lozanu. I u fudbalu i u tenisu. Federer,
dete grada Bazela nije imao problema protiv drugara rođenog u Lozani –
Vavrinke. Rodžerovi sugrađani nisu navijali kao što bi radili fanovi na
fudbalskim tribinama, ali nije bilo ni potrebe. I ova kulturna podrška značila
je da cela Švajcarska (osim možda Lozane) navija za boljeg.

   Dakle, sutra imamo 50% očekivanog finala u
singlu. Nema srpskog igrača, ali ga ima u dublu. Zimonjić i Lodra su
iskoristili devetu meč loptu i dobili Troickog i Dodiga. Viktoru je možda i
laknulo, jedva je uspeo da uhvati voz za Pariz (bukvalno). Ziki možda nikad
nije lakše stigao do finala jednog jakog turnira. Dva meča, četiri seta, 43
gema, dva i po sata na terenu. Nije loše biti svež za finale.

Author: Nebojša Višković