Još u finišu 2022. godine Denis Šapovalov osetio je bol u kolenu, bol s kojim je dugo igrao, a onda je prošle godine prekinuo sezonu posle Vimbldona.
Put povratka za nekadašnjeg desetog tenisera sveta još traje. Ni prvi deo tek završene sezone nije bio idealan, ali malo-pomalo, nekadašnji polufinalista Vimbldona vraća se tamo gde pripada.
Najveća potvrda toga bio je Srbija open, gde je levoruki Kanađanin osvojio svoju drugu titulu u karijeri, pa je sada 56. na svetu.
Baš tokom turnira u Beogradu, 25-godišnji Šapovalov je za Sport klub govorio o teškom periodu koji je iza njega, o tome kako je prebrodio prepreke i kako gleda na budućnost.
Prošlo je tek tri-četiri meseca kako možeš maksimalno da opteretiš koleno. Koliko je sve to bilo frustrirajuće i koliko je teško bilo da ostaneš mentalno na pravom putu?
Jeste bilo teško. Povreda se dogodila u trenutku kada mi je išlo dobro i kada sam igrao mnogo mečeva. U finalu turnira u Beču, igrao sam izjednačen meč sa Medvedevom, i osetio sam bilo… Ono što je najviše bilo frustrirajuće jeste što sam i dalje mogao da igram, ali bi se bol pogoršavao u toku samog turnira. Imao bih neku dobru pobedu, ali ne bih mogao da je nadgradim.
Pokušavao sam dugo da igram s tim, ali skoro godinu dana nisam mogao da uložim baš sve od sebe ni na treninzima ni u teretani. Čak sam i u prvom delu ove godine radio mnogo rehabilitacije, mnogo jačanja te regije, ali sada mogu da ulažem maksimalni napor – pokušavam da ostanem zdrav, da mi koleno bude dobro.
U poslednja tri-četiri meseca smo videli da mi telo ima dobru osnovu, da mogu lepo da radim, i vidi se da sam konstantniji posle US opena, kao i da sam fizički komforniji u mečevima – uspevao sam i da igram po tri seta uzastopnim danima na istom nivou. Srećan sam zbog toga.
Osim sâm sebi, ko ti je najviše pomogao da ostaneš uporan i pozitivan?
Ceo tim kojim sam okružen je bio pozitivan, nekako su se starali o tome da guram dalje. Bilo je mnogo teških trenutaka, ali mislim da je najgore bilo za Mirjam (Bjerklund, švedska teniserka i Denisova verenica). S njom razgovaram o svemu, a ove godine je bilo mnogo razgovora u kojima nisam baš bio pozitivan, a ona je bila ta koja me je držala na pravom putu, davala mi i malo ’stroge ljubavi’.
Odajem joj priznanje, terala me je da guram napred. Njoj, ali i ostatku tima, ostali su uz mene i u dobru i u zlu – verovali su više u mene nego ja u sebe. Takva podrška pomaže i mnogo mi znači.
Pre nekoliko meseci si rekao da ti je teško da postavljaš ciljeve. Sada kad ti je koleno bolje, koji su ciljevi za narednu godinu?
Moram da nastavim da jačam celo telo, koleno pogotovo, da radim na izdržljivosti, tek sam počeo da se vraćam na nivo na kojem sam bio. Ako teniski budem bolji, biće i više napora i opterećenja za telo, tako da me čeka marljiv rad u pripremama i posle toga. Trenutno sam zadovoljan nivoom igre, osećam da sam u stanju da igram dobro u kontinuitetu. U tenisu ima mnogo uspona i padova, i drago mi je što sam na pravi način okončao sezonu.
Kada je o ciljevima reč, želim samo da nastavim da napredujem na ATP listi. I dalje je teško postavljati ciljeve – nedavno sam pokušavao da ostanem u top 100 i glavnim žrebovima za masterse i slemove. Sada je bolje, brzo se menja, ali teško mi je da odredim konkretan cilj.
Kakva ti je situacija sa trenerom sada, koji su planovi?
Odradio sam probnu nedelju sa Jankom Tipsarevićem u Bazelu. Počećemo da radimo zajedno u Dubaiju (na pripremama), pa ćemo da vidimo kako će ići. Bio je neverovatan teniser, mnogo ga poštujem, sećam se i kako sam ga kao dete gledao kad je igrao sa Novakom u Torontu (2012) – bio je to poseban meč i posebno sećanje za mene. Pametan je čovek, radujem se toj saradnji, već mi je rekao neke dobre stvari, još je rano, ali nadam se da možemo da ostvarimo odličnu saradnju.
Bio si deseti teniser sveta, igrao polufinale Vimbldona… Nakon što si prošao sve što si prošao, koliko više ceniš sve u karijeri?
Naravno da cenim mnogo. Kada sam bio povređen, postojao je veliki upitnik nad time da li ću se vratiti uopšte. Smatram da sam postigao mnogo u tenisu uzevši u obzir to koliko sam mlad.
Lično, rekao sam i timu i Mirjam – jedino što me inspiriše jeste da se vratim takvim rezultatima ili da budem bolji. Nije mi interesantno da gubim u prvim i drugim rundama, da tavorim između 50. i 100. mesta na svetu, to ne želim… Nadam se da ću se vratiti na taj nivo.
Kako bi opisao osećaj samopouzdanja u tenisu? Često te opisuju kao igrača sa visokim plafonom, ali ne tako visokim baznim nivoom igre, ne znam da li bi se saglasio s tom ocenom…
I da i ne… Ako pogledate moju karijeru, bio sam u top 20 skoro svake godine kao profesionalni igrač. Rekao bih da je moj nivo tu negde – bilo je povreda, drugih prepreka, išlo je gore-dole, tako je u tenisu. Osim onih baš najboljih, ostali imaju uspone i padove.
Teško mi je da ocenim kakav sam igrač, samo se trudim da budem što bolji. Ono što mogu da kažem jeste da sam agresivan igrač, moram da imam samopouzdanja da rizikujem – biće nedelja kada igram sjajno i nedelja kada ne igram dobro. To je normalno.
Bonus video:
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare