Finale Vimbldona 2019. godine ostaće zabeležen kao jedan od najdramatičnijih mečeva u istoriji tenisa – imao je Rodžer Federer dve meč lopte na svoj servis, ali je Novak Đoković na kraju osvojio titulu sa 13:12 u petom setu.

U opširnom razgovoru sa Matsom Vilanderom, koji možete pročitati OVDE, dotakli smo se upravo i tog finala u kojem je Federer bio tako blizu, ali je Novak opet izašao kao pobednik.

Da li smatrate da je Rodžera izuzetno pogodio od poraz protiv Novaka u finalu Vimbldona prošle godine, kada je skoro savršeno izveo strategiju meča i bio statistički bolji igrač?

Teško mi je da poverujem da ga je iko toliko potresao i povredio kao Novak načinom na koji ga je pobedio u tom meču. Iako je bio bolji tog dana, odluke koje je donosio u ključnim momentima i realizacija kod odlučujućih poena stvorila je svu razliku – jer je u tim momentima Novak bivao 1.000 puta bolji igrač od njega. Rodžer je bio šokantan u taj brejkovima, dok Novak pri tom nije uradio ništa posebno, osim što nije promašivao.

Imao je dve meč lopte na svoj servis – gde je, po vašem mišljenju, Federer pogrešio?

Mi staromodni taktičari bismo mu preporučili da na travi, pri rezultatu 40:15 i Novakovom kraćem riternu, ide na to da udari forhend, ili ako Novak vrati uz liniju – da odigra duboku bekhend dijagonalu, što su laki udarci za Rodžera.

Ali šta ćemo onda sa time što je Federer upravo to i uradio na US openu i nije dalo željeni rezultat? To onda postaje taktička praistorija – jer, kako onda to da ponovi kada je to već uradio, a Novak odgovorio vinerom. I zato je Federer odlučio da uradi ono što je radio ceo meč i što je dobro funkcionisalo sve vreme, bez obzira na to što je to predstavljalo vrhunski rizik.

Ako je to moguće sagledati iz sadašnje perspektive, verovatno bismo mu rekli da ne bi trebalo da servira tamo gde je servirao, pa promašio prvi servis; da nije trebalo da priđe mreži na Novakov forhend… Ali, da li biste vi radije gledali Federera koji u toj situaciji ostaje na osnovnoj liniji i igra slajseve dok Novak napokon ne izađe na mrežu i on ga prođe pasing šotom? Svakako ne biste. I zato je tako teško reći šta bi bilo ispravno da je Rodžer uradio – ovo svakako nije bilo, jer mu na kraju nije uspelo…

Da li je to kod Federera bio pre svega momenat u kome je preovladala strast, a ne strategija? Novak je, po mnogima, vratio tu lopticu kao da ga nije bilo briga šta će uslediti…

Da, možda je tako izgledalo, ali je to svakako bio deo Novakove strategije. Možda bi sve to bilo najbolje opisati na način da je Rodžer na tom primeru pokazao teniskom svetu koliko je zapravo teško uraditi pravu stvar na teniskom terenu danas jer se sve odvija toliko prokleto brzo… Vi to nikako ne možete pravilno da percipirate sedeći u stolici, sofi ili na komentatorskom mestu. Na TV-u se stvari ne odvijaju tako brzo i mislite da igrači imaju vremena da urade nešto osmišljenije. Ako sedite pored terena, na mestu fotografa, sebi kažete – Bože moj, kako se sve ovo brzo odvija; a igrač je jedini koji može verodostojno da vam kaže da je negde krenuo da bi nešto pokušao da uradi, ali da su se stvari previše brzo odigrale i da je na kraju bio nemoćan. Rodžer je genije, ostvario je toliko toga sopstvenim načinom izbora poteza – pa mu se i tako nešto desi. Jer – onaj ko i radi, taj ponekad i greši – ali ako ništa ne radiš – nikada nećes ništa ni ostvariti.