Najbolji teniser svih vremena, čovek koji je osvojio rekordna 24 grend slem turnira i pomerio granice u tom sportu, Novak Đoković dao je prvi intervju za RTCG, u kojem se osvrnuo na aktuelnu situaciju u svojoj karijeri, tenisu, najvećim velikanima sporta, ali i Crnoj Gori i neraskidivoj povezanosti sa njom.

Na početku intervjua, koji je vodio kolega Vlado Jovićević, Đoković je rekao da je povreda sa Australijan opena sanirana i da će učestvovati na Mastersu u Dohi, koji se igra sledeće sedmice.

„Hvala vam na pitanju. Povreda je skoro sto odsto sanirana. Imam zeleno svetlo od medicinskog tima da mogu da treniram, da mogu da se spremam. Na rasporedu je naredni turnir u Dohi, u Kataru i on počinje za osam dana, tako da imam dovoljno vremena da se pripremim i radujem se novim izazovima. Mislim da sam dobro započeo godinu. Naravno, postoji žal zbog tog polufinalnog meča koji sam morao da predam nakon prvog seta protiv Aleksandra Zvereva, inače na grend slemu na kojem sam istorijski beležio najbolje rezultate u karijeri. Ali dobro, šta je tu je. Nadam se da me povrede neće ometati, jer sam svoj najbolji meč od olimpijskog finala prošle godine upravo odigrao u četvrtfinalu protiv Alkarasa, kada sam se povredio, ali sam završio meč. Ipak, kvalitet tenisa koji sam tada pružio mi daje snagu i ohrabruje me za neka nova dela“, rekao je Đoković pa nastavio:

„Znate šta, u našem sportu je veoma važno da vrlo brzo prebolite poraze i da nastavite dalje, jer u suprotnom ćete ostati, da tako kažem žargonski, zaglavljeni u prostoru i vremenu. Nemate prosto taj luksuz da previše razmišljate i da žalite za onim što ste propustili. Morate da okrenete novi list, a dobra stvar u tenisu je to što raspored zaista donosi mnogo turnira, svake sedmice ili kroz dve, tri dolazi neki novi izazov, neki veliki turnir na kojem možete ponovo da se dokažete i to pre svega sebi, a i drugima.

Novak je nastavio sa izlaganjem:

„U suštini, sada je moja faza karijere, da kažemo završna, koja traje, a ne znam koliko će još trajati, jer kraja još nema na vidiku. Pokušavam da što više uživam na terenu, jer sam, naravno, veoma ponosan na sve što sam postigao i na sva dostignuća u svojoj karijeri. Sve što sada učinim je, da kažemo, neki bonus, ali mi u isto vreme predstavlja i podsticaj i izazov da dokažem sebi i drugima da i dalje mogu da se takmičim na najvišem nivou i da budem konkurentan za najveće titule.“, rekao je Đoković, pa dodao:

„Spomenuli ste Alkarasa, imamo Alkarasa i Sinera, pa i Zvereva, koji su trenutno najbolji teniseri današnjice. To su momci koji su jako mladi, perspektivni, gladni pobeda i dokazivanja. I meni je to zaista novi izazov. Nakon svih ovih godina profesionalnog bavljenja tenisom, sada proslavljam 20 godina profesionalne karijere, moram da pronađem novi izazov, da podstaknem sebe, da se ohrabrim i da se poguram. Da ustanem ujutru i kažem sebi: Želim da treniram čak i više nego do sada, kako bih uspeo da pobedim ovako mlade momke na velikim turnirima. I dalje u meni ima tog žara, vatre i plamena. Dok god je to slučaj, nastaviću da se bavim tenisom“.
Na pitanje da li je opterećen osvajanjem 100. titule, Novak je rekao:

„Što se tiče jubileja, stota titula može da dođe možda već u Dohi, ne znamo. Nadam se. Na svaki turnir dolazim sa željom da pobedim, ali uz podsetnik da se, u svojoj 38. godini, nakon svih ovih uspeha, trudim da se malo rasteretim i uživam u svemu tome. Često čujemo od sportista da treba uživati u trenutku, biti prisutan u njemu. Ali to je, kako bih rekao, mnogo lakše reći nego postići na terenu. Kada ste individualni sportista, ne možete da se oslonite na nekoga. Ne možete da tražite zamenu, ne možete da odete na pauzu, na klupu, na nekoliko minuta, pa da se vratite. Ako nešto krene nizbrdo, izgubili ste meč i ispali s turnira. Takav je format – poprilično surov. Zato sebi ne možete da dozvolite luksuz opuštanja, ne samo na terenu, nego i van njega.

Naravno, nije moglo bez pitanja o Crnoj Gori. Kolega Jovićević osvrnuo se na Vimbldon i prvo osvajanje nezvaničnog prvenstva sveta i 3. jula 2011. godine, kao i na doček u Beogradu, gde se pored Đokovića na bini našao i njegov, danas preminuli, đed Vlado.

„Emotivan sam kada spomenete mog pokojnog đeda, jer sam veliki deo detinjstva proveo sa njim. Uvek je bio tu kada mi je bio potreban, kada su roditelji morali da rade, kada nisam imao sa kim da idem na treninge ili da popričam. On je uvek bio tu. Bio je poseban čovek, posebna duša u mom životu, i dalje jeste. Njegova veza s Crnom Gorom bila je neraskidiva, ne samo za njega, nego i za svakoga ko je živio sa njim. Ljubav prema Crnoj Gori preneo je na sve nas. Zadržao je svoj crnogorski naglasak, identitet, način hoda, govor, ponašanje, do poslednjeg daha. Bio je izuzetno ponosan na to, i ja sam veoma ponosan na svoje korene.”, rekao je Đoković, pa zaključio:

“Moji su sa Čeva došli u Nikšić, u Jasenovo Polje, a poslednjih pet, šest godina svake godine dolazimo u Crnu Goru, najčešće na primore. Ovde radim puno pripremnih treninga, ovde odmaram. Venčao sam se sa suprugom na Svetom Stefanu 2014. godine. Našem sinu dali smo ime Stefan po Svetom Stefanu, našoj Tari po Tari. Zaista ne znam šta bih još dodao, toliko je mnogo veza koje me čine ponosnim i srećnim što mi koreni potiču iz Crne Gore. Nadam se da ću u budućnosti provoditi još više vremena ovde, jer ‘ovakve ljepote niđe na svijet nema'“, uz osmeh je zaključio Đoković.

Bonus video