Pokušavao sam u više navrata da prebrojim srpske zastave na tribinama. Nije mi nikada uspelo, ali bilo ih je više od pedeset, da bi posle meč lopte Novaka Đokovića i Viktora Troickog sve bilo u crveno-plavo-belom. Srbija je osvajač ATP kupa!

Bilo je to veče iz snova. Za četvrtfinale i polufinale atmosfera je bila inspirišuća, ali sada je i stadion bio pun – povoljan termin, sudar Đokovića i Nadala, ali nadasve veoma jaka želja Srba u Australiji da gledaju svoje sportiste uživo. Da ih gledaju, da ih bodre i da im stave do znanja koliko im je stalo. Lepšu nagradu od trofeja nisu mogli da dobiju – verovali su u nju, Vladan je od jutros dobio nekoliko poruka i poziva da se raspita ima li slavlja i gde. Rutinski ćemo mi tu Španiju…

Karte jesu bile rasprodate, ali mečevi su se gledali i u srpskim klubovima širom Australije, uz vatrenu atmosferu kako i dolikuje.

Pratio se tenis i po srpskim klubovima u Sidneju. #ATPCup pic.twitter.com/hdPUB1arWA

— Saša Ozmo (@ozmo_sasa) January 12, 2020

Tenis je individualni sport i nekima tako najviše odgovara. I to je sasvim u redu. Ali kod nekih momaka se žudnja za time da barem ponekad budu deo tima reflektuje na način na koji se to događa u reprezentaciji Srbije – kada jedan od najvećih tenisera u istoriji završi u suzama, onda je jasno koliko sve poprima veću dimenziju kada se igra u timu i za svoju zemlju. I bili su tim, na terenu pored njega i dok su se igrale karte – Novak Đoković, Dušan Lajović, Viktor Troicki, Nikola Ćaćić, Nikola Milojević, Nenad Zimonjić, tu su bili i Marjan Vajda, Marko Đoković i Hose Perlas.

Pre početka turnira Srbija nije važila za favorita uprkos tome što ima Đokovića u timu. Međutim, Dušan Lajović je pokazao veliko srce i veliko znanje, ostvario je veličanstvene pobede nad Ože-Alijasimom i Hačanovom, a u finalu se borio sa tvrdim, konstantnim Robertom Bautistom Agutom i nije izdržao.

Povezano

Nadal: Ljudi iz nekih zemalja ne razumeju tenis

ATP

12. jan 2020

ATP

12. jan 2020

Ništa zato, bio je tu Đoković, koji je prvo odradio svoj deo posla. Kako to zvuči lako kada kažemo “odradio svoj deo posla“. Dobio je Šapovalova i Medvedeva u mečevima koji su zahtevali emotivno, fizičko i mentalno testiranje sopstvenih granica, da bi u trećem okršaju u tri dana ponovo pobedio Rafaela Nadala (nemojte da se sekirate, biće poseban tekst o tom meču, ipak je to verovatno najveće rivalstvo u istoriji).

Šest pobeda ima Novak u singlu na ATP kupu, ali uz Lajovića, još jedan momak izneo je džinovski teret – Viktor Troicki. Dvaput mu je Gren slem četvrtfinale u singlu izmaklo za dlaku, bukvalno za dlaku, ali pre neki dan kada smo pričali poraz od Rusije u Dejvis kupu izdvojio je kao verovatno najteži poraz u karijeri.

Sada ga je naplatio, i to sa kamatom – prvo izvanrednom igrom u meču sa Francuskom, a onda i sada u odlučujućem dublu sa Španijom. Igraju dubl Novak i Viktor još otkad su bili deca. “Nismo specijalisti za dubl, ali nismo ni toliki autsajderi“, kazao mi je po dolasku u Sidnej.

Ne da nisu autsajderi, nego su Karenju Busti i Felisijanu Lopesu uzeli sedam gemova u nizu i manirom nekih od najvećih dublova svih vremena priveli su meč kraju, bez ikakvih trzavica.

Publika je imala svoje svetle i manje svetle momente. Najveći deo navijao je baš onako kako treba – bučno, strastveno, osećajući kada je pravi trenutak da se pogura. Bilo je i onih koji su ponekad prelazili granice dobrog ukusa, recimo silaženje niz stepenice pred početak poslednjeg gema, ali kao što je i Rafael Nadal rekao – oni su bili u manjini. Jeste Nadal prvo malo kiselo prokomentarisao da “ljudi iz nekih zemalja ne znaju kako funkcioniše tenis“ (zaboravio je na Dejvis kup u Madridu…), ali rekao je da je atmosfera bila fantastična i da su oni koji nisu pokazivali poštovanje bili u manjini.

I zaista jesu. Demografska slika navijača išla je kao što stoji na slagalicama, od 7 do 77, pa i više. Duša mi je bila puna gledajući emocije na njihovim licima i koliko im sve to znači. Zato im oprostite i ako su neki put preterali. Ne bismo to bili mi da se malo i ne pretera.

Hvala ljudi, nije loše što dođoh u ovaj Sidnej…