U VREME dok je vladao belim sportom, Novak Đoković nije bio „apsolutista“ ili „despot“, već kralj tenisa koji sa obe noge stoji čvrsto na zemlji. Realnost i objektivnost mu ne fale ni sada, kada je broj dva, sa tek 75 poena minusa iza Rodžera Federera i sa izglednim šansama da se vrati na tron već posle Olimpijskih igara.

– Nisam se tokom prošle godine budio svakog jutra i govorio sebi kako sam sjajan momak ili se divio sebi što sam broj jedan. To je, recimo, bio više osećaj nekog dubokog zadovoljstva. Živite svoj život znajući da ste pretvorili najveći san u stvarnost. Živim taj san od kako sam imao četiri godine – rekao je Novak za magazin uglednog brenda „Red bul“.

Dok su druga deca maštala o tome da budu astronauti ili vozači formule jedan, Nole je želeo da bude prvi na svetu u tenisu.

– Da, ali to nije bio samo običan san. Još kao jako mali shvatio sam to više kao kao neki cilj. Kao nešto za šta morate da radite da bi vam se i ostvarilo.

Svestan je Đoković da je izabrao najteže moguće vreme za ispunjenje tih ciljeva. Kad je imao 18 godina, Rodžer Federer i Rafael Nadal započeli su dominaciju kao retko ko pre njih. Od 28 grend slemova, u periodu od 2004. do 2010. Švajcarac je osvojio 15 titula, a Nadal 10.

– To čini moju satisfakciju još većom. Svestan sam da niko nije verovao da ću biti u stanju da nadigram Rodžera i Rafu. U tom smislu, ostvario sam nemoguće.

Neko vreme ni sam Novak nije verovao da može do trona.

– Znam da sam svojevremeno govorio da želim na tron i da osvajam grend slem pehare, ali nisam verovao u to. Samim tim, kad sam igrao protiv Federera i Nadala, nisam davao 100 odsto, jer nisam bio skroz ubeđen da mogu da ih dobijem. Previše sam ih respektovao.

Ipak, vremenom je sve došlo na svoje mesto.

– Nije se to dogodilo preko noći. Bio je to proces, i to dosta naporan. Shvatio sam da sam došao do tačke na kojoj sam morao radikalno da promenim sebe na profesionalnom planu kako bih zaista i došao na vrh.

Od svoje 20. godine, pa u narednih nekoliko sezona, mnogo toga je bilo drugačije kod Novaka.

– Znao sam da moderni tenis nije šou jednog čoveka. Angažovao sam u svom timu trenera, fizioterapeuta, nutricionistu, kondicionog trenera. Radio sam više, ali sam bio koncentrisaniji nego ranije. Promenio sam i raspored turnira na kojima učestvujem. Takođe, izmenio sam i navike u ishrani, a glutenska dijeta me je učinila stabilnijim na fizičkom planu, pa mi je i igra dobila na konstantnosti. Nisam se više borio sa upalama i alergijama, zbog čega sam pre toga odustajao sa takmičenja – zaključuje naš as.

STOP IMITACIJAMA
KOD navijača ste bili prepoznatljivi i po šaljivim imitacijama, pa su vam dali nadimak Džoker.
– U jednom trenutku cela ta priča je postala previše naglašena. Svako malo su me posle mečeva pitali da nekog imitiram, Nadala ili Šarapovu. Tad sam sebi rekao da je vreme da se sa tim prekine.

VESELOG SAM DUHA
UPRKOS odluci da se uozbilji vedar duh i dalje ne napušta Novaka.
– Isti sam momak kao i pre. Sve samo ne potpuno ozbiljan. Snimam i dalje lude reklame, šalim se sa prijateljima, to je deo mene. Ali šale koje zbijam ne treba da idu na štetu nekog drugog.

Author: Novosti.rs