Angažman Endija Marija za trenera, vratio je Novaka Đokovića u prognoze mnogih da će i dogodine biti kandidat za velike titule, ali ga mnogi i dalje zaboravljaju. Glavni argument ovih drugih najčešće je činjenica da najbolji teniser svih vremena ima 37 godina a da u sezoni na izmaku prvi put od 2005, nije osvojio nijedan ATP turnir - mada je pobedio na Olimpijskim igrama - kao i da je pao na sedmo mesto.

Međutim, oni najčešće zaboravljaju dve stvari. Prvo i najvažnije, Đoković je postigao ono što je najviše želeo – zlato u Parizu – tako da je sve ostalo bilo u senci te želje. Drugo, baš činjenica da je sve podredio olimpijskom trijumfu uticala je na njegove slabije rezultate na ostalim turnirima, kao i neki maleri. Kada se sagleda cela sezona, samo za Novakove poraze od Janika Sinera ne može se reći da imaju opravdanje. Sa svim ostalim nije takva priča, uvek je još nešto uticalo.

Poziv Mariju znači jedno – Novak u 2025. ulazi maksimalno

Tenis

24. nov 2024 13

Tenis

24. nov 2024 13

„Videlo se da Noletu nedostaje trener, Mari je doktor tenisa“

ATP

24. nov 2024 9

ATP

24. nov 2024 9

Da krenemo redom. Prvi poraz u 2024. Đoković je doživeo na Junajted kupu u Pertu. Novaka je u četvrtfinalu savladao Aleks de Minor, a srpski as je imao probleme sa povredom lakta. Naravno, to ne umanjuje značaj Australijančeve pobede ali donekle objašnjava zašto je Đoković prvi put u karijeri izgubio od De Minora.

Potom sledi prvi od tri ovogodišnja neuspeha protiv Sinera. Bilo je to u polufinalu Australijskog opena, Đoković je veoma loše počeo, lako izgubio prva dva seta a posle je bilo kasno. Samo dva meseca ranije, Nole nije iskoristio tri meč lopte protiv Italijana u Dejvis kupu, pa nije bilo teško pretpostaviti da je slaba igra u Melburnu posledica tog neuspeha iz Malage, ali to nije opravdanje.

Zatim na red dolazi predugačka pauza do Indijan Velsa. Čak pet nedelja, kao između dve sezone. Nole je hteo da čuva snagu za leto i seriju iskušenja na relaciji Rolan Garos – Vimbldon – OI – Ju-Es open, ali je možda i preterao a to je iskoristio Luka Nardi, tek 123. teniser sveta, za senzaciju u kalifornijskoj pustinji.

I opet duga pauza, Nole je preskočio Majami, došao u Monte Karlo sa samo jednom pobedom između januara i aprila. Taj nedostatak samopouzdanja je u polufinalu iskoristio Kasper Rud pobedivši prvi put Đokovića posle pet poraza u kojima nije uzeo set.

A onda dolazi onaj maler sa flašom koja mu je razbila glavu u Rimu, zbog čega je daleko slabije odigrao i duel sa Alehandrom Tabilom na Foro Italiku i u Ženevi sa Tomašom Mahačom. Nole je bio neprepoznatljiv u tim duelima, videlo se da je napravio ogroman korak nazad i taman kada je počeo da hvata zalet na Rolan Garosu, morao je na operaciju meniskusa.

I ponovo ogroman korak nazad. Sve do početka Vimbldona nije ni bilo sigurno da će igrati i pravo je čudo da je došao do finala gde ga je Karlos Alkaras nadigrao. Ali Đoković je i tu imao opravdanje, četiri nedelje posle operacije i bez pravih priprema nije ni moglo bolje. I samo finale je bilo ogroman uspeh.

O zlatnoj medalji se sve zna – kao i mnogo puta ranije, kada je bilo najvažnije, Đoković je bio najbolji. Taj toliko sanjani san ostvario je u fenomenalnom duelu protiv Alkarasa. Samo četiri nedelje posle poraza u Londonu, vratio mu je punom merom.

Na Ju-Es open je došao potpuno ispražnjen, bez mečeva i van forme, što je Aleksej Popirin odlično iskoristio. A onda ponovo dolaze na red dva poraza protiv Sinera za koje nema nikakvo opravdanje. Italijan je bio bolji u finalu mastersa u Šangaju. Samo nekoliko dana kasnije, sličan ishod je bio i na egzibiciji u Rijadu, a ni za taj poraz ne postoji nikakvo opravdanje.

Kao rezime može da se podvuče da je samo jedan teniser bio stvarno bolji od Đokovića u godini u kojoj je imao toliko problema. Čak i da Siner i u 2025. bude dominantan kao u 2024, biće tu dovoljno prilika za Novaka da se ponovo popne na neko od šampionskih postolja najvećih turnira. Pogotovo jer Italijan još uvek dominira samo na betonu, dok je na ostalim podlogama još daleko od maksimuma.

BONUS VIDEO