Prvi put od 2003. prvih šest mastersa 1.000 u sezoni osvojilo je šest različitih tenisera. Naravno, nije teško pogoditi zašto je čak 21 sezona prošla od tada. Baš 2003. je godina u kojoj se prvi član velike trojke izdigao do teniskih nebesa. Rodžer Federer je tog leta osvojio Vimbldon, kao svoj prvi gren slem trofej, ali i najavio ono što je usledilo.

Dve godine kasnije Rafael Nadal je na Rolan Garosu osvojio prvi Kup musketara, još tri godine kasnije Novak Đoković je debitovao na šampionskom postolju Australijskog opena i sve do ove godine su njih trojica, zajedno ili samo jedan, držali teniski svet pod svojom čizmom.

Kome titula na Ju-Es openu: Kolege zaboravile Novaka

Tenis

14. avg 2024 27

Tenis

14. avg 2024 27

„Ako je motivisan, Novak može da igra još 3-4 godine“

Tenis

14. avg 2024 24

Tenis

14. avg 2024 24

Naravno, sva trojica su ranije osvojili prve masterse u karijeri – Federer 2002. u Hamburgu, Nadal 2005. u Monte Karlu, a Đoković 2007. u Majamiju – ali trijumfi na gren slemovima su mnogo važniji i zato se za početak njihove dominacije uzima taj Rodžerov podvig u Londonu.

Otkako su počeli da vladaju, postigli su neverovatne cifre. Đoković je rekorder u broju titula na mastersima – ima ih čak 40, jedini je osvojio svih devet, i to bar po dva puta. Nadal je drugoplasiran sa 36 trofeja, Federer na trećem mestu sa 28, a svi ostali daleko zaostaju. Četvrtoplasirani Andre Agasi ima 17, Endi Mari 14, Pit Sampras 11…

Sada je, bar se tako čini, toj dominaciji došao kraj. Federer je, naravno, u penziji, Đoković i Nadal su odigrali po neki masters ali su obojica još bez pobede u ovoj godini. Od Španca se to nije ni očekivalo, ali od Srbina jeste i zato činjenica da on nema nijedan trofej na mastersima više bode oči. Đokoviću se do sada samo dva puta dogodilo da sezonu završi bez titule na ovakvim turnirima: 2010. i 2017.

Sa druge strane, Nole je – čuvajući se za Olimpijadu, a potom odmarajući se od nje – preskočio većinu njih. Igrao je samo u Indijan Velsu, Monte Karlu i Rimu i nigde nije stigao ni do finala. Sa obzirom da u Sinsinatiju ne igra, Đoković će imati samo još dve prilike da dopiše 41. pehar – u Šangaju i Parizu.

Ovakvu situaciju iskoristili su ostali asovi – Karlos Alkaras (Indijan Vels), Janik Siner (Majami), Stefanos Cicipas (Monte Karlo), Andrej Rubljov (Madrid), Aleksander Zverev (Rim) i Aleksej Popirin (Montreal).

Sinsinati je u toku, od pomenutih šampiona u igri su još Alkaras, Siner i Zverev. Iako deluje nerealno da će se Sinsinati završiti bez trijumfa jednog od ove trojice, ništa nije nemoguće.

Inače rekordne godine u različitosti šampiona na ovom turnirskom nivou su 1997. i 2000. Na prvih osam mastersa u tim sezonama niko nije osvajao titulu dva puta, da bi u Parizu, na poslednjem, Pit Sampras a potom i Marat Safin to uspeli.

Bilo je to vreme velike izjednačenosti, izgleda da se ponovo vraća. A koliko će trajati, zavisiće najviše od Alkarasa i Sinera, dvojice mladih tenisera od kojih se očekuje da budu najveći rivali u budućnosti. Od Đokovića će verovatno manje zavisiti jer njemu mastersi više nisu u prvom planu. Njegov akcenat ostaju gren slemovi.