Već 136 dana Rafael Nadal je penzioner. Reket je okačio o klin posle poraza od Botika van de Zandšulpa na Dejvis kupu u Malagi u novembru.

– I još ga nisam uzeo u ruke – priznao je španskom „Asu“.

Nadalova reakcija sa Realove utakmice postala hit na internetu

fudbalske vesti

2. apr 2025 1

fudbalske vesti

2. apr 2025 1

Prilika za razgovor sa jednim od trojice najboljih tenisera svih vremena bila je njegova poseta Madridu, povodom nekog predavanja na temu sporta i zdravlja. Na pitanje jednog od prisutnih „kako se oseća posle tenisa?“, samo se nasmejao:

– Izgubio sam takmičarski instinkt i to me ljuti. Igram golf ali nisam tako koncentrisan. Ne razumem igranje bez cilja, osim da vam telo bude u dobrom stanju. Tokom teniske karijere uvek sam bio više takmičar nego pobednik. Uvek mi se više dopadalo da se takmičim nego da pobeđujem. Posle toliko godina, kada se povučeš, dođe do perioda u kome se telo i glava zaustave. Ali u poslednjih nekoliko nedelja već se osećam koncentrisanijim. Penzija mi nije loše pala, dobro je podnosim.

Baš zato što mu je uvek važnije bilo da se takmiči nego da pobeđuje, kaže da nikada nije mnogo obraćao pažnju na statistiku:

– Nikada nisam imao veliki ego. Nikada nisam mnogo razmišljao o svojim brojkama. Za mene je najveća satisfakcija bila da sam dao sve što sam mogao da dam. Opcija da se vratim kući svestan da nisam pružio maksimum nije postojala za mene. Uvek sam se smireno vraćao svestan da više nije moglo. Pobede ili porazi su okolnosti koje se ne mogu kontrolisati.

Pričao je i o svojim trenerima.

– Moj stric Toni me je trenirao od treće godine. Posle su se priključili i drugi i takođe bili od ključnog značaja. Moja porodica nikada mi nije stvarala presiju. To mi je posle pomoglo u trenucima velikog pritiska.

Karijera mu je bila ugrožena 2005, kada je dijagnostifikovana degenerativna bolest sindrom Miler-Vajs na levom stopalu.

– Mislio sam da nema izlaza. Lekari su mi govorili da više nikada neću igrati a imao sam samo 19 godina. Na kraju je rešenje nađeno. Napravili su mi specijalnu patiku. Sredio sam stopalo ali mi se sve drugo pokvarilo. Moje telo je promenilo strukturu.

Dva finala ističe:

– Pobedio sam Federera na Vimbldonu 2008, to je bio jedan od mojih najtežih mečeva. Rodžer me je pre toga savladao u istom finalu 2006. i 2007. Bolelo me je to i želeo sam da dokažem da mogu da osvajam velike turnire i van šljake.

Drugo je bilo 2022. protiv Danila Medvedeva u Melburnu. Rus je vodio sa 2:0 setovima.

– Kompjuter je u tom trenutku prognozirao da Medvedev ima 96 odsto šansi za trijumf. Pobedio sam i njega. Mislio sam da ću da izgubim, ali najvažnije je bilo da se ne predam. Uvek sam imao dobru samokontrolu, nikada nisam bio frustriran na terenu. Kada prihvatite stvari kakve jesu, to vam olakšava pronalaženje rešenja. Za tih četiri odsto vredelo je boriti se. To je uvek bio moj način razmišljanja.