Odluka Rafaela Nadala da se povuče iz Indijan Velsa, i to posle žrebanja, izazvala je pregršt negativnih reakcija, najviše među navijačima. Kukom i motikom je dočekan ovakav potez legendarnog Španca, uz brojne želje da se što brže penzioniše – od kritika da još igra samo kako bi zaradio što više para, da po svaku cenu želi da obori Novakove rekorde (kao da je to za sportistu nešto loše), da to radi zbog obaveza prema sponzorima i mnogo toga još uglavnog veoma negativnog.

A istina je potpuno drugačija i nju je najbolje objasnio Endi Mari, još jedan velikan koji muku muči sa željom da ponovo igra kao nekada ali mu to uopšte ne uspeva.

Nastavljena agonija: Nadal napustio Indijan Vels

ATP

7. mar 2024 54

ATP

7. mar 2024 54

Na pitanje u Dohi pre nekoliko nedelja, zašto je i dalje na terenu kada nije ni senka onoga tenisera koji je dva puta osvajao Vimbldon, jedini u istoriji odbranio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama i bio prvi na svetu, Britanac je odgovorio:

– Mnogo bivših igrača, među kojima i neki koji su mi bili treneri, rekli su mi da ništa ne može da zameni tenis kada se jednog dana karijera okonča. Da treba da igram sve dok mogu i dok uživam – objasnio je Mari a nije teško pretpostaviti da je takav savet dobio od Ivana Lendla.- Ako sada prekinem, gotovo je. Imam 36 godina, ne mogu da se vratim kada budem imao 40. Želim da, kada odlučim da završim karijeru, ne osećam nikakvo kajanje.

I baš tako razmišlja i Nadal.

Ništa najvećim asovima ne donosi takvo uzbuđenje kao takmičenje na najvećim turnirima. Ne kažu oni džabe da svi žive za to. Za vrhunskog sportistu nema lepše stvari od vrhunskog sporta, od andrenalina koji on donosi, od osećaja da si na vrhu sveta.

Nikakve pare to ne mogu da zamene niti su u tom trenutku bitne. Na primer Rodžer Federer je od tenisa zaradio oko 130 miliona dolara, a od reklama oko milijardu. U prvoj godini posle penzionisanja profitirao je oko 95 miliona dolara. A želeo je da igra sve dok koleno nije otkazalo. Zar je njemu bio potreban novac, kada je deset puta više zarađivao od svog brenda, ali je ipak tri puta išao na operaciju.

Baš zbog toga što je Mari rekao, jer ništa neće u njegovom životu da zameni tenis.

Isto važi i za Nadala. Zaradio je od turnira oko 134 miliona dolara, godišnje uzima oko 25 miliona od reklama. Manje od Federera ali dovoljno da ne mora da rizikuje zdravlje zbog para. Ali za nekoga ko je ceo život proveo na terenu, to je nezamenljivo. Forbsova procena je da je Rafina ukupna zarada nešto više od pola milijarde dolara. Pri tome ima razgranat teniski biznis sa više akademija širom sveta, i on ima veoma kvalitetan poslovni brend koji će mu donositi novac još mnogo godina.

Drugim rečima, para će biti dovoljno, čak i više od toga, ali tenisa još samo malo, na kašičicu. I više nikada. Zato se i dalje hvata za svaku slamku, samo da produži karijeru.

Primedbe navijača su i kako je mogao da igra u Las Vegasu a samo tri dana kasnije nije u Indijan Velsu. Pa to je dosta logično. Egzbicija sa pola gasa i mečevi na život i smrt na mastersu nisu isto. A i što ne bi mogao da obnovi povredu?

A i da je otkazao put u Las Vegas? Pa razočaranje bi bilo 100 puta veće. Svi oni gledaoci koji su kupili karte bili bi razočarani, jer bi izostao tako željeni spektakl. I Netfliks kao organizator bi bio veoma razočaran jer bi izostala veoma skupa i dugo planirana promocija. I Alkaras bi bio razočaran jer bi ostao bez pripremnog meča a i čeka sa puno nula. Baš kao i Nadal. Zato je bilo bolje da igra u Las Vegasu čak i ako je znao da nije bio spreman za Indijan Vels.

A primedba da je za velike asove bolje da se povuku dok su na vrhuncu nego kada ih povrede nateraju, takođe je prazna priča. Pit Sampras je otišao kada je bio na vrhuncu, osvojio je Ju-Es open 2002, i više nije odigrao nijedan meč. Federer je otišao izgubivši poslednji set u karijeri sa 6:0. Pa da li to Samprasa čini većim igračem od Federera? Naravno da ne. Kako god da završe karijeru, veliki asovi se pamte po onome što su postigli kada su bili na vrhuncu, a ne na kraju.

BONUS VIDEO