Svađa koju su Nik Kirjos i Boris Beker preko društvenih mreža imali ovih dana, a u kojoj je Novak Đoković – ni kriv ni dužan – imao glavnu ulogu, mogla bi da otvori temu teniskog vremeplova.

Svadljivi Australijanac je prvo rekao „da bi Novak pojeo Pita Samprasa živog“, a kada ga je Nemac pitao „koji to on ima teniski kredibilitet da daje takve sudove“, dobio je sličan odgovor.

– Novak bi obrisao pod sa tobom – poslao je Kirjos Bekeru poruku podsetivši da su u njegovo vreme servisi jedva dostizali brzinu od 200 kilometara na čas, a sada je normalno da idu i preko 220.

Ali, da li je stvarno moguće porediti epohe u nekom sportu. Naravno, ne kao što Kirjos kaže, jer je logično da bi današnji asovi sa aktuelnim mogućnostima lako nadigrali nekadašnje u tadašnjim.

Jasno je da nije moguće, ali se može pretpostaviti. Prvo treba zanemariti brzinu igre u različitim periodima jer ona nije posledica ni talenta ni veštine, nego tehonologije. Kvalitet reketa je danas mnogo, mnogo bolji nego u ranijim decenijama. Drugo, svi igrači imaju svoje vrline i mane tako da nije teško pretpostaviti kako se takvi tipovi tenisera uklapaju na terenu.

Nema ni najmanje dileme da bi Novak bio gotovo nepobediv na betonu, kao što bi Nadal i u ono vreme bio favorit na šljaci. Iz prostog razloga jer su njihove igre idealne za ovakve podloge.

Ali da se okrenemo travi i Vimbldonu, jer je Kirjos tvrdio da bi Nole pregazio i Bekera i Samprasa, ikone ovog turnira. Đoković ima čak sedam titula na Vimbldonu, baš kao i Sampras, jednu manju od rekordera Rodžera Federera. Beker je i dalje najmlađi šampion ovog turnira u istoriji.

Nema dileme da bi Đoković obojicu deklasirao na šljaci, da bi na betonu imao mnogo veće šanse, ali kako bi bilo na travi. Verovatno mnogo teže.

Na primer, u prve tri decenije Open ere, od 1969, samo jednu titulu nije osvojio servis-volej igrač. Bio je to Andre Agasi 1992, i to u finalu protiv Gorana Ivaniševića. Tek je Lejton Hjuit 2002. ponovio njegov uspeh, a onda je Rafael Nadal pobedio 2007-08, da bi Nole i Endi Mari to uobičajili u narednoj deceniji.

Čak je i Bjern Borg, legendarni velemajstor sa osnovne linije, na Vimbldonu igrao servis-volej. Dakle u Bekerovo vreme, osamdesetih, kao i u Samprasovim devedesetim, bilo je gotovo nemoguće osvojiti londonski gren slem sa osnovne linije. S obzirom da Novak nema vrhunsku igru na mreži, verovatno ne bi bio tako ubedljiv kao sada.

– Đoković bi se snašao i adaptirao – smatra Ivanišević da je kvalitet njegovog pulena baš u činjenici da može da nađe rešenje za svaku situaciju.

U pravu je Kirjos da u to vreme servisi nisu izbacivali loptice kao danas, ali ih nisu izbacivali ni forhend ni bekhend. Čak je igra sa osnovne linije danas srazmerno više ubrzana u odnosu na servis, a to je postignuto povećanjem obima loptica za oko osam odsto. Naravno, podloge su znatno usporene i to omogućava duže poene.

Zato polako zamire klasična servis-volej igra. Ritern i pasing su mnogo dobili na brzini i jako je teško pobeđivati konstantnim jurišanjem na mrežu. To vreme je zauvek prošlo, ali heroje tog doba niko nema pravo da osporava, pa ni Kirjos.

Bonus video