Takmičarski kalendar za narednu sezonu objavljen je u sredu – nikada ranije. Prvi put je ATP tako rano, praktično se još zagreva i ovogodišnji beli karavan, obelodanio šta čeka njegove učesnike u sledećem izdanju.

A najteža etapa će – bez ikakve dileme – biti letnja, između Vimbldona preko Olimpijskih igara do Ju-Es opena. Najteža prepreka je u činjenici da se sledeće borbe za medalje održavaju na šljaci Rolan Garosa od 27. jula, što znači da će između londonskog finala i pariskog starta biti samo 13 dana.

Kakav će to napor biti za najveće asova nije teško pretpostaviti. Kada kažemo najveće – mislimo pre svega na Novaka Đokovića. Jer Nole će i dogodine biti jedan od glavnih kandidata za titulu na Vimbldonu a svi znamo koliku želju ima da osvoji olimpijsko zlato. Zato njega čeka pakleno leto 2024.

Međutim, nije to jedino iskušenje za najbolje asove, dakle i za Novaka. Dan posle olimpijskog finala počinje serija od dva mastersa 1.000 u Americi, Montreal pa Sinsinati.

Naravno, gotovo je nemoguće i zamisliti da će Đoković ili bilo ko drugi ko dođe do završnice u Parizu, odmah sutradan putovati u Kanadu, pa čak i sedam dana kasnije u SAD, ali jasno je da ko bude preskočio ova dva mastersa neće imati idealne pripreme za Ju-Es open. Drugim rečima, ako Nole uspe da osvoji zlato na Rolan Garosu, doći će na Flašing Medouz najverovatnije bez ijednog meča na tvrdoj podlozi.

Između Olimpijade i njujorškog gren slema su samo tri nedelje, ali to znači i treće menjanje podloge u roku od mesec ipo dana. Zaista veoma težak zadatak čeka najbolje svetske tenisere u narednoj sezoni. Zamislite mogućnost da Đoković i Rafael Nadal budu i dalje izjednačeni u borbi za rekord u broju trofeja na gren slemovima, pa zamislite kakav intenzitet igranja čeka obojicu.

Dodajte da se odmah posle Ju-Es opena igra grupna faza Dejvis kupa, pa shvatite koliko će naredno leto biti teško za najveće asove.

Osim uskakanja Olimpijade u kalendar, ostali detalji i vezi kalendara za 2023, ne donose mnogo promena. Još se ne zna koji će grad preuzeti termin u kome se ove godine igra Srpska open u Banjaluci. Ovo takmičenje je prethodna dva proleća održavano kao Srbija open u Beogradu, ali je vlasnik turnirske licence, Jon Cirijak, odlučio da je vrati a očigledno još nije odlučio gde će ga organizovati.

Kada su u pitanju ostali turniri, sezona počinje Junajted kupom koji je ove godine imao premijeru – nadamo se uz debi Srbije. Los Kabos je iz avgusta premešten u februar i služiće kao priprema za Akapulko.

Zbog Olimpijade su turniri tokom jula sabijeni pa se u istoj nedelji posle Vimbldona igraju Hamburg, Bastad, Gštad i Njuport. Inače i tokom Igara u Parizu održavaće se ATP turniri – u Atlanti, Kicbilu, Umagu i Vašingtonu – tako da ko ne želi ili ne može da se bori za medalje, boriće se za poene u ovim gradovima.

Lejver kup se narednog septembra igra u Berlinu, a još nije odlučeno koji će grad preuzeti Masters naredne generacije od Milana. Nije odlučeno ni gde će biti igran finalni turnir Dejvis kupa, jer Malagi ove godine ističe ugovor. Moskva je i dalje van kalendara, ali u tom terminu nema drugog takmičenja tako da ako se rat završi, možda se Kup Kremlja i vrati. Neće narednog januara biti ni dva uzastopna turnira u Adelejdu jer će jednu nedelju preuzeti još neimenovani australijski grad.

Dogodine će biti još jedan novitet – u prvoj nedelji Dejvis kupa, odmah posle Australijskog opena – paralelno će se igrati i jedan ATP turnir, u Monpeljeu.