Meč Janika Sinera i Eliota Spicirija prekinut je sredinom trećeg seta, kada se dvostruki uzastopni šampion vidno mučio sa grčevima. Oni koji nisu detaljnije upućeni u temu pitali su se – zašto? Kratak odgovor – zbog vrućine, ali kolika i kakva mora da bude ta vrućina da bi se meč prekinuo?

Australijan open godinama važi za grend slem sa najekstremnijim vremenskim uslovima. Zato organizatori danas koriste precizno definisan sistem za procenu opasnosti od vrućine, poznat kao Heat Stress Scale (HSS).

Od reportera Sport kluba iz Melburna

Umesto prostog merenja temperature, aktuelni sistem uzima u obzir više faktora u realnom vremenu: temperaturu vazduha, vlažnost, jačinu sunčevog zračenja i brzinu vetra. Merenja se obavljaju neposredno uz terene, a rezultat se prikazuje kroz skalu od 1 do 5, koja određuje kako turnir funkcioniše tog dana.

Kada se dostigne 5.0, igra se prekida

Na nivou 1 uslovi se smatraju normalnim.

Na nivou 2 i 3 preporučuju se dodatne mere hlađenja i češće unošenje tečnosti.

Na nivou 4 sudijski tim može da uvede produžene pauze između setova, najčešće u trajanju od deset minuta.

AUSTRALIJAN OPEN NA SPORT KLUBU:

Siner bio na ivici predaje, spaslo ga pravilo o vrućini!

(VIDEO) Đavo ušao u Bublika: E, tako on igra, kao budala

Iva Jović otkrila šta joj je Novak savetovao: Poslušala sam!

Alkaras dodao novog člana stručnom štabu

Na nivou 5, koji predstavlja ekstremni toplotni stres, prekida se igra na svim otvorenim terenima. Mečevi se tada ili prekidaju ili premeštaju u arene sa zatvorenim krovom, ukoliko je to moguće.

Odluku o aktiviranju određenog nivoa donosi glavni sudija turnira, na osnovu podataka meteorološkog tima i zdravstvenih preporuka. Kada se dostigne najviši nivo, pravilo se primenjuje automatski, bez obzira na fazu meča ili raspored.

Kako se Heat Rule razvijao kroz istoriju

Prvi ozbiljniji koraci ka regulisanju igre po velikoj vrućini napravljeni su krajem devedesetih godina. 1998. Australijan open uvodi formalnu politiku ekstremne vrućine, sa pragom od 40 stepeni, kada bi se igra prekidala.

Tokom ranih dvehiljaditih prag se postepeno spušta, a 2003. godine uvodi se i WBGT sistem, koji je uzimao u obzir vlagu i sunčevo zračenje, ali se u praksi pokazao kao nedovoljno precizan za teniske uslove.

Velike kritike pojavile su se 2014. godine, tokom turnira koji je obeležila višednevna vrućina iznad 40 stepeni. Tada je postalo jasno da dotadašnja pravila ne pružaju dovoljnu zaštitu.

Prelomni trenutak dolazi 2019. godine, kada je uvedena današnja Heat Stress Scale, zasnovana na savremenim meteorološkim i medicinskim kriterijumima. Taj sistem se od tada koristi bez većih promena i predstavlja standard na Australijan openu.

Bonus video: