Kada čovek počne da prati tenis i malo istražuje istoriju, među prvih desetak slika/snimaka na koje će naleteti jeste jedan potez sa Rolan Garosa 1989. godine.

U pitanju je legendarni servis „iz ruke“ Majkla Čenga u okršaju sa Ivanom Lendlom. Čeng je dobio taj meč, a potom je tada u Parizu osvojio i svoju jedinu grend slem titulu.

Zato je bilo prikladno razgovor sa sada 51-godišnjim Čengom početi baš odatle.

„Imam mnogo divnih uspomena iz Pariza. Naravno da se izdvaja 1989. godina, sa njom se ništa ne može porediti – meč sa Lendlom je bio poseban (čuveni servis „iz ruke“, prim. aut), kao i finale sa Edbergom. Uz to, tada su se dešavali Tjananmenski protesti, na mnogo načina je bilo emotivno, a iz toga sam i lično izvukao inspiraciju“, počinje Čeng.

Amerikanac tajvanskog porekla tada je postao najmlađi slem šampion u istoriji, dogurao je i do drugog mesta na svetu, a na Rolan Garosu je igrao još jedno finale – 1995. godine je izgubio od Tomasa Mustera.

„Strast, emocija, to je ono što Rolan Garos čini jedinstvenim. Pariska publika voli kada igrači pokazuju osećanja lako – uzbuđenje, frustraciju, strast, vole da iskuse sve to s igračima. U prošlosti je pariska publika pomogla mnogim igračima da dobiju mečeve koje inače možda ne bi dobili. Osim toga, ovo je fizički najzahtevniji turnir na svetu – na tri dobijena seta na šljaci“.

Čeng ističe da se tenis mnogo promenio u odnosu na njegovo vreme, pa mu je nemoguće da nađe tenisera koji podseća na njega.

„Pre svega su reketi i žice drugačiji. Brojni igrači su danas u mogućnosti da izvedu udarce koje mi nismo mogli – mi iz stare generacije koji i dalje igramo i koristimo svu tehnologiju, sada možemo da izvedemo udarce koje nismo mogli tada. Količina spina i brzina lopte, sve to je sada lakše postići, danas je tenis na mnogo višem nivou. Veoma su zanimljivi za gledanje – Alkaraz je predvodnik, zatim Siner, Rune, Zverev je još tu, i Rud igra dobro… Novak se i dalje bori za slem titule, i zdrav je, što je sjajno. Tenis je u dobrim rukama u godinama koje dolaze“.

Čeng, koji je i dalje trener Keija Nišikorija, posebno poštovanje ima za najmlađu generaciju koja je već stupila na scenu, i tek će.

„Dugo smo mislili da će sledeća generacija prestići Veliku trojku, a to se nije dogodilo nekoliko generacija. Ovi najnoviji momci imaju drugačiju vrstu odlučnosti i samopouzdanja. Može to da se vidi kada igraju sa starijima, neustrašivi su, to je evidentno i po rezultatima“.

Na pitanje ko bi u njegovo vreme imao najviše pratilaca na društvenim mrežama – da su tada postojale – Ćeng nije mnogo razmišljao:

„Verovatno Andre (Agasi). On je bio jedan od najharizmatičnijih igrača i – poznajući ga – verovatno bi bio aktivniji nego većina ostalih. Više bi ljudi bilo zainteresovano da zna šta on radi na dnevnoj osnovi, jer je mnogo toga drugačijeg i zanimljivog u vezi s njim“.

Ukoliko Novak Đoković osvoji titulu u Parizu, postaće jedini sa makar tri titule na svakom slemu.

„Novak ima toliko rekorda, mislim da mu taj podatak ni ne prolazi kroz glavu, već da ide meč po meč, što je jedino što i možeš da uradiš, na kraju krajeva. Svaki meč je težak u ovoj fazi, troši se energija ako misliš unapred, a Novak najbolje zna da je sada potreban svaki atom snage“.

U polufinalu će se Novak sastati sa Karlosom Alkarazom, biće to njihov drugi međusobni meč.

„Novak će morati da igra napadački tenis, da hvata loptu u penjanju, da malo rizikuje i da to radi konstantno. Neće želeti da stoji tri metra iza osnovne linije i da juri lopte s jedne na drugu stranu, protiv momka koji je mlađi, neverovatno spreman i gladan titule“.

Na pitanje da li će Karlos biti nervozan, Čeng odgovara:

„Možda u prvih nekoliko gemova, ali kada bi meč malo potrajao, mislim da to neće biti faktor. Već je igrao sa Novakom i već je dovoljno puta bio na velikoj pozornici, ne mislim da će biti uplašen prilikom“.