Šta možemo
da naučimo od Roda Lejvera? Hajde da saznamo…

Ljubitelji
tenisa šezdesetih godina prošlog stoleća imali su priliku da uživaju u umeću
Roda Lejvera na teniskim terenima. I danas se pamte njegove pobede, trofeji i
rekordi, a i najmlađi ljubitelji belog sporta znaju ko je ovaj gospodin. Veliki
je i broj onih koji se sećaju moždanog udara koji je Lejver doživeo pred
kamerama ESPN televizije 1998.

Čim se malo
oporavio, Lejver je lekaru u bolnici rekao „Nekada sam bio prilično dobar
teniser“, kao da je i sam sebe želeo da podseti na snagu svog duha i tela.
Desna strana tela bila mu je oduzeta, a govor nepovezan.

Jedinom
teniseru koji je u karijeri osvojio sva četiri Gren Slema u godini – dva puta,
saopšteno je tada da više nikada neće moći da drži reket i igra tenis. Čak ni
rekreativno.

Svedoci smo
da lekari nisu bili u pravu. 8. januara, ove godine, koja je na izmaku, Rod Lejver
izašao je na teren koji nosi njegovo ime u Melburn parku. Sa druge strane mreže
stajao je još jedan legendarni teniser – Rodžer Federer. Lejver je poneo opremu
koju je koristio i kada je pobeđivao, a Federer je naspram njega izgledao kao
vitez u sjajnijem oklopu.

Čovek koji
je doživeo težak moždani udar, koji je nakon toga ostao bez svoje voljene
supruge, dobio je jednu bitku – ponovo je bio na teniskom terenu. Tokom
humanitarnog događaja „Veče sa Rodžerom Federerom i prijateljima“, Lejver je
nanovo oduševio prisutne i pokazao da zna da igra i desnom rukom, koja mu je
bila oduzeta nakon šloga. Artritis je nagrizao zglob njegove „bolje“, leve
ruke, ali draž nije bila ništa manja. Dovoljno je bilo reći da je Lejver na
terenu.

Rod Lejver
bio je i ostao uzor mladim sportistima, ali on želi da bude i uzor starijim
osobama i da sa njima podeli svoja iskustva nakon duge i bolne rehabilitacije. Lejver
se sada bori za to da podigne svest kod starijih ljudi da se brinu za svoje
zdravlje, da se bave sportom i tako produže sebi vek i olakšaju starost.

Svi mogu da
budu Rod Lejver u svojim životima. Svi mogu da pobede bolest i prebrode teške
životne trenutke. To je ono što od njega možemo i trebamo da naučimo.

Author: Maja Todić