Zamislite scenu: stojite na osnovnoj liniji, lopta leti prema vama brzinom od 60 km/h, a imate manje od sekunde da odlučite šta ćete uraditi. Hoćete li je udariti forhendom, bekhendom ili možda izaći na mrežu i završiti poen volejom? Upravo ta sposobnost donošenja brzih odluka — i kvalitetnog izvođenja različitih udaraca u tenisu — razdvaja iskusne igrače od početnika.

Tenis je sport u kojem jedan jedini udarac može promeniti tok celog meča. Rodžer Federer je jednom u intervjuu rekao da provodi hiljade sati na treningu samo da bi u meču imao izbor — da u svakom trenutku može odabrati pravi udarac za pravu situaciju. I upravo tu počinje priča o udarcima u tenisu — sa razumevanjem zašto svaki od njih postoji i kada ga koristiti.

Sve počinje jednim potezom ruke

Servis je jedini udarac u tenisu koji igrač izvodi potpuno sam, bez uticaja protivnika. Lopta miruje, teren je otvoren, a sve zavisi od bacanja i zamaha. Zbog toga mnogi treneri smatraju servis najvažnijim udarcem u igri — i teško im je protivurečiti.

Postoje tri osnovne vrste servisa:

Povezane vesti

„Tenisu je potreban treći čovek, kao što smo bili Đoković ili ja“

ATP

15. apr 2026 10

ATP

15. apr 2026 10

Beker o padu Cicipasa: Kad će da shvati da nešto mora da promeni

ATP

16. apr 2026 1

ATP

16. apr 2026 1

Hamad otkrio svoje novo oružje

ATP

16. apr 2026 0

ATP

16. apr 2026 0

„Srbija je uspavani džin! Stvorili ste Novaka, zašto ne fudbal?“

fudbalske vesti

9. apr 2026 9

fudbalske vesti

9. apr 2026 9

1. Ravni servis, koji leti najvećom brzinom i ide relativno pravo prema protivniku.
2. Slajs servis, koji skreće u stranu nakon odskoka i tera protivnika daleko van terena.
3. Kik servis, koji odskače visoko zahvaljujući jakoj topspin rotaciji i često se koristi kao drugi servis jer pruža veću sigurnost.

Profesionalci poput Novaka Đokovića kombinuju sve tri varijante čak i u okviru jednog gema, što protivniku otežava predviđanje gde će lopta završiti. Za početnike, ključna stvar kod servisa nije snaga, već tehnika bacanja lopte. Lopta treba da bude bačena tačno iznad glave, blago ispred tela. Ako bacanje nije konzistentno, ni udarac neće biti precizan — bez obzira na snagu koju igrač uloži u zamah.

Glavno oružje većine igrača

Forhend je u tenisu ono što je desni kroše u boksu — najjači i najčešće korišćeni napadni udarac. Izvodi se dominantnom rukom, sa strane tela na kojoj igrač drži reket. Za desnoruke to znači desnu stranu, a za levoruke levu. Forhend se koristi za napad na protivnikovu slabiju stranu, za stvaranje uglova na terenu i za završavanje poena.

Forhend je udarac koji prvi privuče pažnju gledalaca. Rafael Nadal je svoju karijeru izgradio na forhendu sa izuzetno visokom topspin rotacijom — lopta posle odskoka skoči iznad visine ramena protivnika, što je čini izuzetno teškom za vraćanje. Takva vrsta forhenda zahteva odličan rad nogu, pravovremenu rotaciju kukova i pun zamah iz ramena.

Amaterski igrači najčešće greše kod forhenda tako što udaraju samo rukom, umesto celim telom — što deluje kontraintuitivno. Teniski trener bi rekao da snaga forhenda dolazi iz nogu i trupa, a ruka samo sprovodi tu silu do reketa. Ko to jednom oseti na terenu, više nikada ne vraća loptu na isti način.

Strana koju svi izbegavaju, a ne bi trebalo

Bekhend se izvodi sa suprotne strane tela u odnosu na forhend. Postoji u dve varijante: jednoručni i dvoručni bekhend. Jednoručnim bekhendom elegantno vladaju igrači poput Stefanosa Cicipasa — on pruža veći domet i elegantniji pokret, ali zahteva izuzetnu preciznost. Dvoručni bekhend, koji koriste Đoković i većina savremenih igrača, daje veću stabilnost i kontrolu.

Mnogi rekreativci izbegavaju bekhend stranu jer im koordinacija na toj strani deluje neprirodno. Ali upravo zato kvalitetan bekhend postaje oružje iznenađenja — protivnik koji stalno napada vašu bekhend stranu očekuje slabu loptu nazad, a kada umesto toga dobije dubok i precizan udarac, gubi poziciju na terenu.

Istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Sports Sciences pokazalo je pokazalo je da igrači sa konzistentnim dvoručnim bekhendom prave u proseku 18 odsto manje neiznuđenih grešaka na toj strani u poređenju sa igračima koji koriste jednoručni bekhend. To ne znači da je dvoručni automatski bolji, ali za rekreativce koji tek grade igru, dvoručni bekhend obično nudi brži napredak.

Igra bliže mreži menja dinamiku

Volej je udarac u tenisu koji se izvodi pre nego što lopta dodirne podlogu. Igrač izlazi prema mreži, skraćuje protivniku vreme za reakciju i završava poen iz blizine. Volej zahteva brze reflekse, mekan dodir i dobro čitanje igre — jer jednom kada se nađete na mreži, nemate prostora za grešku.

Postoje forhend i bekhend volej, ali i smeč — udarac iznad glave koji se koristi kada protivnik pokuša da vas prebaci lob udarcem. Smeč je najagresivniji udarac u tenisu i gotovo uvek završava poen. Izvodi se sličnim pokretom kao servis, samo što igrač ne baca loptu sam, već reaguje na protivnikov lob.

Era igrača poput Pita Samprasa i Borisa Bekera bila je obeležena stalnim naletima na mrežu i dominantnom igrom na volej. Danas se ređe viđa taj stil, ali igrači koji umešno koriste volej i dalje imaju značajnu prednost — posebno na brzim podlogama poput trave i tvrdih terena u dvorani.

Potezi koji menjaju ritam

Svaki dobar teniser zna da meč nije samo pitanje snage. Lob — visoka lopta koja prelazi iznad protivnika koji stoji blizu mreže — spada u najkorisnija taktička oružja na terenu. Dobro izveden lob primorava protivnika da trči unazad, što narušava njegov položaj i otvara prostor za naredni udarac.

Sa druge strane, drop-šot (skraćena lopta) je udarac u tenisu koji zahteva izvanredan osećaj. Lopta jedva prelazi mrežu, pada blizu nje i skoro da ne odskače. Cilj je naterati protivnika koji stoji daleko iza osnovne linije da pretrči ceo teren — često bezuspešno. Drop-šot najbolje funkcioniše kada protivnik ne očekuje udarac, i obično se igra nakon serije dubokih i jakih lopti. Ova dva udarca rade kao par. Lob gura protivnika nazad, drop-šot ga vuče napred. Igrač koji ume da koristi oba drži protivnika u stalnoj neizvesnosti oko toga gde će sledeća lopta završiti. A neizvesnost je u tenisu možda najveći saveznik.

Odgovor na prvi udarac

Ritern (povratni udarac na servis) često se zanemaruje, ali predstavlja jedan od najtežih zadataka na terenu. Igrač mora da pročita smer, brzinu i rotaciju servisa u deliću sekunde i odgovori kontrolisanim udarcem. Andre Agasi važio je za najboljeg ritrenera u istoriji tenisa — stajao je znatno bliže osnovnoj liniji nego većina igrača, oduzimajući protivniku dragoceno vreme za pripremu sledećeg udarca.

Dobar ritern ne znači samo vraćanje lopte u teren. Agresivan ritern često menja odnos snaga u poenu — umesto da se branite, preuzimate kontrolu od samog starta. Na šljaci, gde lopta odskače sporije i više, igrači imaju nešto više vremena za kvalitetan odgovor. Na travi ili tvrdom terenu, gde servis leti brže, ritern zahteva kraći zamah i savršeno pozicioniranje tela.

Rotacija koja menja pravila

Svaki udarac u tenisu može se izvoditi sa različitim vrstama rotacije, i upravo rotacija daje udarcima specifičan karakter.

• Topspin rotacija, kod koje gornji deo lopte rotira unapred, uzrokuje da lopta nakon odskoka skoči više i dublje u teren.
• Slajs rotacija, gde donji deo lopte ide unazad u odnosu na pravac kretanja, čini da lopta ostane nisko posle odskoka i „klizi“ po podlozi.

Zašto je to važno za običnog igrača?. Topspin povećava sigurnost pri jakim udarcima, jer se lopta zahvaljujući rotaciji spušta u teren čak i kada je udarena velikom snagom. Slajs, pak, služi za usporavanje tempa, promenu ritma ili defanzivne situacije kada igrač nema vremena za pun zamah.

Kombinacija topspina i slajsa u toku jednog razmenjivanja udaraca zbunjuje protivnika jer mora konstantno da prilagođava svoju poziciju i tajming. Igrači koji vladaju obema vrstama rotacije imaju znatno širi repertoar i više opcija u svakom poenu.

Kako sve to funkcioniše zajedno

Udarci u tenisu ne postoje u vakuumu. Svaki od njih ima svoju ulogu u širem taktičkom planu. Servis otvara poen i uspostavlja prednost. Forhend i bekhend grade pritisak sa osnovne linije. Volej završava poen na mreži. Lob i drop-šot menjaju ritam i drže protivnika u nesigurnosti.

Tenis je sport koji nagrađuje raznolikost. Igrač koji ima samo jedan dobar udarac biće predvidiv, a predvidivost na terenu znači — poraz. Baš kao što šahista mora poznavati različita otvaranja, tako i teniser mora vladati svim udarcima da bi mogao da odgovori na bilo koju situaciju.

Za one koji tek počinju, prioritet je jasan: naučite pravilan servis, izgradite pouzdane forhende i bekhende, a zatim postepeno dodajte volej, lob i drop-šot. Ne pokušavajte da savladate sve odjednom. Svaki udarac zahteva vreme, ponavljanje i strpljenje. Kada taj repertoar postane deo vaše igre, udarci u tenisu prestaju da budu samo tehnički zadatak i postaju vaš lični način izražavanja na terenu.