Ako je Nađa Komaneči sinonim za ženski rumunski
sport, onda je Ilie Nastase sinonim za muški sport u toj zemlji.

Nastase je prvi loši dečko belog sporta, čovek
koji je zadavao glavobolje protivnicima na terenu, još veće glavobolje
vlasnicima barova i lepim ženama, i jedan od pet tenisera koji u karijeri imaju
više od 100 ATP titula (uključujući i dubl i miks dubl).

Ilie je rođen 19. jula 1946. u Bukureštu. U
teniskom svetu se pojavio putujući sa zemljakom i dobrim prijateljem Jonom
Cirijakom. Oni su osvojili brojne titule u dublu i čak tri puta stigli do
finala Dejvis kupa, ali su sva tri puta poraženi (1969, 1971. i 1972.).

Prve uspehe u singlu postigao je 1969. kada je
došao do titule u Stokholmu pobedivši tada velike zvezde Tonija Rouča i Stena
Smita. Već sledeće godine, redovno je počeo da beleži dobre uspehe u singlu,
eksperti su ga rangirali kao šestog na svetu, a u međuvremenu je nastavljao da
dominira sa Cirijakom u dublu osvojivši Rolan Garos.

Nastase je nastavio da napreduje 1971. kada je
ušao u finale Rolan Garosa, gde je izgubio u četiri meča sa Janom Kodešom. U
decembru je osvojio prvi Masters. 1972. je osvojio U.S. Open pobedivši u epskom
finalu u pet setova Artura Eša. To je bio jedini turnir u to vreme na kome su
učestvovali aspolutno svi najbolji teniseri na svetu.

Reputacija je već bila stečena: bio je
neverovatno raznovrstan igrač. Umeo je da se brani do iznemoglosti i da izludi
protivnika takozvanim “mesečevim loptama” i lobovima, ali umeo je i da napadne
protivnika. Mogao je da miksuje servis volej i igru da osnovne linije sa podjednakim
uspehom. Kada god se lomio meč, on bi izveo nešto potpuno van protokola, nešto
što nikome drugome ne bi ni palo na pamet. I uvek bi mu uspelo.

Ali, nije imao samo reputaciju na terenu.
Originalni srcelomac ATP tura, Ilie je navodno spavao sa više od 1500 žena,
iako će vam on lično reći da je realan broj bliži cifri od oko 700, 800. Uvek
je pazio na izgled i na ponašanje, voleo je alkohol i provod, ali nikada toliko
da bi to uticalo na njegove nastupe na terenu. Inače, Nastase je prvi sportista
koji je potpisao ugovor sa Najkom i dobijao novac zato što nosi i reklamira
nečiju opremu.

1973. bio je prosto nezaustavljiv. Osvojio je
17 titula uključujući singl pehar na Rolan Garosu i dubl pehar na Vimbldonu.
Postao je prvi igrač sveta i dobio je sedam od osam mečeva u Dejvis kupu. Ponovo
je osvojio i Masters kup na kraju sezone i sa pet titula na tom turniru i dalje
je jedan od najuspešnijih učesnika završnog takmičenja sezone, na kome ima
mesta samo za najbolje.

Od 1975-1979. nastavio je sa solidnim igrama
ali već su se pojavile mlade zvezde kao što su Džimi Konors i Bjorn Borg. Sa
Konorsom je postao dobar prijatelj i često igrao dubl. Osvajao je titule, ali
nikako na Grend Slemovima. U Rumuniji je bio toliko popularan da je, i pored
toga što je otvoreno kritikovao komunistički režim i tražio promene, mogao da
se vrati kući kada god je hteo. Nadimak “Nasty”, što bi u nekom grubom prevodu
bilo “nezgodni” opisuje ga bolje nego bilo šta drugo.

Trudio se uporni Nastase i osamdesetih godina,
ali nije mogao da povrati staru slavu. Samo sa vremena na vreme pobedio bi
nekog dobrog igrača, kao što je bilo protiv Johana Krika u trećem kolu U.S.
Opena 1982. Odlučio je da se povuče 1985. sa 39 godina. Na njegovom teniskom
kontu je 57 titula, od čega su sedam Grend Slemovi. Probao je sa povratkom na
Čelindžeru u Dižonu 1988. ali nije uspelo. Ipak, i dalje je svugde rado viđen
gost.

Možda prestar za tenis, ali uvek mlad u duhu,
Nastase se kandidovao za gradonačelnika Bukurešta 1996. Iako nije uspeo, dokazao
je da vuk dlaku menja, ali ćud ne menja. Zabavljač i zavodnik, dobar, loš i
zao, ali uvek predan poslu, Nastase je primljen u tenisku Kuću slavnih 1991.
ali mu je verovatno draža od francuska “Legija časti” koju je dobio za
“impresivnu sportsku karijeru i spektakl koji je pravio na terenu”. Uz sve to,
napisao je i nekoliko romana na francuskom. Neponovljivi Ilie Nastase.

Author: BJ