Grčka teniska porodična drama je dobila novi zaokret. Tata je opet uz sina. Ponekad karijera Stefanosa Cicipasa zaista podseća na rijaliti. Sukobi sa ocem i majkom, nikada preterani, ali uvek pred očima javnosti, odnos sa devojkom, španskom teniskom lepoticom Paulom Badosom, koji i oni sami potenciraju, sve to ljudi koji vole tu stranu vrhunskog sporta, doživljavaju u realnom vremenu.

Nova vest je da je Apostolos Cicipas ponovo u stručnom štabu svog sina. Iako je bilo mnogo polemika na temu koliko roditelji pomažu a koliko odmažu šestom teniseru sveta, krug je zatvoren.

Grk je početkom avgusta odlučio da proba bez tate koji je od malih nogu bio uz njega, ali to nije funkcionisalo i rešio je da ga vrati u stručni štab.

– Bez oca se osećam kao da gubim identitet kao teniser – objasnio je svoju odluku mlađi Cicipas na društvenim mrežama.

Kada je obelodanio da će probati bez njega da se izvuče iz krize rezultata, rekao je da će Apostolos samo biti sklonjen od očiju javnosti.

– Moj otac će uvek biti sa mnom. Čak i kada ga ljudi ne vide u loži, ostaće deo mog tenisa. Nemam nikakvu nameru da zamenim svog oca, niti da se udaljim od njega. Znam da ljudi vole da kreiraju glasine i polemike u nameri da unište bliskost sa nekim, ali ja se nikada neću odreći njega.

U želji da promeni nešto u igri, Cicipas je angažovao Marka Filipusisa koji je i ranije često sedeo u njegovoj loži, uz oca, ali predstavljao potpunu suprotnost. Dok je Apostolos stalno skakao, Mark je bio oličenje smirenosti. Međutim, ni angažman bivšeg finalista Vimbldona i Ju-Es opena nije doneo poboljšanje.

– Filipusis više nije deo mog tima – objasnio je Stefanos.- Želeo sam da radim sa pravim trenerom, ali smo se kretali različitim pravcima. Jednostavno nisam bio sposoban da se prilagodim metodologiji koju je Mark želeo da primeni.

Cicipas je odlično počeo godinu, igrao je finale Australijskog opena, popeo se na treće mesto na svetu, ali je kasnije utonuo u krizu. Samo jedna titula u 2023, i to skromna u Los Kabosu, pad na šestu poziciju, zaostatak za Karlosom Alkarasom, Holgerom Runeom, sada i Janikom Sinerom, najbolji je dokaz da njegov razvoj ne ide u dobrom pravcu, ali on još ne uspeva da nađe rešenje.

Poraz protiv Alkarasa na Rolan Garosu poslednji je protiv nekog ko je bolji od njega. Od tada gubi samo od slabijih rivala, od kojih su neki mnogo slabiji – protiv Džarija u Haleu i Pekingu, na Majorci od Hanfmana, na Vimbldonu od Jubenksa, u Torontu od Monfisa, u Sinsinatiju od Hurkača, na Ju-Es openu od Štrikera, na Dejvis kupu od Molčana.

Povratak oca je potez očajnika koji verovatno neće suštinski promeniti situaciju, mada će možda doneti neke bolje rezultate, jer gori teško da mogu da budu. Cicipasu treba pravi stručnjak, baš kao što je Novak Đoković postigao angažmanom Borisa Bekera ili Gorana Ivaniševića. Treba mu neko ko je osvajao najveće titule kako bi mu otkrio kako se to radi. Njegov otac nikada nije bio vrhunski teniser i to ne zna.

Bonus video: