Da, svakako je nedostojno to što je poslednji set u Federerovoj karijeri “bagel” od 6:0 od Huberta Hurkača na stadionu na kojem je osam puta dizao pehar. Zaslužio je bolje.
Ipak, dva poslednja turnira pokazala su možda i najefektnije ono što je nas Federerom stajalo tokom većeg dela karijere: aura koja je zastrašivala protivnike i zbog koje je on verovatno čovek sa najviše setova dobijenih u svlačionici.
Na Garosu je dobio Istomina, Čilića i Kepfera, a onda je na Vimbldonu – izranjavan, kilav, na jednom kolenu i sa skoro 40 godina – izbacio Manarina (uz malo sreće), Gaskea, Sonega i Norija. Pa i Hurkač se dobrano stegao u drugom setu pre nego što je došao sebi.
Osim aure, tu je i Rodžerova sposobnost da igra va bank uspešno, čak i na nešto duže staze. U poslednjem meču sa Novakom, meču posle kojeg će pauzirati više od godinu dana, imao je 4:1 i 0-40… I to, kada Federer napada čim se odškrine i najmanji prozorčić, to je jedna od stvari koja je obeležila njegovu karijeru i napunila beznađem srca brojnih protivnika.
„Bio mi je to najgori čas u karijeri, tada sam shvatio da više ništa ne funkcioniše, razočaranje je bilo kao vatromet u mojoi glavi”, rekao je Rodžer o tom poslednjem setu sa Hurkačom.
Tada sigurno jeste peklo, ali kada se čovek odalji i sagleda širu sliku – stvarno je nevažno, u poređenju s planinom uspeha koju je gradio 24 godine.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare