Rolan Garose, čuvaj se Đokovićeve ruke

Tenis 25. maj 20259:15 18 komentara
Foto: Printksrin

Karolina Vozniacki, bivši broj 1 i šampionka Australijskog opena, pre nekoliko dana dala je odličnu definiciju situacije na vrhu belog sporta:

– Ako iko može, Đoković može.

Dankinja je ovo rekla komentarišući žreb za Rolan Garos. Nole je tada još bio u središnjici turnira u Ženevi. Sada posle stote titule, jasno je i da uopšte nije važno na šta konkretno su se odnosile njene reči. Njima se praktično može opisati cela Đokovićeva karijera.

Bezbroj puta je bio u situaciji iz koje njegove kolege ne bi našle izlaz. Od onog čudesnog trijumfa protiv Rafaela Nadala 2012. u najdužem gren slem finalu svih vremena na Australijskom openu, preko spašenih meč lopti protiv Rodžera Federera u finalu Vimbldona 2019, do fenomenalno osvojene zlatne medalje protiv Karlosa Alkarasa prošle godine u Parizu, samo oko mesec dana posle operacije meniskusa. Da pomenemo samo najveće uspehe protiv najvećih suparnika – uvek je opravdavao taj opis svoje ličnosti „ako iko može Đoković može.“

To je pokazao i ove nedelje u Ženevi. Posle nekarakteristično loših rezultata, nekih nelogičnih poteza, odsustva uspeha u najdužem periodu svoje duge karijere, delovalo je da je Nole predaleko ne samo od titule, nego i od dobre igre, a on je sve to preko noći promenio.

I to u nedelji u kojoj je proslavio 38. rođendan. Dok dlanom o dlan, od tenisera kome predlažu odlazak u penziju, pretvorio se u jednog od glavnih favorita na Rolan Garosu. Naravno, sada su svi generali pametni, ali nema dileme da je najbolji teniser svih vremena na obali Lemanskog jezera postigao ono što je i želeo pred start kod Bulonjske šume.

Vratio je i igru i samopouzdanje baš kada je trebalo. Dovoljno je vratiti film finala pa shvatiti koliko je u tih oko tri časa podigao formu. Nole je izgubio prvi set posle brejka u poslednjem gemu i to poklonivši ga duplom greškom. Hubert Hurkač je na početku trećeg dela napravio brejk i držao ga do polovine, ali to Đokovića nimalo nije demoralisalo. Sačekao je svoj trenutak i oteo pobedu.

Isti meč je počeo nesigurno a završio ga nesalomivo. Kao što reče Voznijacki „ako iko može, Đoković može“.

Po istom principu, Nole suprotno opštim očekivanjima od pre samo sedam dana, u Pariz dolazi sa realnim šansama za trijumf. U istoj ravni sa Karlosom Alkarasom i Janikom Sinerom. Ispred svih ostalih. Jer ako Španac mora da brani titulu, a to nikada nije lako, ako Italijan nikada nije osvojio veliki pehar na nekom turniru na šljaci, Srbin je sve to uradio bezbroj puta.

Posle trijumfa u Ženevi, a pogotovo načina na koji je dobio finale, ni pariski žreb nije preterano značajan. Nole prvih nekoliko kola neće imati preteške zadatke, a kada na red dođe rasplet, njegova forma će biti na maksimumu. Protiv Hurkača u finalu i Kamerona Norija u polufinalu dokazao je ne samo da i dalje ima srce za najveće borbe, nego i da ga noge slušaju.

Oba duela je dobio u tri seta pokazavši da je i taj segment njegove igre, inače veoma važan na najzahtevnijoj podlozi u tenisu, tačno tamo gde treba.

Zato bi idealan scenario Rolan Garosa ovako izgledao – prvog dana zvaničan oproštaj Rafaela Nadala, poslednjeg trijumf Novaka Đokovića. Jedan od najvećih turnira u znaku dvojice najvećih šampiona.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare

Pošalji komentar Pročitaj komentare (18)

Najčitanije vesti - Tenis

Najčitanije vesti

Najnovije vesti