...stvarno važi ta priča o auri o kojoj su govorili brojni teniseri i teniserke tokom svih ovih godina.

Na Australijan openu, prostorije za igrače nalaze se na dva sprata u okviru same Rod Lejver arene.

Od reportera Sport kluba iz Melburna

Na prvom spratu su ormari gde se čuva oprema i nepregledan niz stolova za ručavanje. Hrana je raznovrsna i, kažu, izuzetno ukusna. Buka je ravna jednom prosečnom odeljenju nižih razreda osnovne škole.

Na drugom spratu je terasa, a gde je terasa, tu je i – „ekipa“. Kao na kućnim žurkama. I tu može da se poruči hrana, ali više onako za usput, da se gricka dok se ćaska.

Svi pogledi ka Rodžeru

Terasa je pravougaonog oblika, a unutar njega je još jedan manji pravougaonik. Svuda su stolovi, ponegde i kauču, a u samom središtu zbivanja sedi – Rodžer Federer sa porodicom.

Bele pantalone, crna majica, naočare za sunce. Nasmejan je, sa ženom i bliznakinjama. Moram da se osetim staro – pamtim ih sa TV ekrana kao bebe, a sada su devojke. Malo-malo, pa neko priđe. Svi tu i tamo bace pogled.

„No chats!“

Nije dozvoljeno fotografisanje, što je razumljivo kako bi se sačuvala privatnost igrača – svugde su pod okom kamere, dajte im mira u njihovim odajama. Ipak, žao mi je što nisam mogao makar tako da vam ovekovečim koliko je Rodžer opušten. Zarazno opušten. Što kažu današnji mladi – lagan.

AUSTRALIJAN OPEN NA SPORT KLUBU:

Mata za SK: Ko god ima šansu da gleda Novaka – mora da dođe!

Olga: Teško je, znam kakve ljude Partizan ima, tj. imao je…

Novak: Rekao sam Karlosu – autorska prava, očekujem procenat

„No chats!“ Razbarušena kosa, uperio je prstom u mene, nasmejao se i izgovorio navedeno. Nikada me niko šmekerskije nije odjavio za intervju nego sada Marat Safin. Sada je u malo drugačijoj ulozi, ulozi trenera Andreja Rubljova, ranije je uvek hteo da priča.

Produžio je direktno do Federera. Eh, kad se setim kako nisam spavao te 2005. i kako sam srčano navijao za Marata u polufinalu. Pobedio je, a posle dobio i Hjuita u finalu.

Heroji detinjstva

Tačno 21 godinu kasnije, eto Rodžera i Marata u neobaveznom ćaskanju. Izgrliše se kao najrođeniji, popričaše desetak minuta, a ja – konj od 37 godine – vratih se u bezbrižno detinjstvo. U međuvremenu, fotka se pojavila na društvenim mrežama:

Uživam i kao novinar, ali koliko bi tek taj dečak uživao na ovoj terasi kojom defiluju velikani ovog sporta. Svitolina jede na brzinu i odlazi trčećim korakom, nasmejana Džasmin Paolini zeza nekog od članova svog tima, Marija Sakari cupka u redu za hranu, a tu je i penzionisani Dijego Švarcman u širokim pantalonama i sa standardno vedrim izrazom lica.

Odoh malo tenisa da pogledam, baciću vam i narednih dana neki raport iz „središta zemlje“ na Australijan openu.

Bonus video: