Nije tajna da je Rolan Garos najmanje uspešan gren slem Novaka Đokovića. Nije tajna ni da se od svih osnovnih podloga u tenisu, za šljaku kaže da je ona najslabija u karijeri srpskog asa.

Kada se uporede Đokovićeve brojke sa ostalih najvećih takmičenja i ostalih podloga, to je sigurno tačno. Ali kada se analiziraju Novakovi rezultati u borbi za Kup musketara i na šljaci, onda je jasno da njegova istorijska uloga na ovakvim terenima uopšte nije za potcenjivanje. Naprotiv.

Ako izuzmemo neprikosnovenog Rafaela Nadala koji je ne samo rekorder sa 14 titula n borbi za Kup musketara nego je i po svim osnovama kralj šljake bez imalo dileme, Nole je najbolji teniser i na ovom turniru i na ovoj podlozi u ovom veku.

Da se nisu podudarile karijere španskog i srpskog asa, možda bismo sada Novaka zvali kraljem šljake.

Đoković jedini od svih tenisera koji su igrali u Nadalovoj epohi, od 2005, kada je Španac prvi put trijumfovao u Parizu, ima dve titule na Garosu.

Otkako je 1968. počela Open era, samo je još jedan teniser, pored Nadala, odskočio. Bjern Borg je nanizao šest pehara tokom sedamdesetih.

Svi ostali veliki šampioni nisu nedostižni za srpskog velemajstora. Ivan Lendl, Mats Vilander i Guga Kirten imaju po tri pehara. Samo jedan više od Đokovića, koji još uvek može da popravi svoj saldo.

Međutim, Nole je odigrao mnogo više finala od pomenutih igrača sa po tri trijumfa. Čak još četiri. Lendl i Vilander su izgubili po dva, a Kirten nijedno.

Drugim rečima, da nije bilo Nadala, možda bi Nole sada imao mnogo više pariskih pehara, a da ne govorimo da je Rafa čak osam puta pobedio svog najvećeg rivala kod Bulonjske šume.

Zato nema dileme da bi Đoković bio mnogo uspešniji u Parizu da se njegova karijera nije poklopila sa Nadalovom.

Drugi važan argument u poređenju Novakovih rezultata na šljaci sa ostalim velikim asovima na toj podlozi – ne računajući Nadala – je i činjenica da on ima najviše titula na mastersima na šljaci. Čak 11. Mnogo više od ostalih velikih rivala.

Recimo, Tomas Muster koji je devedesetih bio proglašavan za kralja šljake, imao je samo šest titula na ovakvim takmičenjima Guga Kirten, trostruki pariski pobednik, osvojio je samo pet trofeja na mastersima. A nijedan ni drugi nisu imali Nadala za rivala. U Lendlovo i Vilanderovo vreme nije bilo mastersa.

Zato je pomalo nepravedno reći da Đoković nije odličan igrač na šljaci, ali senka Rafaela Nadala na ovoj podlozi je toliko velika da neke istine ostaju sakrivene.