Novak Đoković iznenadio je tenisku javnost kada je objavio da će Dušan Vemić biti uz njega kao trener u Ženevi i na Rolan Garosu, ali to zapravo nije toliko iznenađenje.

Pre svega, Novak se ogradio i rekao da neće žuriti u poteri za stalnim trenerom, a Vemić je već povremeno bio uz Đokovića i na najvećim turnirima.

Uz Novaka i tadašnjeg trenera Marjana Vajdu, Vemić je bio na US openu 2011. i 2012, na Rolan Garosu 2012. i 2013, istih sezona i na Australijan openu, kao i na Vimbldonu 2012. Od tih sedam slemova, Novak je osvojio tri titule. Takođe, Vemić – koji živi u SAD – bio je uz Novaka u Majamiju 2016. godine, kada je u finalu pobedio Keija Nišikorija.

NAJČITANIJE NA NAŠEM PORTALU

Preminuo Damir Dokić

Novak otkrio trenera za Ženevu i Rolan Garos!

Pešić o nastupu Jokića na Evrobasketu: Pričaću s Bogdanom o svemu

Đoković naveo ključni razlog za kraj saradnje s Marijem

Ne samo na turnirima, Vemić je često bio uz Đokovića i na pripremama, tj. trening-blokovima.

“To je vrlo drag deo mog života, u pitanju je moj drugi trenerski posao. Noletu sam pomagao 2011. u Indijan Velsu, da bih u avgustu iste godine istovremeno počeo da radim sa Andreom Petković i sa Noletom. Nastavio sam azijsku turneju sa Andreom do kraja sezone, a sa Novakom sam zvanično počeo da sarađujem u januaru 2012. Vreme, momenti i turniri koje smo zajedno proveli bili su divni. Bio sam potpuno koncentrisan da pružim sve od sebe kako bih njemu i timu Đoković pomogao maksimalno, s tim što sam njima pomogao kao prijatelj i kolega i pre nego sam krenuo da radim zvanično. Bio sam presrećan što sam deo tog tima i što osećam da sam delić svega toga“, rekao je Vemić u intervjuu za Sport klub pre pet godina i dodao:

“Novak je, kao što svi znamo, sportista i teniser koji se ne rađa svaki dan – sve što mu se kaže primi na najbolji mogući način i odmah optimizuje. Kada bismo gledali sa strane, čovek koji ga prati to jednostavno ne može da razume koliko on brzo procesuira sve informacije, bez obzira na to koliko je trenutak važan. Odmah je iskoristi na najbolji mogući način. Stvari koje mi vidimo sa strane, on vidi isto na samom terenu, a svi znamo koliko je to teško zbog fizičkog i psihičkog pritiska u mečevima, posebno u onima u kojima se bori za titulu“.

Dušan Vemić – igrač, pa trener

Dušan Vemić rođen je 17. juna 1976. godine u Zadru. Tokom profesionalne karijere, specijalizovao se za dubl i bio poznat po izuzetno snažnom servisu. Njegov najbolji rang u dublu bio je 31. mesto na ATP listi (2008), dok je u singlu bio 146. (2003).

Selektor je Bili Džin King tima Srbije od 2020. godine, a najskoriji angažman na ATP turu imao je sarađujući sa Brendonom Nakašimom.

Bio je i trener čuvenom dublu Bobu i Majku Brajenu, deo tima Andree Petković, radio je i sa Kajom Kanepi i mnogim drugima.

U poslednjih nekoliko godina, Vemić je profesionalno angažovan u Sjedinjenim Američkim Državama, gde radi kao trener i savetnik u privatnim akademijama i individualno sa ATP i juniorskim igračima. Smatra se stručnjakom za tehnički napredak i psihološku stabilizaciju, naročito u radu sa emotivnijim igračima.

„Mislim da sam od početka bio vrlo pribran, to sam naučio od svog oca, koji je bio vojni pilot i instruktor letenja. Od njega sam naučio da budem dobar pedagog, onaj koji dobro sluša i pokušava da razume. To sam uneo u trenerski posao od samog početka. Kao treneri moramo da shvatimo da smo tu da pomognemo i da smo deo nečije životne priče i karijere“.

Trenerska filozofija Dušana Vemića

Po mom mišljenju, postoje dve vrste trenera. Oni koji kontrolišu po principu „ja znam kako treba, ti mene slušaj“. Iz te priče ne znam ko izlazi kao pobednik… Postoje sportisti koji se prepuste treneru i tako funkcionišu. Moja filozofija više podrazumeva „empowering“, nastojim da u našem profesionalnom odnosu pomognem sportisti da on nauči šta treba, kako treba, tj. da podelim sa sportistom svoju viziju zašto nešto treba da se radi. Sutradan će moći sebi na terenu da pomognu, a moći će i nekom drugom da pomognu ako se odluče za trenerski poziv. Moje viđenje jeste da trener, osim što je trener, mora da bude i mentor i psiholog i prijatelj, brat, otac… Jednostavno, najsrećniji sam kada se razumem sa svojim igračem, kada mi on ili ona veruju, onda se i postižu najbolji rezultati i proživljavaju se najbolji momenti.

Zainteresovan sam, mnogo čitam o psihologiji i o trenerskom poslu, ali pokušavam i da promenim svoje iskustvo kao čoveka koji se 20 godina profesonalno bavio tenisom, i kao igrač i kao trener. Svestan sam toga da ne znam sve, zapravo ne znam ni mnogo, ali trudim se da svakog dana učim i da ono što znam prenesem na najbolji mogući način. Moj posao jeste da nekoga drugog učinim boljim, svaki trener sa tim pristupom je pravi.

Bonus video: