„Na srpskom ćemo, pa ću popuniti na engleskom ako zatreba“, uz smeh kaže pre početka intervjua. Nije bilo potrebno – iako rođena u Los Anđelesu, Iva Jović odlično govori srpski i – što je za našu priču mnogo važnije – odlično igra tenis.

Već neko vreme se o njoj govori kao talentovanoj devojčici koja bi trebalo da uspe, a na US openu je pobedila Magdu Linet i potom u tesna tri seta izgubila od Jekaterine Aleksandrove.

„Rekao sam još i tada – možda bolje što je izgubila, da ne bude previše odjednom“, kaže nam Ivin otac Bojan, farmaceut.

Sa Ivinim napretkom nikuda se ne žuri, nema ni potrebe, ali ona je i posle Njujorka nastavila sa dobrim rezultatima. Uostalom, pobedama je i zaradila svoj vajld kard za Australijan open, da bi sada u Melburnu deklasirala Nuriju Parizas Dijaz u prvom kolu. Projektovana je na 171. mesto na WTA listi.

U intervjuu za Sport klub, 17-godišnja Jovićeva govori o najvećoj promeni koju treba da napravi kako bi parirala seniorkama, o teniskim uzorima i snovima, vezama sa Srbijom, svom karakteru.

„Glava mi se nije promenila posle US opena“

Za početak pitamo – koliko se život promenio posle US opena?

„Malo jeste drugačije kada se tako nešto desi, ali ja nastojim da ostanem unutar svog kruga ljudi i rutina“, pokazuje Iva i gestikulacijom kako je usredsređena samo pravo, „Ništa se previše nije promenilo kada je reč o treningu, a ni u glavi. Sve da bude isto, samo da napredujem“.

Kako tačno izgleda to „sve isto“?

„Treniram i živim u Los Anđelesu, tamo su sada požari, užasno je… Često sam i na Floridi, i tamo radim sa trenerom koji je pri USTA, ovde je sa mnom – Tom Gateridž. Mnogo je devojčica iz SAD s kojima treniram u Orlandu na kampusu. Nije lako kada sam daleko od kuće, ali fino mi je tamo – prionem na rad i to je to, bude super“.

Ozi Ozmo:

“Pri kraju sam, hoću da rodim dete; Siner? Kako drugima ne nađu?”

Sa trenerom Artura Fisa: Gledam ja tako Nadala u Rimu…

Novak: Mnogi imali predispozicije… Pametni Alkarazovi roditelji

Širokog osmeha, Jovićeva objašnjava da i dalje ne oseća nikakav pritisak.

„Ovde sam na turniru samo da vidim koji mi je nivo, ne očekuje niko nešto preterano od mene. U Njujorku je bio lep osećaj to što sam videla da mogu da igram sa ženama, da tu pripadam, pa onda da vidim koliko daleko mogu da stignem“, kaže Iva.

Osim iskustva, prošlogodišnji US open doneo je i izvesne uvide u to šta je potrebno kako bi se uspelo na najvišem nivou.

„Posle US opena sam razmišljala u stilu: ‘OK, sada počinješ malo više da igraš profesionalno, moraš još da se uozbiljiš’. Angažovala sam i fizioterapeuta, zove se Izi, počela sam još više da radim na tom fizičkom aspektu. Nadam se da ću još ojačati narednih godina“.

Umor je veći… Kakva je Iva Jović teniserka?

Dala nam je Iva pravi šlagvort za pitanje koja je najveća razlika između juniorskog tura i WTA rivalki.

„Po mom mišljenju, intenzitet same igre najveća je razlika. Sve juniorke su talentovane i fino udaraju loptu, ali moraš da budeš baš jaka fizički da bi se suprotstavila starijim igračicama. Kažem, posle US opena sam shvatila da mora tu da se napreduje. Kao da je drugi sport, posle profesionalnih mečeva umor je znatno veći. Zato moram da budem u boljoj kondiciji kako bih svaki dan mogla da igram takve mečeve“.

Sve se toliko brzo menja, pa detaljnih planova još nema.

„Sve zavisi od toga kakav mi ie rang i kako se osećam. Posle Melburna, verovatno ću malo da odem kući da se saberem. Onda mi predstoje turniri u SAD i Meksiku, pa Evropa kako se leto bude približavalo“.

Iako je u teniskim krugovima već i te kako znaju, mnogi gledaoci još nisu upoznati sa Jovićevom. Kako bi ona opisala svoj stil igre?

„Prvo što bih rekla jeste da želim rano da hvatam loptu i da tako vršim pritisak na protivnice. Mislim da treba da popravim prva tri udarca u poenu, da igram tu eksplozivnije, kao i ovo što smo spominjali – kondiciju“.

„Volim Srbiju, valjda ću uskoro upoznati Noleta“

Iva se nada da će ovog leta doći u Srbiju.

„Baka i deda me zovu, kažu: ‘Ivo, dođi, molim te’. Htela bih da dođem, prošle godine sam bila između Francuske i Vimbldona, bilo bi idealno tako opet“, kaže Iva i potom dublje zalazimo o priču o identitetu i osećaju pripadnosti:

„Ja sam rođena u SAD, tu su mi koreni, ali imam jaku vezu sa srpskom rodbinom i kulturom. Svakog leta sam išla na po nekoliko meseci, nije to malo vremena. Roditelji su se i potrudili da naučimo jezik. Srbija mi je draga zemlja, dragi su mi ljudi. Sad kad sam počela da igram profesionalno, lepo je što mogu da komuniciram i sa Srpkinjama i sa Amerikankama, onda imam malo veću zajednicu“.

Iva kao ličnost

„Rekla bih da imam mnogo energije i da volim da se zezam sa drugaricama. Volim da izlazim, ne da ludujem, već da se šetam. Super su ova putovanja, stvarno volim sve da vidim, da iskoristim ove prilike koje mi se ukazuju. Najviše volim da radim stvari, ne da gledam – da odem na plažu ili u park, volim akciju. Melburn je predivan, pogotovo ovaj deo kraj reke“.

Zajedno s tatom, Iva je bila na tribinama tokom meča prvog kola Olge Danilović, a sada su se i upoznale.

„Sad mi se javila posle meča, rekla mi je ‘bravo’, nadam se da će to biti fino prijateljstvo. To je i lepo na turnirima, širiš krug prijatelja“.

Kada smo razgovarali u Njujorku, Iva nam je rekla: „Imam selfi s Novakom, ali ne izgleda baš sjajno“.

„Još se nismo upoznali, valjda ćemo uskoro“, smeje se Iva.

„Super je kada se približavaš snovima“

U drugoj rundi rivalka će joj biti Jelena Ribakina – teže skoro da nije moglo, ali u tome i jeste čar.

„Ne mogu da zamislim kako će da izgleda, još nisam bila u toj situaciji, ali veoma sam uzbuđena. To je sjajna prilika za mene. Ona je fenomenalna igračica, hoću da se odmerim s njom. Videćemo kako će biti s emocijama, ali ja obično ne gledam gore u stadion, usredsređena sam na teren, svog trenera i na protivnicu. Probaću da sa takvim stavom uđem na teren“.

Iva još vrlo slikovito može da se seti svojih početaka i gledanja tenisa na televiziji.

„Kada sam bila mlađa i kada sam počinjala, maštala sam mnogo gledajući Novaka, gledajući Serenu i Venus… Sanjaš, a više je to onaj san koji neće da se ostvari, nego čisto zabave radi. Super je što sad vidim da se približavam tome“.

Belinda Benčič kao inspiracija

A da li se ikada tenis javi i – u snu, stvarnom?

„Mnogo sanjam, ali ne sećam se posle. Tata mi kaže da čak nekad i pričam u snu, ko zna šta se sve tu dešava“.

Za kraj, pitali smo Ivu ko joj je igrački uzor.

„Belinda Benčič. Volim njen stil igre. Deluje lako, i to kako se kreće i kako ulazi u teren. Veoma mi je inspirativna. Nije ona nešto posebno velika, a izvanredna je. Tako bih i ja htela da igram jednog dana“, zaključuje Iva za Sport klub.

Bonus video: