Celu svoju karijeru – do samog kraja – Fabio Fonjini je važio za najboljeg italijanskog tenisera. A onda, taman kada je mislio da će se sigurno penzionisati sa takvim oreolom, došao je Janik Siner i potpuno ga gurnuo u drugi plan.

Italijanski odgovor na veliku četvorku – mlađi je dva dana od Novaka Đokovića, a devet od Endija Marija – sada uživa u penzionerskim danima i gostuje u raznim podkastima. Naravno, poređenja sa Sinerom su nezaobilazna.

Fonjini: Siner je „Švaba“, sve po pe-esu, Alkaraz je drugačiji

ATP

16. sep 2025 0

ATP

16. sep 2025 0

Rud: Alkaras i Siner brže udaraju lopticu od velike trojke

ATP

6. dec 2025 7

ATP

6. dec 2025 7

Nadal: Alkarasa i Sinera nema ko da pritisne

ATP

4. dec 2025 5

ATP

4. dec 2025 5

– Janik je najbolji na svetu, naravno da bih potpisao da budem on ako mi date papir. Ali i Janik bi voleo da razmisli da li da živi kao Fabio – ističe bivši broj 9, čiji je najveći uspeh u karijeri trijumf na mastersu u Monte Karlu. Na gren slemovima je najdalje otišao na Rolan Garosu. Jedno četvrtfinale koje je morao da preda Novaku Đokoviću bez igre 2011.

Potom objašnjava na čemu bi to Siner trebalo da mu zavidi.

– Šta je to što ja imam a Janik nema? Ja imam spontanost, veoma sam temperamentan. Ja kažem stvari direktno u lice. Ali teško je porediti nas dvojicu mi smo potpuno različiti karakteri – prenosi „Eurosport“ njegove reči u programu „Belve“.

Letos se penzionisao.

– Pratim sve što se dešava u tenisu, ali nisam igrao od tada. Delio sam teren sa najvećim čudovištima ove igre, stigao do devetog mesta što je bilo ostvarenje mog sna. Oni koji me vole, rade to jer me poznaju. Oni koji me mrze, znaju me samo sa terena, ali me ne znaju van njega.

Koliko je Fonjini bio problematičan i incidentan teniser, govori sledeći podatak:

– Mogao sam mnogo više da zaradim od tenisa, ali sam zbog temperamenta platio mnogo kazni. Tokom cele karijere sam ostao bez pola miliona evra, a najveću kaznu sam platio na Ju-Es openu, 96 hiljada.

Fonjinija je autorka intervjua uporedila sa Mariom Balotelijem, nekadašnjim fudbalerom Mančester sitija, Milana, Liverpula i mnogih drugih klubova. Sada igra za Đenovu a bio je 36 puta reprezentativac Italije.

– Znam zašto nas poredite. Obojica imamo vatren temperament i nismo maksimalno iskoristili svoje karijere.

Ono za čime verovatno najviše žali je što nije učestvovao ni u jednom osvajanju Dejvis kupa. Ove godine nije ni mogao jer se pre finalnog turnira penzionisao, ali smatra da je u prethodne dve imalo mesta za njega u reprezentaciji.

– Dejvis kup je ostao moj san. Zašto sam bio izostavljen? Ne znam, pitajte selektora Volandrija. Nikada mi to nije razjašnjeno iako se nisam ni sa kim svađao. Baš onog dana kada sam na Vimbldonu najavio penziju, on je sedeo za susednim stolom, ali nije imao hrabrosti da mi bilo šta kaže. Čak ni da mi čestita na karijeri.