Da li je odluka Lerija Stefankija da ga tera da „igra na procente“ označila kraj Endija Rodika?

Ne samo što više nije prvorangirani Amerikanac, već i ne izgleda više ko ima želju i ko bi mogao da napadne teniski vrh. Na kraju krajeva, on nije ni pravi Ej Rod. To je bejzbolaš Aleks Rodrigez. Da, i dalje će mu liti znoj pravo sa kačketa, i dalje će tu i tamo bljesnuti, ali se posle Madrida zaista može postaviti pitanje: ima li smisla nastaviti?

Rodik je bio čovek sa neverovatnim forhendom i još neverovatnijim servisom. I to je išlo, možda nije više bio prvi na svetu, ali je osvajao titulu, dve, tri godišnje, a 2009. je došao tako blizu Vimbldonu da bliže nije mogao da dođe.

Onda je Leri Stefanki odlučio da ga „ukroti“, da počne da igra na procente. Isto toliko, koliko mu se ta odluka isplatila sa Fernandom Gonsalesom, toliko mu nije uspela sa Rodikom. Uz svo poštovanje prema Italijanu i činjenicu da se ne snalazi na šljaci, on ne sme da izgubi od jednog Flavija Ćipole.

Rodik je i dalje neverovatan borac i sportista i verovatno samo on zna koliko ga ovi porazi bole. Ono što je verovatno najgore po njega je da se sada više niko ne boji kada je on sa druge strane. Više ni jedan meč nije dobijen u svlačionici.

Više nije ni u cvetu mladosti, pa je možda prekasno da se vrati starim ubitačnim metodama. OK, osvojio je Memfis ove godine, dobio Del Potra i Raonića, ali da li je to izuzetak koji je počeo da čini pravilo? Da li smo se oprostili od Ej Roda? Nadamo se da nismo, ali…

Author: Branislav Jocić