Prošle godine je donja polovina žreba bila otvorena, ove je još otvorenija, ali to je nešto na šta treba da se naviknemo u teniskom svetu posle Velike trojke. Prošle godine priliku je iskoristio Kasper Rud, a ko će to učiniti ove godine?

Holger Rune – Fransisko Serundolo: Za mnoge je upravo Danac favorit broj jedan da završi u finalu. Igrao je finala u Monte Karlu i Rimu i ne plaši se velike pozornice. Dosad je samo jednom igrao grend slem četvrtfinale, prošle godine u Parizu, ali sudeći po njegovom mentalitetu, nije mu problem to što nešto predstavlja neistraženu teritoriju.

„Vreme će pokazati mogu li da osvojim turnir, ali ja verujem da mogu. Dosad nisam potrošio mnogo energije i mislim da mogu da igram još bolje“, smatra 20-godišnji Danac.

Problem bi mogao da mu predstavlja Serundolo. Em što Rune dosad ne igra na najvišem nivou, em što je Serundolo pun samopouzdanja posle pobeda nad Munarom (klasičnim šljakašem), Hanfmanom (u životnoj formi) i Fricom (deveti nosilac). Munja u forhendu i odlično kretanje s obzirom na to da je odrastao na šljaci, mogli bismo da vidimo uzbudljiviji meč nego što mnogi očekuju.

„Biće luda atmosfera protiv Holgera, on zna kako sa publikom. Sjajan je igrač na šljaci, ali verujem da imam šansu“, kaže 24-godišnji Argentinac.

Nikolas Đari – Kasper Rud: Posle nekog perioda izgnanstva, Čileanac se ove godine vratio prvo na mala vrata, a onda i na velika – titulama u Santijagu i Ženevi. Prošle nedelje u Švajcarskoj pobedio je upravo Ruda.

„Uslovi su drugačiji, ali ono što ja radim mora da bude isto – da nametnem svoju igru i da mu ne dozvolim da koristi forhend koji mu je glavno oružje“, kaže Đari.

Norvežanin ima vrlo lošu sezonu, ali na Rolan Garosu se oseća najkomfornije. I Cepijeri i Džang uzeli su mu po set, a Đarijeva kombinacija servisa i forhenda može da oduzme vreme Rudu, koji želi da protivnike uvuče u svoj ritam i da ih postepeno melje.

„Čini mi se da je i meč u Ženevi mogao da ode na moju stranu. Nadmorska visina ovde nije tolika i nadam se da će to malo usporiti loptu“, ističe Rud.

Grigor Dimitrov – Aleksander Zverev: Nije Rolan Garos tradicionalno najbolji slem za Bugarina, ali svojom raznovrsnošću može dobro da se prilagodi svuda. I ne odustaje od najviših snova, iako mu skoro niko više ne daje šanse da može da ih ostvari.

Zverev je nepredvidljiv otkad se vratio posle teške povrede, ali sada je dobio Tijafoa i u Parizu pokazuje pozitivne znake – visok procenat prvog servisa, nešto agresivniji tenis i veće samopouzdanje na forhendu.

Tomas Ečeveri – Jošihito Nišioka: Argentinac, koji je reket u ruke uzeo inspirisan Novakom Đokovićem, karijeru je gradio postepeno, prvo se putem čelendžera popeo na ATP listi, zatim mu je bilo potrebno nešto vremena da se prilagodi na viši nivo, a sada mu već potpuno pripada. Toliko, da su malo koga iznenadile njegove pobede nad Aleksom de Minorom i Bornom Ćorićem.

„Za mene je ovo ostvarenje sna, radio sam za ovo otkad sam bio dete. Mnogo je emocija, ali moraću da se smirim, nije gotovo“.

Dosad nije izgubio ni set, već je obezbedio proboj u top 40, a sada ga čeka Nišioka, još jedan ratnik koji može da trči do iznemoglosti. Sa 21 godinom je imao rupturu prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, ali nije odustajao i napravio je sasvim solidnu karijeru.

Iako je iskustvo u ovakvim situacijama na strani Japanca, Ečeveri je u naletu i favorit je za plasman u četvrtfinale.

Dakle – dvostruki slem finalista, čovek koji je već dugo tu i ima jedno slem finale, mlada zvezda u naletu, oni iskusni i oni mlađi sa istim snovima, te totalni autsajderi, što opet ne mora ništa da znači…

Tek će da se zakuva u ovom delu žreba, možda pred četvrtfinale budemo imali sliku koju niko ne očekuje.

Ko je vaš favorit da se dokopa finala?